По благослову архиепископа брестског и кобринског Јована, 3. септембра 2026. године, у Меморијалном комплексу „Брестска тврђава – херој“ одржана је међународна научна конференција „Православље у историјској судбини словенских народа. 430 година православног Брестског црквеног сабора“.

Организатори скупа били су Белоруски егзархат Московске патријаршије, Брестска епархија, Синодална историјска комисија Белоруске православне цркве и Минска духовна академија. У раду конференције учествовали су историчари, богослови, државни и јавни делатници, свештенослужитељи, директори и наставници недељних и општеобразовних школа. Укупан број учесника био је већи од 200.

Конференцији је претходила заупокојена литија у гарнизонском храму Светог Николаја Чудотворца у Брестској тврђави, у спомен на браниоце православне вере на Брестском црквеном сабору 1596. године. Рад конференције отворен је наступом хора свештенства Брестске епархије, под управом протојереја Валерија Грицука.

Поздравну реч патријарашког егзарха све Белорусије, митрополита минског и заславског Венијамина, учесницима међународне конференције прочитао је архиепископ брестски и кобрински Јован. Потом се архипастир обратио окупљенима рефератом.

Поздравно писмо председника Брестског обласног извршног комитета Петра Пархомчика прочитала је начелница Главне управе за идеолошки рад, културу и питања младих Брестског обласног извршног комитета Татјана Гагакова. Окупљенима су се поздравним речима обратили и генерални конзул Руске Федерације у Бресту Олег Мурашев и ректор Брестског државног техничког универзитета Андреј Парфијевич. Поздравну реч председника управног одбора Брестске обласне организационе структуре Белоруског друштва „Знање“ и ректора Брестског државног универзитета „А. С. Пушкин“ Јурија Голубева прочитала је Викторија Сушко.

Потом је представљено 12 реферата посвећених теми конференције. На крају скупа архиепископ Јован сумирао је резултате рада, истакавши да су догађаји из 1596. године представљали прекретницу у одбрани православне вере и самобитности на белоруским земљама. Конференција је допринела дубљем научном сагледавању догађаја с краја XVI века и њиховог утицаја на даљи ток историје, саопштава званични сајт Белоруске православне цркве.

Крајем XVI века у Пољско-литванској држави међу свештенством и мирјанима дошло је до сукоба између присталица и противника уније са Римокатоличком црквом, која је подразумевала потчињавање римском папи и прихватање католичког вероучења. У јесен 1596. године у Бресту су истовремено одржана два сабора – унијатски, на којем је унија проглашена, и православни. Државна власт у Пољско-литванској држави касније је доследно подржавала унијатску цркву.

Православним сабором председавали су егзарх Никифор, који је имао овлашћење цариградског патријарха, епископ лавовски Гедеон (Балабан), епископ перемишљски Михаил (Копистенски) и кнез Константин Острошки. Учесници православног сабора одбили су да подрже унију и изјавили да помесни сабор нема право да одлучује о питању уједињења без сагласности свих источних патријараха. Егзарх Никифор објавио је одлучење од Цркве епископа који су потписали унију и лишио их чина. Православни су такође дали „завет вере, савести и части“ – да се неће потчињавати осуђеним јерарсима и да ће чврсто стајати у православној вери.

Извор, фото: patriarchia.ru

Превод са руског: редакција портала "Живот Цркве"