Храм св. великомученика Георгија победоносца на Бановом Брду у Београду, данас је прославио храмовну славу светом Литургијом коју је са свештенослужитељима АЕМ, уз појање храмовног хора и молитвено учешће верујућег народа, служио Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије. 

Беседећи на прочитано јеванђељско зачало, Његова Светост је дао и пример св. Георгија, који је погубљен од цара управо зато што није хтео да се одрекне закона Христовог и да гони хришћане, али он је "жив у Христу" и он је "наша мера и наше мерило". Свјатјејшиј је додао да "закон Христов надилази сваки закон", да "правила Његовог живота надилазе свака правила која може да постави било који човек, па и најсавршенији", а да "закон Христов и правила живота која Он успоставља, нису мила законима и правилима које постављају људи, правилима и законима живота". Црква је наш једини, истински, први и последњи дом закључио је Његова Светост.

Његовој Светости на Литургији су саслуживали протојереј-ставрофор Часлав Маринковић, протојереји Горан Мишановић, Витомир Костић и Драган Видовић, протођакон др Драган Радић и ђакони Василије Перић и Саво Топаловић.
За показану несебичну љубав и ревност према Српској Православној Цркви, а посебно за изузетан допринос храму Светог великомученика Георгија на Чукарици, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије уручио је Патријарашке грамате господи Владану Јанковићу, власнику компаније "Гигатрон", Александру Шкундрићу, Ненаду Шакићу и Душану Ђорђевићу.

***

Храм Св. великомученика Георгија у Београду на Бановом брду грађен је у периоду од 1928. до 1932. године, по пројекту руског архитекте Василија Андросова. Налази се на самом ободу брда над Савом и старом Чукарицом.

С обзиром на то да Чукарица није имала свој храм, трговац из Београда Митар Јовановић обратио се Његовој Светости Патријарху Србском Г. Г. Димитрију 1. јануара 1925. године, са жељом да у знак сећања на своје двоје прерано преминуле деце, Јулијане и Љубомира, уступи земљиште за изградњу храма. Јовановић је имао и две изричите жеље: да храм буде посвећен Св. великомученику Георгију – његовој крсној слави, и да се испод будућег храма налази његова породична гробница.

Пројекат храма дело је руског архитекте Василија Андросова. У мају 1928. године освећен је камен темељац, а градња је завршена 1932. године. Унутрашњост храма тада није фреско живописана, него је урађен складан молерај који се утапао у спољашњу лепоту храма. Потпуној лепоти унутрашњости цркве допринео је иконостас израђен тридесетих година 20. века у дуборезу, у духу охридске дуборезачке школе, дело Нестора Алексијевића из Скопља. На зидовима су биле иконе великих димензија, међу којима се посебно истицала икона св. Николе, оригинални рад руског сликара Колесникова.

Храм св. Георгија има основу у облику уписаног крста – тролиста и грађен је у неоромејском стилу, што је било карактеристично за цркве грађене у Београду између два Светска рата. Елементи за градњу ових храмова налазе се на српским светињама средњег века и припадали су моравској школи. Главни улаз у храм наглашен је стубовима, а спољни изглед храма богато је украшен разним декоративним елементима од вештачког камена. Изнад главног улаза у храм са западне стране се налази икона св. Георгија, а кубета звоника завршавају се калотама, изнад којих се налазе јабука и крст.

Фреско осликавање храма св. Георгија започето је 1994. а завршено 2001. године. Олтарски део храма осликао је ђакон Добрица Костић из Смедерева, а све остало Милован Белошевић из села Црколез код Истока на Косову и Метохији.

Извор: Радио "Слово љубве"

Фото: Хаџи Алекса Недељковић