Последњих година све више младих у Румунији укључује се у иницијативе за заштиту живота – од волонтирања и пружања помоћи трудницама које се налазе у тешкој ситуацији, па све до образовних пројеката и јавних акција. Шта их мотивише да се укључе и шта им помаже да истрају на том путу?

У интервјуу који следи, датом за рубрику #vinereapentruviata, Лауренцију-Адријан Ружоју, председник АСКОР-а (Асоцијација румунских православних хришћанских студената) у Клужу, говори о личном путу оваквог ангажовања, о честим предрасудама у вези са покретом за заштиту живота и о значају конкретне подршке која се пружа мајци и детету.

Александра Надане: Како се на Вашем личном животном путу појавило уверење да је залагање за заштиту живота конкретна одговорност?

Лауренцију Ружоју: Лично ме је дубоко потресло када сам чуо колика је учесталост абортуса у свету и у Румунији. Више од милијарду абортуса у свету, а више од 23 милиона у Румунији. То су веома велики бројеви и мислим да су у стварности они још већи. Када размишљам о тим бројевима, мене задивљује милосрђе и стрпљење које Бог има према нама, његово очекивање да ми пожелимо више од живота, да желимо живот и да га штитимо. Мислим да нас сви ти бројеви позивају да будемо реални, да увидимо забрињавајућу ситуацију са абортусима и да преузмемо одговорност за одлуке које доносимо.

Враћајући се на Ваше питање – то је био процес који је постепено растао у мени. Тек кроз конкретно укључивање у активности за заштиту живота дошао сам до дубљег разумевања колико је то важно – да се цени живот деце пре рођења, а затим и непосредно након рођења, када су новорођенчад. Укључивање у волонтерске активности много ми је помогло.

Мислим да у сваком чину вере једног човека та вера добија пуну вредност тек онда када се потврђује и делом. Само ако се став за заштиту живота покаже у делу – рађањем деце, акцијама подршке трудницама, јавним иницијативама за заштиту живота и слично – можемо рећи да нам је заиста стало до живота новорођене деце и до стања жена које их носе у утроби, како током трудноће тако и после порођаја. То је конкретна одговорност према двема особама: трудници и детету.

Шта мотивише младе да подржавају живот

Александра Надане: Последњих година све више младих укључује се у иницијативе за заштиту живота. Шта мислите да их мотивише и шта им помаже да остану укључени?

Лауренцију-Адријан Ружоју: Важна мотивација за једног младог човека јесте уверење да његов труд има смисла и да није узалудан. А рад у корист живота заиста има смисла, јер је усмерен на нешто потпуно посебно: на подршку, па чак и спасавање живота детета, али и на духовну подршку и спасење оних који се налазе на прагу одлуке да прекину живот који су позвани да штите. Иако не успевате увек – понекад је човеку тешко да прихвати истину и не можете га натерати да је прихвати – ипак знате да сте покушали, а можда ће у будућности семе добра проклијати. Дакле, ни тада ваш труд није био узалудан.

Такође, повремено признање за његов труд, као и указано поверење – поверавањем одговорности и сложенијих, дугорочних задатака – може у великој мери охрабрити младог човека да истраје на путу оваквог ангажовања.

Честе предрасуде о покрету за заштиту живота

Александра Надане: Које су најчешће предрасуде или неспоразуми са којима се сусрећете када са младима разговарате о темама везаним за заштиту живота?

Лауренцију-Адријан Ружоју: Најчешће примедбе или критике јесу да смо ми, који се залажемо за заштиту живота, наводно против избора, против слободе човека да одлучује, нарочито против оних који подржавају абортус. Међутим, бити за живот не значи да желимо некоме да ускратимо избор, већ само да настојимо да донесемо што више светлости у разумевање тога шта свака од тих могућности заиста значи. Оно што се дешава у пренаталном периоду није недоступно нашем сазнању — можемо га упознати.

Исто тако можемо сазнати и шта се дешава током абортуса. Такође можемо разумети да не постоје само два пута — подизање детета или абортус — већ и трећи могући пут: рођење детета и његово усвојење. Зато слобода без знања не може бити истинска слобода. Исто тако, слобода без одговорности није слобода, већ хаос и злоупотреба.

Зашто је суштински важна конкретна подршка мајци и детету

Александра Надане: Често разговори о абортусу остају на нивоу полемике. Зашто мислите да је важно да тежиште померимо са идеолошког сукоба на конкретну подршку мајци и детету?

Лауренцију-Адријан Ружоју: Према познатој пословици: „Много речи, мало дела“, поново долазимо до исте мисли: да се вера показује делима. Много је плодотворнија конкретна помоћ мајци која се налази у тешкој ситуацији него бескрајне расправе о томе шта би требало чинити. И те расправе могу бити корисне, али често управо једна конкретна подршка у пресудним тренуцима може направити разлику између избора за живот или избора који води ка губитку живота.

Снага малих корака

Александра Надане: Када бисте могли да упутите поруку младима који имају утисак да не могу ништа да промене у тако сложеном друштву, шта бисте им рекли о снази малих гестова подршке животу?

Лауренцију-Адријан Ружоју: Рекао бих им да буду уверени да Бог види сва добра дела — и она учињена у тајности, дела која људи не хвале и која нису увек на видику — и да их веома цени и обилно награђује. У овом случају, Он види молитву за труднице које се налазе у кризној ситуацији и за њихову нерођену децу, за људе који су око њих, као и за лекаре, да Бог подигне људе испуњене љубављу, знањем и равнотежом, који ће развијати подршку за заштиту живота.

Млад човек који уме да чини добро, не очекујући ништа заузврат, већ је зрео човек — човек који зна пут којим иде и радује му се. 

Извор, фото: basilica.ro

Превод са румунског: редакција портала "Живот Цркве"