Први део.

^{„Да нас не би мешали са ’Румунском’ митрополијом“}

Последњих година Бесарабијска митрополија почела је да привлачи свештенике из Цркве Молдавије помоћу новчаних исплата: за сиромашну Молдавију то је озбиљан инструмент. „Код нас се у принципу све развија по истом сценарију као у Украјини, али од стране Румунске патријаршије. Ми смо на споју истока и запада. Као народ, и свештеници су се поделили. Неко жели на запад, неко на исток. Само што се уместо батина и насилног заузимања храмова код нас све купује новцем“, каже отац Анатолиј.

„Плаћају 2.000 евра за прелазак, а затим следи плата од 400 до 1.000 евра месечно у зависности од статуса свештеника, укључујући и његово образовање“, примећује други мој саговорник из Православне Цркве Молдавије. „То игра улогу, и неколико сеоских парохија је већ прешло. Али свештеник може прећи само у случају одређеног расположења својих парохијана. Румунску цркву не занима сам по себи свештеник, већ свештеник са парохијом. А са тим је код нас веома тешко. Већина парохијана у нашим храмовима су нормални, ’стабилни’ људи, који не болују од ове политичке теме“. „Чуо сам да су у Старим Дубосарима канонском свештенику нудили велику суму за прелазак. Нешто око 30 хиљада евра. Он је одбио. Тиме се бавио (а можда се и сада бави) бивши архијерејски намесник Криуљанског рејона Теодор Пелин, који је прешао у раскол, а сада је свештеник Бесарабијске митрополије у Старим Дубосарима. Још један пример подељеног села. Требало би овде да направите репортажу... Али ипак нема доказа. Јер је све то познато из прича. Иако је наш митрополит негде на телевизији рекао да свештеници прелазе у раскол због новца“, каже други свештеник.

_{Фото: распоп Теодор Пелин док је дочекивао са цвећем свог канонског епископа митрополита Владимира (гледа право у очи - издаје на првој кривини), извор: крупан кадар фотографије са mitropolia.md}

_{Фото: распоп Теодор Пелин - јуче Молдавац, данас инструктор за румунизацију молдавске деце (путем летњих црквених кампова), извор: mitropoliabasarabiei.md}

У последње време број „прелазака” је порастао, али не толико због новчаних инфузија са румунске стране (чињеницама које доказују подмићивање не располажемо), колико због појаве новог румунског епископата у Бесарабијској митрополији. „Међу локалним свештенством постоје различита мишљења у вези са канонским статусом бесарабске јерархије”, каже један од свештеника Кишињевске митрополије. „Део свештеника који су прешли у раскол раније није желео да пређе код митрополита Петра, јер је он изашао из Московске патријаршије. Њега је хиротонисао још патријарх Алексеј, и сада му је овде забрањено служење. Али су пристали да пређу код епископа јужно-бесарабског Венијамина (Горјануа – прим. аут.), јер га је у Румунији хиротонисао патријарх Данило. Пошто код нас није прекинуто евхаристијско општење са Румунском патријаршијом, Венијамин је за нас на неки начин канонски епископ. Барем каноничнији од Петра. Иако је он заправо такође хиротонисан за служење у неканонској организацији. Сматрам да ми свеједно не треба да га признајемо, јер служи на туђој канонској територији и саслужује са расколницима. Ако је прешао границу Молдавије без обавештења локалног архијереја митрополита Владимира – он је већ ушао у раскол. Али то је моје лично мишљење, и не само моје. По тој идеји, било би добро када би наша митрополија изнела свој званични став о томе.” Познато је да су под омофор епископа Венијамина већ прешли бивши проректор и бивши декан Духовне академије у Кишињеву, протојереј Вјачеслав Казаку и протојереј Андреј Ојстрик. У Кишињевској митрополији они су под забраном свештенослужења због одласка у раскол.

Паралелно са тим, међу локалним свештенством јачају расположења у корист колективног и легализованог преласка у Румунску патријаршију. Од свештеника који се отворено залажу за уједињење Кишињевске митрополије са Бесарабијском, данас се помињу секретар Кишињевске митрополије протојереј Вадим Кејбаш, као и кишињевски архијерејски намесник протојереј Павел Боршчевски. „Они не желе појединачно да прелазе у Бесарабијску митрополију, већ желе да цела Молдавска митрополија на неки начин уђе у Румунску патријаршију. Због тога се у медијима отворено изјашњавају против патријарха Кирила”, напомиње наш саговорник у ПЦМ. „Протојереј Павел Боршчевски, дипломац МДА, настојатељ највеће парохије у Кишињеву, предложио нам је да цела митрополија пређе у Румунску патријаршију заједно са митрополитом”, каже други извор. „Он је најутицајнији свештеник у Молдавији, код њега се духовно руководи велики број политичара, а посетила га је и наша председница. Она није баш религиозна особа, али, осетивши овај ваздух, посетила је ту парохију. Али кишињевско свештенство се веома оштро изјаснило поводом тога. Он је повукао своје речи – али треба разумети да постоје и таква расположења.”

Према речима оца Виталија Шинкара, они свештеници који прелазе у Бесарабијску митрополију, не прелазе тамо због језика, јер се у обе митрополије, у суштини, служи на истом језику: „Језик никада није био проблем. Црквено-молдавски језик је исти онај језик који у богослужењу користи Румунска црква. Богослужбене књиге су нам исте. Наши свештеници слободно користе румунске богослужбене књиге. Наша издавачка кућа често једноставно реиздаје румунску богослужбену литературу – ту чак не морамо ништа ни да измишљамо.” Црквенословенско богослужење, прича отац Виталиј, ионако се данас обавља само у малом броју парохија: „Нашу Георгијевску парохију народ зове ’руском’. То је место посебног присуства људи којима је руски језик матерњи. Он уједињује све Молдавце који говоре руски. Постоји још један храм који се условно назива ’украјинским’. Још од 90-их година, чак и из предратног времена. Они такође користе црквенословенски језик. Други храмови у Кишињеву користе црквенословенски језик као део богослужења, негде више, негде мање, а негде га уопште не користе.”

У исто време, како истиче отац Анатолиј Журавељ, молдавска црквена традиција је јединствена мешавина руске и румунске, и многи свештенослужитељи би желели да је сачувају: „Румунска црквена појања су у својој основи византијска псалтика. А молдавска су заснована на руским мелодијама. Служимо по истим богослужбеним књигама као и Румуни. Имамо и своје књиге, али су оне преписане, колико ја знам, из румунских издања. Али притом је редослед делова богослужења код нас исти као у Руској цркви, и користимо ’Богослужбена упутства’ Московске патријаршије“.

Према речима једног од мојих саговорника, местимично разлике између митрополија попримају помало комичан карактер. На пример, данас клирици Кишињевске и Бесарабијске митрополије не само да свесно поју различито, већ и користе различите стилове одежди како не би личили једни на друге: „Бесарабијска митрополија користи одежде у грчком стилу како не би личила на ’руску’ митрополију. Управо због тога се у Кишињевској митрополији не одобрава да носимо одежде грчког стила – једноставно да нас не би мешали са ’румунском’ митрополијом“.

(Наставља се)

Извор: s-t-o-l.com, превод са руског: редакција портала "Живот Цркве"

Насловна фото: прота Виталиј Шинкар из Православне Цркве Молдавије, извор: s-t-o-l.com (Alexey Morgunov / vk.com)