Да ли је истина да се у црквеном животу Молдавије понавља „украјински сценарио" и да Бесарабијска митрополија Румунске православне цркве у скорије време може преузети све храмове Московске патријаршије у републици? Шта је молдавска црквена традиција? Како се савремени молдавски црквени свет односи према руском и да ли ће постати део румунског?

У позадини бучних и великих геополитичких процеса, судбине малих Цркава у малим земљама се налазе у сенци. Али, како сведочи историја, управо судбине оних који намеравају да живе вечно утичу на све.

^{Тихи скандал у Сурученима}

За разлику од Украјине, православна Молдавија готово да не испоручује Русији "бучне" вести. Овде, слава Богу, нема туча у храмовима, нема митинга и медијских антиклирикалних перформанса. У републици, где преовлађује мирно сеоско становништво, није уобичајено решавати црквена питања песницама или изазивањем скандала. Како се сами Молдавци шале на свој рачун: „Мајдан код нас није могућ, јер мамаљига не експлодира!" (мамаљига је локално национално јело од куваног кукуруза, симбол Молдавије и истовремено духовито самоназивање молдавских сељака; мештани тврде да ова шала у локалном контексту уопште није увредљива).

Ипак, у последњих годину дана напетост у локалној црквеној заједници расте. Главни догађај протеклог месеца (прим.ред.: писано почетком марта 2025. године): у Молдавију је стигао нови румунски архијереј, епископ богдански Нектарије (Клинч). 19. фебруара је посетио Светогеоргијевски женски манастир у Сурученима, 25 км од Кишињева, један од најпознатијих у Молдавији. Владика је ушао у манастирску Георгијевску цркву, поклонио се нетрулежним моштима светитеља Дионисија (Ерхана), игумана манастира од 1908. до 1934. године, кога је Румунска православна црква канонизовала 2018. године, затим је отшао до олтара и ставио свој потпис на престолно Јеванђеље.

_{Фото: епископ богдански Нектарије (Клинч) у олтару Сурученског женског манастира светог Георгија. извор: mitropoliabasarabiei.md}

Из перспективе свештенства Православне цркве Молдавије, то је скандал. То јест, црквено-политички потез.

Прво, из угла васељенског Православља Молдавија остаје канонска територија Московске патријаршије, што значи да ниједан архијереј друге Помесне цркве не може доћи овамо у посету и служити овде без знања предстојатеља Православне цркве Молдавије, у овом случају митрополита Владимира (Кантаријана). Конкретно, Сурученски манастир се налази под управом последњег. По правилима, епископ Нектарије не може доћи ту без његовог одобрења.

Друго, епископа Нектарија је званично именовао за викара своје Бесарабијске митрополије румунски патријарх Данило, што, са тачке гледишта локалног свештенства, представља грубо мешање предстојатеља Румунске православне цркве у зону канонске одговорности московског патријарха Кирила (тачније речено, ово је већ четврти епископ којег румунски патријарх незаконито шаље на службу у Молдавију).

Треће, епископ Дионисије (Ерхан), чијим моштима је Нектарије дошао да се поклони, – је крајње спорна фигура у Молдавији, симбол је румунског национализма и румунизације молдавског Православља и познат као активни заговорник припајања Бесарабије (односно данашње Молдавије) Румунији.

_{Фото: епископ Дионисије (Ерхан), извор: wikimedia.org}

Као четврто, део православних Молдаваца је збуњен титулом епископа Нектарија: „Богдански". Она се сматра турском. „Немамо начин да сазнамо одакле га је Румунска патријаршија ископала и зашто се одлучила за овај назив? Само поуздано знамо да је Молдавији име 'Богданија' дала Османска империја (која је у нас увек сматрана окупационом силом која се држала друге религије). Вероватно назив потиче од имена историјског оснивача земље – господара Богдана I, пореклом из Марамуреша", – напомиње клирик Православне цркве Молдавије, јереј Анатолиј Журавељ.

Према речима мог саговорника из редова молдавског свештенства, верници су такође били збуњени и речима епископа Нектарија, јер је гост, у суштини, отворено дао изјаву о неоходности преласка молдавских храмова и манастира из Московске патријаршије у Румунску: „Он изјављује да је дошао овде да би 'ујединио људе'. Да Румунска и Молдавска црква треба да се уједине (тако ми се чини), јер имамо 'заједничку историју', 'заједничке Свете'. Нејасно је шта о томе мисли Москва. Шта ће бити даље – видећемо. У целини, ситуација је веома опасна. Постоје све претпоставке за прекид канонског општења између Московске и Румунске патријаршије. Јасно је да патријарх Кирил то не жели, јер сукоба између Цркава и онако има довољно. Али оно што патријарх Данило ради у Молдавији – то је у суштини исто оно што ради патријарх Вартоломеј у Украјини".

^{„Пљачка на аутопуту" или „испуњавање историјске правде"?}

О црквеном расколу у Молдавији донедавно је мало ко знао. Ситуација је настала 1992. године и дуги низ година је била у замрзнутом стању. Убрзо након распада СССР-а и формирања независне Молдавије, група свештеника Кишињевске митрополије, предвођена викарним епископом Петром (Пeдураруом), под утицајем локалног „Народног фронта", донела је одлуку да иступи из Московског патријархата како би прекинула везу са Руском црквом као симболом совјетске окупације. Свештеници су формирали самосталну верску организацију – Бесарабијску митрополију (званично је регистрована тек 2002. године), коју је у свој састав прихватила Румунска патријаршија.

_{Фото: "митрополит" Петру Падурару и Маја Санду, извор: wikimedia.org}

Патријарх московски Алексије, упркос канонској основаности тог потеза, није раскинуо канонско општење са Румунском патријаршијом и покушао је да сачува међуправославни мир. Поготово што други молдавски свештеници нису журили у „расколничку" организацију и није било значајних сукоба због црквене имовине (покушај власти да Бесарабијској митрополији преда бившу зграду Кишињевске духовне семинарије 2023. године, показао се као практично једини и неуспешан преседан).

Због самовољног преласка у јурисдикцију Румунске патријаршије, Синод РПЦ је митрополита Петра ставио под забрану свештенослужења (ипак, није му одузет чин). Притом, московска и румунска страна до сада очигледно нису желеле да распирују сукоб. „За време патријарха Алексија расправљало се о лепој идеји: ако заједница жели да пређе у 'бесарабијску' јурисдикцију и пренесе тамо храм, она треба да помогне преосталим парохијанима да изграде нови храм за себе. А ако одлази без храма, онда они код којих је храм остао треба да помогну онима који одлазе да изграде нови храм, – истиче у разговору са аутором клирик цркве светог Георгија у Кишињеву, протојереј Виталиј Шинкар. – Првобитно, ова идеја је први пут изречена у Западној Украјини, и овде је такође предлагана. Али потом се конфликт код нас смирио сам од себе, Бесарабијска митрополија једноставно није имала успеха код верника, и питање је скинуто са дневног реда... Дуги низ година смо тихо коегзистирали једни са другима. Постојао је усмени договор да ми не узимамо њихове храмове, а они да не узимају наше храмове. И овај status quo се успешно одржавао код нас све док није почела војна операција у Украјини".

Ширење присуства Румунске православне цркве у Молдавији од почетка 2000-их година изазивало је само уздржано негодовање Московске патријаршије, која Молдавију сматра својом канонском територијом. Прва три епископа Румунске православне цркве у Молдавији постављена су још 2007. године (то су епископи Белцки, Јужне Бесарабије, као и Дубосара и целог Придњестровља). Представник Московске патријаршије, епископ тираспољски и дубосарски Јустинијан, назвао је ове поступке Румунске православне цркве „разбојништвом на аутопуту". Међутим, Московска патријаршија је ћутала. Главни разлог: све до 2022. године Бесарабијска митрополија је остала неприметна, маргинална појава у животу Молдавије.

_{Фото: Саборна црква Светих Константина и Јелене у Балтију, извор: Sandhu / Wikipedia}

Тек у последње три године већ полузаборављена „румунска" структура у Молдавији нагло се активирала. Наиме, у недељу, 16. фебруара, Румунска црква поставила је већ четвртог по реду архијереја за своју Бесарабијску митрополију на територији Молдавије. То је већ помињани епископ богдански Нектарије (Клинч). Очекује се и посета румунског патријарха Данила Кишињеву. Поред тога, Румунска црква већ оспорава на суду право Молдавске цркве Московске патријаршије да користи историјске храмове у Молдавији.

Румунска јерархија дешавања доживљава као „испуњавање историјске правде", будући да Бесарабију (Молдавију) сматра историјском територијом Румунске православне цркве (РумПЦ). Додатни повод за славље румунске стране: ове године се обележава не само стогодишњица Румунске патријаршије, већ и стогодишњица од оснивања Бесарабијске митрополије (4. мај 1925. године). Са своје стране, портал молдавских православних новинара оптужује РумПЦ за намерно уништавање Молдавске православне цркве и за јерес етнофилетизма: „Суочавамо се са етнофилетистичким тумачењем 34. апостолског правила („епископима сваког народа доликује да знају првог међу њима..."): у Букурешту настављају да сматрају да огромну већину становништва Републике Молдавије чине Румуни (иако подаци пописа из 2024. године сведоче да се код нас 77,2 % људи изјашњавају као Молдавци, а само 7,9 % као Румуни), и бескрупулозно нам намећу идеологију румунизма. Притом се то чини не само путем политичких, информативних и образовних канала, већ путем и црквених".

Из молдавске перспективе, Бесарабијска митрополија је националистички пројекат, чији идеолози циљано уништавају молдавски идентитет у републици и настоје да га замене румунским. Међутим, протести Молдавске цркве годинама остају без одговора. Док руски и грчки свет решавају међусобне размирице, румунски свет наставља да се шири, попут „идеалног гаса", испуњавајући сав расположиви простор (у овом случају, простор Молдавске православне цркве Московске патријаршије).

Притом, Румунска патријаршија у Молдавији активно „игра" на карту историје. Из перспективе румунске јерархије, Бесарабијска митрополија није нова верска структура, већ обновљена. Заиста, постојала је такозвана историјска Бесарабијска митрополија РумПЦ са центром у Кишињеву. Први пут је основана 1925. године, након распада Руске Империје и одласка руског свештенства из Румуније. У периоду првог уласка Молдавије у састав СССР-а, 1940–1941. године, парохије митрополије су поново припојене Руској православној цркви. У периоду 1941–1944. године, када је Бесарабија била у саставу Краљевине Румуније, Бесарабијска митрополија је обновљена. Године 1944, када се територија вратила у састав СССР-а, њено место је поново заузела Кишињевска митрополија РПЦ. Сада, како сматра румунска страна, она једноставно враћа своје историјске земље.

_{Фото:оснивање ткз. Бесарабијске митрополије, извор: mitropoliabasarabiei.md}

(Наставља се)

Анастасја Коскело

Извор: s-t-o-l.com, превод са руског: редакција портала "Живот Цркве"

Насловна фото: епископ богдански Нектарије (Клинч) код моштију светитеља Дионисија (Ерхана) у Светогеоргијевском сурученском женском манастиру, извор: mitropoliabasarabiei.md