Празник Рођења Пресвете Богородице традиционално повезује почетак црквене године са почетком академске године у Православној духовној семинарији у Варшави. Као први у низу дванаест великих празника, он је уједно и дан када се студенти, у обновљеном саставу, окупљају у здању своје Алма матер како би започели или наставили школовање и духовно узрастање.

Прослава празника започела је свеноћним бденијем у недељу, 20. септембра, које је служио проректор свештеник Томаш Стемпа.

У понедељак, 21. септембра, Светом литургијом началствовао је проректор свештеник Томаш Стемпа, уз саслужење предавача: свештеника Адама Мисијука, свештеника Анджеја Кузме и протођакона Лукаша Леонкјевича. У беседи је свештеник Анджеј Кузма истакао да химнографија празника указује на изузетност рођеног детета. Марија се назива „престолом Божјим“ и „почетком спасења“ — из Ње ће засијати Сунце Правде, односно Исус Христос. Богородица је почетак дела спасења, због чега Црква Њено рођење поставља на почетак црквене године. Данас стојимо на вратима плана спасења човечанства, који се назива Божјим домостројем, и тим путем ћемо ићи све до Успења Пресвете Богородице, празника којим се завршава црквена година.

После Свете литургије, у свечаној сали Семинарије одржана је свечаност поводом почетка нове академске године. У уводном обраћању проректор свештеник Томаш Стемпа подсетио је окупљене шта значи бити богослов. Онај ко се припрема за свештеничку службу треба да пази да својим животом и себе и другог човека води ка Христу. Процес обликовања богослова не одвија се искључиво у учионици, већ пре свега током богослужења, заједничке молитве, свакодневних обавеза и у односу према ближњем. Захвалио је предавачима и запосленима у овој високошколској установи на труду који улажу у васпитавање богослова и живот семинарске заједнице.

Потом су студенти прве године положили заклетву и добили индексе, чиме су званично започели школовање у Семинарији.

Инаугурационо предавање на тему „Знање и созерцање“ одржао је протођакон др Лукаш Леонкјевич. На почетку је истакао да већ сам назив установе „Православна духовна семинарија“ указује на то да време проведено у њој није посвећено само стицању знања, већ и трагању за оним што је духовно. У данашњем одељку из Јеванђеља (Лк 10, 38–42; 11, 27–28) слушали смо о сестрама Марти и Марији, које у тумачењима Отаца Цркве представљају различите етапе пута ка познању Истине. Почетак тог пута јесте потреба да се буде уз Христа, оличена у Марији, стање приљубљености уз молитву и богослужење. Марија созерцава Исусове речи и ништа јој више није потребно. Марта, пак, символизује човека на вишем духовном ступњу, који је способан да се истовремено моли и дела. Она има више духовног искуства од млађе сестре, па јој се може приписати знање о путу богопознања. Христос је опомиње једино због њене претеране бриге за сестру. У овој причи нема боље и горе сестре, већ само млађе и старије. Обе показују два става: созерцање и знање — изузетно важна у животу студента богословља. Богослов треба да настоји да подражава и Марту — стичући знање — и Марију — учећи да слуша Бога. Знање мора ићи руку под руку са способношћу да се оно примени у пракси.

Предавач је поменуте сестре упоредио са два појма из хришћанске антропологије: логосом и нусом. Први је повезан са знањем, а други са созерцањем и молитвом. Логос уређује и изграђује знање, док нус стиче натприродно знање, прима Бога и просвећује логос. Зато логос и нус треба заједнички да делују у човеку. Синергија ставова Марте и Марије — логоса и нуса — неопходна је у богословском образовању.

Свечаност је завршена певањем химне „Гаудеамус игитур“ и заједничком агапом.

Извор, фото: orthodox.pl

Превод са пољског: редакција портала "Живот Цркве"