Утицај  одлагалишта нуклеарног отпада "Черкезовац" на Трговској гори, уз границу Хрватске и БиХ, на подземне воде у Федерацији БиХ посебно у Републици Српској, могућ је "индиректно“ преко површинских вода и потока, као и загађење реке Уне,  изјавио је директор Федералног завода за геологију Ведад Демир.

Одлуку о одлагању нуклеарног отпада у некадашњој касарни Черкезовац на Трговској гори донео је прошле седмице Хрватски сабор, упркос вишегодишњем противљењу БиХ.

"На садашњем степену истражености одлагалиште радиоактивног отпада 'Черкезовац' је ситуирано у 'претежно непропусном комплексу' карбонске старости, тако да се процјењује мала вероватноћа инфилтрације загађивача у подземље и 'директно' загађење подземних вода у Федерацији БиХ. Утицај одлагалишта 'Черкезовац' на подземне воде у Федерацији Босне и Херцеговине, а посебно у Републици Српској, могућ је 'индиректно' преко површинских вода и потока, те загађења Уне. С једне стране потоци у подручју Трговске горе из Хрватске се уливају у реку Уну која 'прихрањује' изворишта воде за пиће у Босанском Новом (Република Српска), а са друге стране неки потоци са падина Трговске горе на граници са Хрватском 'пониру' у крашки простор Федерације Босне и Херцеговине, тако да је њихов утјецај на изворишта воде за пиће вероватан, и бит ће предметом будућих хидрогеолошких истраживања", рекао је Демир xа Фену.

Најавио је да Федерални завод за геологију у наредној години планира израду Пројекта детаљних хидрогеолошких истраживања којим би се пројектовали геолошки, структурно-тектонски, хидрогеолошки, хидролошки и хидротехнички истражни радови за потребе утврђивања утицаја одлагалишта радиоактивног отпада „Черкезовац“ на подземне воде у Федерацији БиХ. Након израде Пројекта приступило би се реализацији истражних радова у складу са важећим законским прописима.

"Важно је нагласити да су у просторном обухвату истраживања у Федерацији Босне и Херцеговине утврђена три важна фактора који лимитирају провођење садашњих и будућих хидрогеолошких истраживања као што су: веома низак степен геолошке и хидрогеолошке истражености терена, контаминираност простора минско-експлозивним средствима и непосредна близина границе са Хрватском", закључио је Демир.

Према Националном програму спровођења Стратегије збрињавања радиоактивног отпада, искоришћених извора и истрошеног нуклеарног горива, који је Влада Хрватске донела крајем 2018. године, Трговска гора и касарна Черкезовац предвиђени су као локација дугорочног складишта тог отпада.

Ту би се складиштио ниско и средње радиоактивни отпад из нуклеарне електране Кршко у Словенији, као и радиоактивни отпад настао на подручју Хрватске.

Локација за складиштење је удаљена око 800 метара ваздушне линије од границе Босне и Херцеговине и један километар од водозахвата општине Босански Нови (Нови Град), из којег воду пије 15.000 људи.

Извор: Политика, фото: Р-О.