Према недавном истраживању јавног мњења спроведеном у Румунији, Црква је постала институција са највећим угледом у земљи, значајно претеквши друге државне и друштвене структуре, укључујући војску и политичке партије. Према подацима истраживања, 63,9% Румуна изражава „довољно или велико поверење“ у Цркву, што представља приметан раст у односу на претходне показатеље.

Како преноси грчки портал Vima Orthodoxias, позивајући се на податке новинске агенције Basilica.ro, ниво поверења у Цркву порастао је на 63,9% у јануару 2026. године, док је у јулу 2025. године тај показатељ износио 57,7%. Овако значајно повећање за само шест месеци сведочи о јачању улоге верских институција у друштвеној свести, нарочито у контексту текућих политичких и социјалних превирања која подривају поверење у традиционалне партије.

Анкета је спроведена методом CATI (компјутерско телефонско интервјуисање) од 12. до 15. јануара 2026. године на узорку од 1100 одраслих испитаника који представљају укупну популацију. Маргина грешке истраживања износи ±3% уз ниво поузданости од 95%. Као резултат, Црква је заузела прво место, оставивши иза себе војску, органе реда и друге државне структуре. Политичке партије и владине службе бележе знатно ниже нивое поверења, што наглашава све веће отуђење грађана од традиционалне политике.

Директор истраживања у INSCOP-у, Ремус Штефурјак, објашњава ову тенденцију чињеницом да се грађани окрећу институцијама које се сматрају „неполитичким“ и симболичким, а које нуде осећај стабилности и идентитета. „Црква и војска остају стабилни симболи трајања и идентитета, посебно у друштвима која осећају неповерење према политичком систему“, нагласио је он.
Поверење у Цркву није само верски феномен, већ и индикатор социјалне кохезије у периодима неизвесности. За многе Румуне Црква оличава вредности као што су нада, морал и солидарност – елементи који постају критично важни када поверење у политичке институције слаби. Пораст поверења са 57,7% на 63,9% за шест месеци указује на то да њена улога превазилази чисто духовне оквире и добија значајну друштвену тежину. Услед економских криза, миграционих токова, међународне затегнутости и општег неповерења према политичким актерима, многи траже смисао и подршку у структурама које нису директно повезане са партијском политиком.

Објављивање резултата истраживања, према мишљењу аналитичара, отвара важан друштвени дијалог у Румунији о улози институција. Поверење у Цркву може послужити као показатељ друштвених потреба: потребе за стабилношћу, поузданошћу и значењима која превазилазе уске политичке конфронтације. Критичари могу тврдити да је раст поверења у неполитичке институције реакција на неспособност политичке арене да обезбеди стабилност или инспирацију. Заговорници истраживања пак указују на то да такве тенденције нису нужно антидемократске, већ могу одражавати интензивнију потрагу за вредностима изван свакодневних политичких дебата. За саму Цркву, овакав раст поверења поставља егзистенцијална питања: како се то поверење претаче у практичну подршку и друштвени допринос, и шта оно значи за њене односе са савременим светом.

Истраживачи и социолози ће наставити да прате да ли ће се овај тренд одржати или ће се мењати у зависности од развоја догађаја у социјалној, политичкој и духовној сфери. Резултати из Румуније могу послужити као вредан пример за проучавање у контексту Европске уније, где грађани често изражавају пад поверења у традиционалне институције.

Извор, фото: vimaorthodoxias.gr