Док је публика чекала Томпсонов излазак на сцену, дио присутних је скандирао „За дом спремни“, уз подизање десне руке — поздрав који је историјски недвосмислено повезан са усташким режимом, геноцидном политиком и злочинима над Србима, Јеврејима и Ромима.

Иако су се многи питали хоће ли пјевач након година контроверзи одустати од проблематичног узвика којим почиње „Бојна Чавоглаве“, Томпсон га је у Осијеку поново изговорио — као да ни судске пресуде, ни моралне осуде, ни историјске чињенице не постоје.

Занимљиво је да је управо загребачка власт, под контролом Томашевића, протеклих година дониjела закључке којима се забрањује коришћење усташких симбола на јавним манифестацијама. Формално — све дјелује исправно.

Али у стварности, Томпсон и даље наступа, и даље користи спорне покличе, а публика их у глас одобрава. Забране, које би требало да штите јавни простор од говора мржње, у пракси изгледају као политичко глумиштe без стварне намјере да се сузбије екстремизам.

Док грађанске елите глуме моралне барјактаре, усташки позиви се неспутано оре хиљадама присутних.

Након Осијека, Томпсон наставља наступе по Хрватској: Вараждин, Задар, Загреб — гдје га опет чекају пуне дворане.

Поставља се питање: ако је „За дом спремни“ законом забрањен, како је могуће да хиљаде људи некажњено узвикује управо то?

Очигледно је да у Хрватској постоје двије стварности: једна на папиру, друга на улици.

Извор, фото: Ин4С