„Данас учинисмо велико, благословено дело – осветисмо темеље храма Светог Нектарија, великог чудотворца нашег времена. Храм постаје дом светитеља, место благодати, исцељења и утехе за све који му приступају“, поручио је митрополит зворничко-тузлански Фотије приликом освећења темеља будуће цркве у кругу Болнице „Свети врачеви“ у Бијељини. Митрополит је додао да „Свети Нектарије својим примером поучава да треба живети у молитви, љубави и опраштању“.

Његово високопреосвештенство митрополит Фотије данас је свечано осветио темеље за нови храм посвећен Светом Нектарију Егинском Чудотворцу, који ће бити подигнут у болничком кругу као духовни ослонац пацијентима, медицинским радницима и свима који траже утеху и молитвену помоћ.

Митрополита Фотија је срдачно дочекао директор Болнице „Свети врачеви“ др Микајло Лазић, пожелевши му добродошлицу и истичући да је подизање овог храма од великог значаја за болницу и ширу заједницу. Кум темеља био је др Александар Јањичић, интервентни кардиолог и начелник Одељења за интернистичке гране.

Уследио је чин освећења темеља, након чега је митрополит Фотије упутио молитвене благослове руководству болнице, медицинском особљу и свим присутнима, нагласивши значај заједништва науке и вере, као и потребу да здравствене установе имају свој духовни центар.

Митрополит је у наставку подсетио да ће изградња храма Светог Нектарија представљати заједничко дело свих људи добре воље, истичући да се у будућности планира подизање и храма Светог Саве у оквиру просветног комплекса у Бијељини.

Сабрање је завршено молитвеним благословом и благодарношћу свима који ће својом љубављу и трудом помоћи изградњу ове нове бијељинске светиње.

БЕСЕДА МИТРОПОЛИТА ФОТИЈА

Часни оци, уважена браћо и сестре, уважени господине директоре бијељинске болнице, уважена господо из управе, сви по својим службама и функцијама — данас учинисмо једно велико, благословено дело: осветисмо темеље храма Светог Нектарија Егинског, дивног светитеља који је данас познат у читавом православном свету.

Он је по пореклу Грк. На почетку је служио у Египту, у Александријској патријаршији. Када се као млад теолог и проповедник прочуо, неки завидљиви људи — или, како бисмо рекли, „завидљивци демони“ — почели су да шире причу да он жели да постане Александријски патријарх и да има велике амбиције. Тако се створила негативна представа о њему. Видели су у њему такмаца, онога ко жели да заузме место које му не припада. Због тога се повукао и наставио да држи катихетска предавања, говорећи људима о Цркви, о вери, о Христу.

Када у Египту није било места за њега, отишао је у Грчку и једно време био проповедник. Са благословом је ишао из цркве у цркву, нарочито о празницима, беседећи на јеванђеља или друге теме. Касније су га поставили за ректора Ризаријске богословије у Атини. Ту је неколико година радио. Познато је да је, ако ученици нешто нису уредили, он сам долазио да очисти. Никада их није кажњавао, а када би деца направила неки несташлук, налагао би себи епитимију поста и молитве уместо њих.

Био је човек велике врлине — реткост у свако време. Али они који га нису волели наставили су да га нападају, па се повукао на острво Егину, где је основао данас познати манастир — чувени женски манастир, који је постао велико свето место.

Већ у средњим годинама примећивао се дар који је имао — благодат чудотворења и исцељења. Посебно од времена када је дошао у свој манастир на Егини, то је било видљиво свима. Где би прошао — мењала се природа. Поред једне смокве која није рађала, када би он сео, она би потом почела да рађа. То је преображај природе каквог бива тамо где живе свети људи.

Када се упокојио, после неколико година пронађене су његове свете мошти. Тако га је Бог прославио — светим моштима, као сведочанством његове вере, подвига и љубави према Богу. На Егину је дошла готово читава Грчка да се поклони, па и они који су га некада прогањали. На једном камену написали су: „Опрости нам, Владико.“ То су писали и владике и свештеници и световни људи. Свети Нектарије је опраштао, као што је увек и чинио.

И ми данас у Бијељини добисмо темеље ове цркве. Касније ћемо је зидати, а Свети Нектарије ће нас подсећати на своје житије, молитве, присуство и помоћ свима који вапију Богу. Надамо се да ће бити присутан, као што бива у свакој светињи која је њему посвећена — јер храм постаје дом светитеља.

Треба да се молимо, да имамо његове иконе, и да се трудимо да ми не будемо они који прогоне друге, него да поштујемо Цркву Божију, свештенике, јерархију, патријарха — да живимо у заједници са Богом и народом.

Желим нашем директору др Микајлу успех у вођењу болнице. Недавно смо обележили и славу Светих Козме и Дамјана. Ово ће бити наше заједничко дело и морамо га подићи што пре, па ћемо затим приступити и другој цркви коју ћемо градити — храму Светог Саве, као просветитељском делу нашег народа.

Посла ће бити, а ми да се мало подвизавамо, да нам Бог да снаге. Живели, Бог вас благословио и свако добро даровао.

Извор, фото: Епархија зворничко-тузланска