Христос међу нама, драги моји читаоци!

           Данас смо чули речи апостола Павла: „Ако Духом живимо, по Духу и да ходимо." (Гал. 5:25). „Ходити" (στοιχῶμεν) буквално значи „корачати у корак", „стројити се у поредак". Апостол Павле овде не говори о пасивном стању душе, већ о посебном, складном ритму људског постојања. Шта значи „живети Духом"? Свакоме од нас је у Тајнама дарован Свети Дух, који силази у људско срце, чинећи га храмом Бога Живога. Ми смо обновљени Његовом благодаћу и избављени из ропства греха и смрти. То је дар који смо добили по неисказаном милосрђу Божјем. Међутим, зашто након тврдње да „Духом живимо", апостол додаје: „Духом и да ходимо"? Живети Духом је почетна тачка. Али „ходити по Духу" је свакодневни труд људске воље. За то је потребно подредити своје мисли и жеље унутрашњем закону Духа који се уселио у наше срце.

           Апостол Павле неколико стихова раније супротставља „дела плоти" — непријатељство, свађе, завист, гнев... — „плоду Духа": „А плод Духа јесте: љубав, радост, мир, дуготрпљење, благост ..." (Гал. 5:22–23). Греси се називају „делима" — они су уситњени и разарајући. Плод Духа је, међутим, јединствен и целовит.

Ходити по Духу значи дозволити овом божанском плоду да сазрева у нашем свакодневном понашању.

           Диван и блистав пример таквог подударања за нас је спомен преподобног исповедника Алексија Карпаторуског. Рођен у Карпатској Русији, у средини где су покушавали да избришу из народног сећања његове духовне корене, преподобни Алексије је осетио у свом срцу позив Духа. Ходочастио је на Свету Гору и у Свету Земљу, где се причестио живим предањем Православља. Али, примивши благодат, преподобни Алексије је схватио: ако у њему живи Дух Истине, онда по том Духу мора и да поступа. Он на рођену земљу није донео политичке пароле, већ свето Јеванђеље, православне богослужбене књиге и непоколебљиву верност Христу.

           Исповедник је био изложен хапшењима, прогонима, клеветама и бачен у тамницу. На суђењу је изговорио речи које су постале сведочанство његове духовне висине: „Каква год да буде наша судбина, Бог нас неће оставити". Његова кротост пред мучитељима, одсуство злобе, молитвени мир — све то је био испољени „плод Духа". У њему није било раскорака између онога у шта је веровао и начина на који је живео и страдао.

Живимо у епохи спољашњег комфора, али истовремено — унутрашњег духовног расејања и фрагментације. Можемо се називати православним хришћанима, али поступати „по плоти": подлећи духу осуђивања, гнева и агресије. Апостол Павле упозорава: немогуће је једном руком држати се за Христа, а другом угађати духу овога века. „Ако Духом живимо, по Духу и да ходимо."

           Ходити по Духу значи изабрати молитву уместо празне сујете, унутрашњу тишину уместо бучних раздора. У свету испуњеном криком, хришћанин је позван да буде носилац духа горњег мира. Љубав није апстрактно осећање, већ конкретно делање. То је способност да се уступи, опрости, помогне, подржи. Преподобни Алексије је победио своје непријатеље не силом оружја или реторике, већ љубављу и кротошћу, које су извирале из његовог молитвеног живота. Ходити по Духу данас значи не бојати се бити „не од овога света". Не бојати се чувати чедност, поштење, верност, када све около нагони на компромис. То је умеће рећи „не" греху, чак и ако је он постао општеприхваћена норма.

_{Фото: кивот са светим моштима преподобног Алексеја исповедника Карпаторуског (село Иза у Закарпатју), извор: wikimedia.org}

           Живот по Духу није привилегија изабраних монаха-пустињака нити далеки историјски идеал. То је једино могући пут за свакога од нас. Свети Дух, који је преобразио апостоле и укрепио преподобног Алексија, исти је и данас. Његова благодат није осиромашила, и Његова сила се није умањила. Поставимо себи питање: „Да ли моји поступци, мисли и мој однос према људима одговарају том Духу Јеванђеља?" Ако не, нека нас пример живота преподобног Алексија надахне да живимо по Духу правде, истине и љубави.

ЛУКА (Коваленко)   
_{митрополит запорошки и мелитопољски
кандидат богословских наука}

Извор: t.me/lekarzpmluka

Са руског превела: редакција портала "Живот Цркве"

_{Насловна фото: преподобни Алексије, исповедник  Карпаторуски (пре 1946.), фрагмент изворне: wikipedia.org}