У Црној Гори, и то не први пут, свједочимо наставку идеолошког прогона онога што је дубоко укоријењено у народу — српског идентитета, православља и сјећања на оне који су за тај народ живјели и страдали.

Пажњи читалаца сајта "Живот Цркве" препоручујемо интервју Његовог Високопреосвештенства митрополита Николаја, првојерарха Руске заграничне цркве. Митрополит Николај дао је интервју, недавно у октобру, листу "Руски Живот", најстаријим руским новинама у расејању, основаним 1921.

Света Гора, „врт Пресвете Богородице“, била је место које је посебно привлачило побожну душу Митрополита Нектарија. Није случајност што је, након удаљења из Патријаршије александријске, за своје пребивалиште изабрао Свету Гору, а не манастир свог монашког покајања — Нови манастир на Хиосу. 

Хапшењем и затварањем угледног јерарха почиње његова голгота и тихо али громогласно сведочење да се истина не може утамничити.

После прочитаног Јеванђеља, Високопреосвећени се обратио верном народу надахнутом беседом.

Свети Василије Велики описује духовног оца као „лекара душа који лечи са великом нежношћу поступајући према Христовом учењу“. Такође га назива „исцелитељем страсти“ (Писмо 45:5-6).

Он није био човек — био је гром и муња у виду човека. Владалац, песник, филозоф и бунтовник, монах, који је са истом лакоћом у рукама носио и сабљу и перо. Свака Његова реч била је пророчка за неколико наредних генерација — заправо, за вечност.