Христос васкрсе, драги моји читаоци!

О духовном смислу манифеста „Палантира“ (Palantir)

           Америчка ИТ-корпорција „Палантир Технолоџис“ (Palantir Technologies), једна од главних извођачких фирми Пентагона, израелске армије и западних специјалних служби у сфери анализе података, објавила је програмску изјаву коју су аналитичари већ стигли да крсте као весника нове политичке реалности.

Because we get asked a lot.

The Technological Republic, in brief.

1. Silicon Valley owes a moral debt to the country that made its rise possible. The engineering elite of Silicon Valley has an affirmative obligation to participate in the defense of the nation.

2. We must rebel...

— Palantir (@PalantirTech) April 18, 2026

             У низу наредних публикација желим да изразим мишљење о манифесту „Палантира“ који пред нама открива дубоку духовну драму у којој се иза фасаде технолошког напретка помаљају обриси древних искушења. Разматрајући овај документ не откривамо само пословну стратегију, већ антрополошку декларацију у сваком смислу, прожету духом „овога света“ – истог оног стања људског битка које се у хришћанској традицији карактерише отпадањем од Бога и ослањањем искључиво на сопствене снаге.

           Овде се, по нашем мишљењу, као централна слика појављује архетип Вавилонске куле. Ово поређење престаје да буде само метафора кад спознамо суштину вавилонског греха. То је покушај човечанства да допре до неба – односно до пуноће бића и безбедности – искључиво техничким средствима, игноришући духовну вертикалу. У савременом контексту „нове цигле“ ове грађевине постају алгоритми у системима великих података (Big Data).

Док су стари градитељи хтели да „начине себи име“ тврдећи да су сами себи довољни, савремени идеолози тоталне контроле теже ка стварању система који је у стању да обрачуна и уреди стварност без учествовања Божанског Промисла.

           Овде се проблем крије у замени теза. Истинско јединство човечанства, које се у богословљу назива саборношћу, заснива се на љубави и слободи сваког појединца. Манифест, пак, предлаже јединство друге врсте – кроз контролу и поделу. Овде победу слави „право јачег“ при чему технолошка надмоћ постаје инструмент владавине једних над другима. Човек у овој парадигми престаје да буде лик и подобије Божје постајући само објекат за посматрање и дигитални профил у бази података.

           Штавише, у тежњи ка тоталној транспарентности запажа се опасна имитација Божјег свезнања. Бог човеково срце види да би га спасио, док алгоритамски надзор обнажава личност ради манипулације и социјалног инжењеринга. Ово човека лишава права на сакралну тајну унутрашњег живота која је потребна за покајање и духовни раст. Суочавамо се с једним од облика неогностицизма у којем се спасење и власт преносе кроз поседовање „специјалног знања“, података који човеку наводно омогућавају да управља током историје.

У есхатолошкој перспективи овакав покушај изградње „идеалног поретка“ техничким средствима изгледа као Страшни суд у најави, само што је лишен Христа и Његовог милосрђа.

То је стварање механичког сурогата раја у којем се уместо живе вере нуди алгоритамска предодређеност. Богословље нас подсећа на то да свако здање које се гради на песку људске гордости и жеље за влашћу неизбежно води ка новој подели и духовном краху. Дакле, манифест „Палантира“ се пред нама појављује као изазов: да ли ћемо моћи да сачувамо слободу у Христу у свету који живо присуство Творца покушава да замени бездушним кодом самозваних архитеката „новог Вавилона“.

Ваистину васкрсе Христос!

ЛУКА (Коваленко)   
_{митрополит запорошки и мелитопољски
кандидат богословских наука}

Извор: t.me/lekarzpmluka

Насловна страна: снимак екрана приказа са techrepublicbook.com