Десет година након одржавања скупа на острву Крит 2016. године, са сигурношћу се може рећи да догађај који је припреман више од пола века и замишљен као Свеправославни сабор - то није постао. Са таквом оценом иступио је митрополит запорошки и мелитопољски Лука.

Јерарх је у тексту за сајт „Ромфеа” подсетио да су на критском сусрету од до тада признатих 14* Помесних цркава учествовало само делегација, док четири Цркве (Антиохијска, Руска, Бугарска и Грузијска) нису допутовале на острво.

Према речима архијереја, Православље никада није мерило истину простом аритметиком, већ је увек брижљиво чувало аутентичну традицију саборности. У црквеној историји Сабори никада нису били параде. На њима се жучно расправљало, разобличавало и међусобно убеђивало у потрази за сагласношћу и ради очувања чистоте вере. Свака сагласност добијена притиском и манипулацијом не значи више од потписа стављеног под принудом.

_{Фото: српске владике Амфилохије, Јоаникије и Иринеј у разговору на церемонија пријема поглавара Помесних православних цркава у Православну академију на Криту, аутор: John Mindala, извор: orthodoxia.info}

Како је истакао митрополит, критичаре догађаја на Криту не брине нека појединачна фраза или зарез, већ сам садржај** појединих усвојених докумената који су у супротности са учењем Цркве, као и методе њиховог доношења. Текстови су усаглашавани унапред по затвореној процедури, сваки амандман који није долазио од Фанара био је одбијен, а одсуство четири Помесне цркве није утицало ни на датум, ни на дневни ред, ни на коначно гласање. Тамо где је требало да се чује глас савести, доминирали су крути правилник и властољубиви глас поглавара Константинопољске патријаршије. Владика је нагласио да Црква, која једнодушно признаје Христа за своју Главу, не сме да личи на световну корпорацију у којој директор прогурава одлуку која му одговара у одсуству дела акционара.

_{Фото: Критски сабор, шести дан, разговор владика Јеротеја (Влахоса), Иринеја (Буловића) и Порфирија (Перића), аутор: Jaroslaw Charkiewicz (ПАПЦ), извор: staticflickr.com}

С тим у вези, митрополит Лука је позвао на уношење богословске и канонске јасноће у питање првенства. У православљу историјски постоји првенство части, које је у диптиху додељено Константинопољу, и формулу „први међу једнакима” нико не оспорава. Међутим, пред очима савремених верника уобличава се сасвим другачије, православној традицији туђе учење - „први без једнаких”, које фактички копира модел Римокатоличке цркве. У таквој парадигми првенство престаје да буде служење јединству и претвара се у право одлучујуће речи, које омогућава доношење одлука уместо других и њихово наметање као обавезе свима осталима. Након Критског сабора, фанарски теолози су са запањујућом упорношћу почели да тврде како су документи који су тамо усвојени обавезујући за целокупно васељенско Православље, укључујући и оне који нису присуствовали сусрету и који се не слажу са његовим исходом. Јерарх је уверен да се скуп, чије одлуке нису признале све Цркве, не може назвати Свеправославним без насиља над самим смислом те речи. Ипак, управо је критске тезе Фанар поставио у темељ нове еклисиологије, која оправдава његове претензије на улогу врховног арбитра по сваком питању.

Оцењујући последице ових промена, запорошки архипастир се позвао на јеванђељски принцип „По плодовима њиховим познаћете их” (Мт. 7:16) и издвојио пет главних резултата посткритске политике Фанара.

Први и најболнији плод постала је ситуација у Украјини. Иако се концепција „првог без једнаких” помињала и раније, управо је након Крита почела да се примењује крајње агресивно. Константинопољ је 2018. године једнострано укинуо акт из 1686. године о предаји Кијевске митрополије Руској цркви, без консултација са другим Помесним црквама примио је у општење „у постојећем чину” лица која су раније била изопштена или предана анатеми, и од њих основао нову структуру, издавши јој томос. Према сведочењу владике Луке, ови једнострани поступци нису разрешили вишегодишњи украјински раскол, већ су га само продубили, срушивши крхки мир и изазвавши отимање храмова, пребијање свештенства, судске спорове и поделе унутар породица.

Други плод постала је отворена канонска експанзија. Региони који никада раније нису улазили у јурисдикцију Константинопоља, укључујући Украјину и Балтик, изненада су проглашени зоном његовог „старатељства”. Како је констатовао јерарх, саборни канонски процес замењен је једностраним актима, а сами црквени канони претворили су се у инструмент који се користи када је то исплативо, а игнорише када смета замишљеном циљу.

Трећи горак плод - прекид евхаристијског општења. Прва два прода су га неминовно изродила! Митрополит је са болом истакао да се Православље, које је вековима проповедало јединство, показало разједињеним не од стране спољних прогонитеља, већ изнутра. И то рукама оних који су по свом статусу били позвани да то јединство чувају.

Четврта последица критских догађаја је нагло зближавање са Римом. Документи Критског сабора који се тичу инославног Запада и нехришћанског Истока од самог почетка су изазвали дубоке сумње код низа Помесних цркава, светогорских манастира и многих архијереја у Грчкој, Србији, Грузији и на Кипру. Будући да на Криту није наишла на одговарајући саборни отпор, ова тенденција је прерасла у активно учешће Фанара у заједничким манифестацијама и јубиларним акцијама са Ватиканом. Богословска логика је једноставна - онај ко гради заједнички модел управљања са католицизмом по принципу „првог без једнаких”, неизбежно долази и до јединства са њим у вероучењу. Судећи по поступцима патријарха Вартоломеја, нагласио је владика, поглавар Фанара наступа као главни промотер овог курса, фактички увлачећи васељенску Православну цркву у нову унију са Римом.

Пети плод постала је постепена замена самог Јеванђеља световном агендом. Архипастир је скренуо пажњу на то да се у црквену реторику све активније уводи речник глобалних форума: „клима”, „толеранција”, „дијалог”, „инклузивност”. Иако су ови појмови добри у контексту обичног људског милосрђа, они постају разорни када почну да потискују проповед покајања, верност догматима и хришћанску пожртвованост. Не тврдећи да постоји некаква јединствена завера против Православља, јерарх је упозорио – када Црква постане погодан инструмент за изношење идеја леволибералних елита и по свом духу и језику се стопи са светом, она губи своју снагу, престаје да буде „со земљи” и претвара се у проводника овоземаљских стихија, независно од личних намера појединих епископа.

Подвлачећи црту испод десетогодишњег периода, митрополит Лука је истакао да коначни суд о овим догађајима припада само Христу, али су горки плодови видљиви већ данас. Према уверењу архипастира, скуп на Криту ће заиста ући у историју, али само зато што је тамо први пут на тако високом нивоу фактички срушен фундаментални за православље принцип саборности.

За портал "Живот Цркве" припремио: Илијан Минчев

_{Насловна фото: митрополит Лука (Коваленко) на Литургији у манастиру Светог Георгија (Городницка епахија УПЦ) у коме се налази чудотворна икона Богородице "Утоли моје туге", фебруара 2025. године, извор: hramzp.ua}

*) Прим.ред.: Чињенично, у животу - Америчка православна црква је аутокефална. Македонска православна црква - Охридска архиепископија, сада 15-а у Диптиху заузима канонске позиције поводом проблема које је иза себе оставио Критски сабор.

**) Прим.ред.: Тим Orthodox Ethos је први пребројао (не)потписнике шестог документа Критског сабора („Односи Православне Цркве са осталим хришћанским светом“) који је најконтраверзнији. Од 162 епископа учесника Критског сабора (у то време их је у Православљу било око 700, данас око 900!) документ није потписало њих 33. Међу тим бројем несагласних највише је било српских владика:

1. Isaiah of Denver
2. Nicholas of Detroit
3.  Amphilochios of Adrianopolis
4. Antonios of Hierapolis, Head of the Ukrainian Orthodox in the USA
5. Gregory of Nyssa, Head of the Carpatho-Russian Orthodox in the USA
6. Jonah of Kampala
7. Seraphim of Zimbabwe and Angola
8. Benedict of Philadelphia
9. Theophylaktos of Jordan
10. Amphilochios of Montenegro and the Littoral
11. Porfirije of Zagreb and Ljubljana
12. Vasilije of Sirmium
13. Lucian of Budim
14. Longin of Nova Gracanica
15. Irinej of Backa
16. Hrizostom of Zvornik and Tuzla
17. Justin of Zicha
18. Pahomije of Vranje
19. Jovan of Sumadija
20. Fotije of Dalmatia
21. Hrizostom of Bihac and Petrovac
22. Joanikije of Niksic and Budimlje
23. Milutin of Valjevo
24. David of Krusevac
25. Jovan of Slavonija
26. Ilarion of Timok
27. Athanasios of Limassol
28. Neophytos of Morphou
29. Nicholas of Amathus
30. Epiphanios of Ledra
31. Chrysostomos of Peristerion
32. Hierotheos of Nafpaktos and Aghios Vlasios

33. Anthimos of Alexandroupolis