У оквиру 106 „Шантићевих вечери поезије“ у Владичанском двору у Мостару одржана је промоција књиге мр Велибора Шиповца „Епархија Захумско-херцеговачка у вријеме Светог Василија Острошког“. О овом, како је истакнуто, изузетно важном издању, говорили су: проф. др Будимир Алексић – потпредсједник Владе Црне Горе, књижевни критичар Марија Телебак и старјешина Саборне цркве у Мостару протојереј Душко Којић, а публици се обратио и аутор ове вриједне и занимљиве књиге.

Указујући на вриједност и значај овог Шиповчевог истраживачког подухвата, проф. др Будимир Алексић, који је и један од рецензената књиге, је казао да је „ова књига прва цјеловита студија о историји Епархије Захумско-херцеговачке (која је обухватала и западни дио данашње Црне Горе) и о времену и дјелу Светог Василија Острошког, једног од највећих српских светитеља. Написана на темељу обилате архивске грађе из више фондова (Архива СПЦ, Архива манастира Острог, Ватиканског архива, Архива Матице Српске) и на основу бројне научне литературе, аутор освјетљава живот великог свеца, стање у Источнохерцеговачкој епархији након његовог доласка на њено чело и његову дјелатност као митрополита непоколебивог у одбрани чистоте православља“, истакао је Алексић.

„Аутор посебно анализира неуспјешне тезе и конструкције римокатоличке пропаганде о томе да је Свети Василије имао кореспонденцију са римским папама и, штавише, да је био прихватио Унију. Испитујући аутентичност унионистичких писама из Херцеговине упућених папама, аутор показује да ниједно такво писмо није написао нити потписао Свети Василије, него да је ријеч о лажним документима, тј. фалсификатима из Архива Конгрегације за пропаганду (римокатоличке) вјере. Као главни закључак књиге, можемо апострофирати чињеницу да је, за разлику од цетињског митрополита Мардарија, Свети Василије био духовно чврст, опрезан и енергичан човјек и као такав био је кадар да сачува од прозелитских насртаја и православно свештенство и повјерени му народ. Овом вриједном и занимљивом студијом Велибор Шиповац је дао изузетно значајан допринос у расвјетљавању једног важног питања из наше црквене и националне историје“, казао је др Алексић.

Књижевни критичар Марија Телебак говорила је о значају књиге и о томе како може да је доживи један просјечан читалац. „Из књиге сазнајемо да је Свети Василије био назван ‘тврдоглавим шизматиком’, што у својој студији из 1913. наводи и епископ Никодим Милаш. И то нам јасно говори колико је светитељ био јак у вјери, доследан и непоколебљив, те да се управо у начину како је Светитељ окарактерисан налази неспорна истина да је био одан православљу. Овакав опис Светитеља баш и одговара карактеру једног Херцеговца, човјека са оштрог камена и испод сунца Херцеговине, који је чврст у вјери, а истовремено топао“, казала је Телебак, и додала да се „не зна много о времену Светог Василија и ономе шта је пресудило да наш светитељ постане светитељ и колико је његов живот био пун искушења“. Она је указала на важност анализа „које су у овој књизи урађене, односно упоредне анализе рукописа светитеља које су аутентично његове, и једно писмо које се јавља као спорно, као и анализа печата који су кориштени у том периоду“.

Протојереј Душко Којић, је казао да нас „ова књига води кроз једно свето доба, доба Светог Василија, човјека који је живио оно што је проповиједао: скромност, вјеру и љубав која лијечи“. Он је истакао да „епархија Захумско-херцеговачка није само простор, она је молитвом уклесана у камену Херцеговине. Мирис тамјана из манастира Острог и звук Неретве која носи успомене. Зато нас ова књига подсјећа да то није само историјски слијед догађаја већ свједочанство љубави“.

Аутор књиге, мр Велибор Шиповац је, уз захвалност промотерима књиге и организатору промоције, рекао да је књига резултат научноистраживачког рада на магистарским студијама Богословског факултета у Фочи. „Књига је збир различитих докумената и архивске грађе, преко 250 докумената је коришћено да би добили резултат који ће, надамо се, бити на корист и наше епархије и историје Српске православне цркве. Књига се бави периодом од краја 16. и читавим 17. вијеком, а фокус је на овоземаљском животу Светог Василија. Да би имали цјеловит приказ морали смо се дотаћи и интегрално обновљене Пећке патријаршије, јер је у оквиру ње Херцеговачка епархија била једна од најзначајнијих“, закључио је аутор.

Издавачи ове вриједне историографске студије су: Видослов, – издавачка установа Епархије Захумско-херцеговачке и Архив Српске православне цркве из Београда.

Извор, фото: Ин4С