Осврт на досадашњи ток поклоњења десници Светог Спиридона у Русији

Његово Високопреосвештенство митрополит Крфа, Паксоса и Дијапонтијских острва Нектарије

По повратку у Грчку, након што смо у Русију пренели часне мошти деснице Светог Спиридона Чудотворца, ради поклоњења побожног руског народа, сматрамо неопходним да, у виду првог осврта, забележимо неке своје мисли и утиске, али и да пружимо извесна појашњења која сматрамо неопходним поводом онога што смо сазнали да се говорило претходних дана и што је објављивано, понекад из добре намере, понекад из незнања, а понекад из злонамерности и острашћености, што као епископ Православне цркве и опраштамо и остављамо по страни.

1. Позив који смо 10. јануара 2026. године примили од Руске православне цркве првобитно се односио на пренос свете реликвије ради поклоњења у Митрополији астанској и казахстанској, од 14. до 30. септембра 2026. године. Због тога смо 24. марта 2026. упутили одговарајући допис нашој надлежној црквеној власти, Светом синоду Грчке православне цркве. Пренос је одобрен дописом Светог синода Грчке православне цркве од 5. маја 2026. године.

Руска православна црква је 22. јуна 2026. упутила ново писмо којим се, након претходног усменог договора, тражи, уз одобрење Његове Светости патријарха московског и све Русије Кирила, да света реликвија од 17. августа до 17. септембра 2026. године буде пренета и у Москву и у друге крајеве Русије. Због тога смо 26. јуна 2026. Светом синоду Грчке православне цркве поднели нови захтев, тражећи дозволу и одобрење наше надлежне црквене власти, које нам је дато дописом од 1. јула 2026. године.

Према томе, путовање и поклоњење светој реликвији одвијају се са благословом и одобрењем Светог синода Грчке православне цркве, а одговарајућа документа потписао је његов председник, Његово Блаженство архиепископ атински и све Грчке Јероним.

2. Ово путовање представља наставак сличних путовања која су у прошлости организована у Сједињене Америчке Државе (2017), на Кипар, у Русију, Украјину, Србију, Румунију, Пољску, Белорусију, Грузију и друге земље, као и у свете митрополије Грчке православне цркве. Сва ова путовања обављена су на позив надлежних црквених власти, уз сагласност, благослов и писмену дозволу Светог синода Грчке православне цркве.

3. Као и током светог поклоничког путовања које је у току у Руској православној цркви, тако и свуда другде, једини циљ преношења деснице Светог Спиридона јесте да православни хришћани широм света, који нису у могућности да дођу на Крф, могу да приме благослов Светитеља, да се укрепе у вери и оснаже у свом подвигу у времену секуларизације, десакрализације, промене вредности и свеопште пометње, какву доживљавамо и у нашој отаџбини. Призори којима смо сведочили где год смо били, као и током овог путовања у Русију, били су и остају дубоко дирљиви и испуњени надом. Свети Спиридон је васељенски светитељ једноставности, смирења и љубави према Богу и човеку, светитељ који нас подсећа на значај Свете Литургије и молитве, али и неизмењене вере, будући да је бранио наше свете догмате на Првом васељенском сабору, од чијег се одржавања управо прошле године навршило 1600 година.

Живимо благослов Светитеља и непрестано предокушамо искуство Васкрсења које носе његове нетрулежне мошти, које почивају у седишту наше свете Митрополије, на Крфу. Гледајући изблиза љубав, побожност, страхопоштовање и веру људи током досадашњих поклоничких путовања на којима је ношена десница нашег Светитеља, још једном сам помислио да је, на крају, управо то била воља Божја — да људи широм света могу и поклоњењем овом малом делу светих моштију да приме благодат Божју молитвама Светитеља. Свако ко је учествовао у четири годишње литије са нетрулежним моштима Светог Спиридона на Крфу, које се иначе никада не износе из светог храма, осим накратко ради литија, могао је да види како десница иде испред светих моштију, док приликом њиховог уношења у храм свештеник који носи десницу њоме благосиља народ пре епископа, како то налажу крфски поредак и предање.

4. Оно што смо ових дана доживели у Русији заиста превазилази сва очекивања. Хиљаде људи, са људски готово невероватним стрпљењем, у реду и поретку, сатима су чекале, где год смо дошли, да се поклоне светим моштима и приме благослов Светитеља. Узвикнули смо и узвикујемо: „Жив је Господ Бог!“ Радовали смо се! Били смо дубоко дирнути! Не сматрамо да је требало ове људе лишити благослова Светитеља из разлога који се не тичу вере, већ су геополитичке природе. Ти разлози ће, надамо се и молимо се, једнога дана нестати. Благослов Светитеља, међутим, превазилази оно што је привремено и пролазно.

5. Што се тиче нашег учешћа у Светој Литургији, којом је началствовао Његова Светост патријарх московски и све Русије Кирил, желим да подсетим све, и оне који то знају и оне који не знају, да Грчка православна црква, којој и сам припадам, никада није прекинула општење са Руском православном црквом (као што то нису учиниле ни наша Цариградска патријаршија, нити Александријска патријаршија). Због тога је и Свети синод Грчке православне цркве дозволио ово поклоничко путовање. Нисмо надлежни да решавамо несугласице, нити да их сматрамо довољним разлогом да народу буде ускраћено поклоњење Светом Спиридону. Молимо се „за јединство свих“ и „за мир свега света“, а ових дана осетили смо да постоје и нада и могућност да, ослањајући се на љубав и молитвено заступништво наших светитеља, заједнички приступимо свим несугласицама и различитим ставовима, који се понекад испољавају и кроз поступке за које нико не би желео да се догоде, али који се ипак дешавају током вишевековне историје Цркве. Присуство Светитеља за нас је знак да смо, без обзира на разлике, сви православни и да право управљамо речју Истине, која је наша заједничка вера у Тројичног Бога и наш живот у једној, светој, саборној и апостолској Цркви — Православној.

6. На крају, дужан сам да подсетим да на Крф долазе сви епископи, свештеници и верници који то желе и који, испуњавајући услов црквене каноничности, служе Свету Литургију и причешћују се код Светог Спиридона, делећи са епископом Крфа, свештенством и пуноћом помесне Цркве радост примања благослова нашег заштитника Светог Спиридона, који потом преносе помесним Црквама којима као пастири руководе и служе, или чији су активни чланови. „На дар смо примили, на дар и дајемо!“ Христољубиви и светољубиви народ Крфа то види и зна, као што непрестано сведочи и делима љубави, човекољубља, мисије и подршке које му његова Црква заузврат пружа.

Вратили смо се, ми из прве мисије, уз славословље Свеблагом Богу. Укрепила се и наша сопствена вера. Благодаримо Светом синоду Грчке православне цркве, нашој надлежној црквеној власти, што нам је дао канонску дозволу и благослов да велики дар који нам је Бог дао да имамо на Крфу — нашег Светог Спиридона — поделимо са побожним народом какав је руски, са којим нас повезују вишевековне везе, започете када су Цариградска патријаршија и грчка Византијска држава донеле хришћанску веру у Кијев 988. године. Те везе међу народима, које имају своје исходиште у православној вери и идентитету, не могу бити избрисане из геополитичких разлога, који неће трајати заувек. Црква је била, јесте и остаће темељ нашег заједничког пута и јединства. Људски поступци се процењују и процењиваће се у складу са размишљањима, стратегијама и околностима сваког времена. Веру, међутим, не можемо и не смемо доводити у питање.

Извор, фото: orthodoxianewsagency.gr

Превод са грчког: редакција портала "Живот Цркве"