Уредник портала „Традиција“, политиколог Виктор Жосу у разговору са Анастасјом Коскело о необјављеном „црквеном рату“ у Републици Молдавији.

Читав свет сада посматра активну прерасподелу сфера утицаја. Крупни формати [организовања], државе и везе се тестирају на чврстину. И на границама Руске православне цркве такође „гори“. Ситуација са молдавском паством Московске патријаршије, с једне стране, повезана је са решењем питања руског света, с друге стране, са концептом лојалности својој Цркви.

Анастасја Коскело: Викторе Ивановичу, молдавски црквени сукоб оставља веома чудан утисак. Као да је у питању необјављени рат. За разлику од Украјине, где је инвазија Константинопољске патријаршије на територију Московске патријаршије изазвала прекид евхаристијског општења, у Молдавији, где је Румунска патријаршија на потпуно исти начин створила своју "Бесарабску митрополију" на територији Московске патријаршије, влада - тишина. Ни румунски, ни московски патријарх никада нису јавно говорили о овој теми. Зашто је то тако?

– Зато што нико у највишем црквеном руководству не жели да потпуно прекине односе. До сада, не други већ чак ни трећи ниво црквене јерархије се није оглашавао по питању Молдавске цркве. Ћуте московски и румунски патријарси, ћути и наша Кишињевска митрополија. Огласили су се само поједини епископи, попут епископа Маркела. Црквено руководство Кишињевске митрополије има следећи став: да ли ћемо се ми спуштати на ниво ове "Бесарабске митрополије"? Ко су они? Ми смо, на крају крајева, канонска Црква, а они су расколници. Лично сматрам да је, наравно, немогуће овако радити у информативном пољу. Став Цркве мора да се чује. Нажалост, у друштву, укључујући и вернике, то ствара утисак да наше свештеноначалије заузима плашљив „став ћутања“, или нешто тако слично. И даље, они који се не слажу са оним што се дешава, укључујући и оне међу свештенством, такође, више воле да ћуте. Јер ако власти ћуте, зашто бисмо ми говорили? А ми треба да едукујемо људе, јер људи не разумеју у потпуности шта је раскол. Чак и последњи инцидент у Гринауцу – шта је показао? Људи кажу: „Нећемо ићи Румунима, имамо своју Молдавску цркву!“ Нико није рекао - „нећемо да идемо у раскол“. Они једноставно не разумеју да тамо, у "Бесарабијској митрополији", НЕМА Цркве. И нико им то заиста не објашњава. Упркос што и сами свештеници то веома добро знају...

Изненађена сам овим моментом. "Бесарабска митрополија" је више пута изјавила да је она - једина црквена структура са канонским правима на територији Молдавије. Да ли је Православна црква Молдавије, наводно, сада постала неканонска? Али Румунска патријаршија није дала такве изјаве.

– Да, ово је замршено место. "Бесарабска митрополија" је такође, према уставу, аутономна. Ако се било шта деси, Румунска патријаршија увек може рећи да нема никакве везе са тим.

Зашто тако чудна динамика транзиција? 2023. - 22 транзиције, затим 2024. - ниједна, а сада 2025. - три транзиције. Зашто их 2024-е није било?

– Неуспех 2024. године повезан је са мистериозним нестанком новца издвојеног од стране Букурешта за подмићивање молдавских клирика. И наводно је нови епископ "Бесарабијске митрополије", епископ Нектарије (Клинч) Богдан, стигао овде у фебруару као ревизор, и митрополит Петар је био страшно незадовољан тиме. Не могу са сигурношћу да потврдим ову информацију, али је некако доспела из "Бесарабијске митрополије" до нашег свештенства.

Недавни сукоб око цркве у селу Гринауци, када су парохијани буквално на рукама изнели из цркве свештеника који је желео да пређе у "Бесарабску митрополију" против воље заједнице, био је широко пропраћен у медијима. Да ли је ово први такав случај?

– Да, оно што се догодило у Гринауцу је први такав случај који памтим, када су људи јасно рекли: ми ово не желимо. У реду, отишли сте (свештеник), али народ не жели да иде за вама. Зашто сте морали да погоршавате ситуацију? Па, народ не жели, шта можете са њим? Обично у таквој ситуацији "Бесарабска митрополија" је проблем решавала новцем: могли су, на пример, да себи изграде нови храм. Али овде су из неког разлога ишли на ескалацију. Можда је свештеник за ово добио новац од Румунске патријаршије, па је требало да га одради?

Ипак, према Вашим запажањима, зашто људи прелазе из Московске патријаршије у Румунску: због национализма, због политике или једноставно због новца, зато што Румунска црква свештеницима даје бољу плату?

– Главни фактор који "Бесарабска митрополија" користи да привуче свештенике је новац. Све остало је оправдање за споља. Прво, тема рата, којег патријарх Кирил наводно оправдава. Друго, тема „ми смо Румуни“. Неки људи заиста почињу да верују у то. Али генерално, на масовном нивоу, сва та пропаганда изазива одбацивање код људи. Сва та идеологија румунизма, углавном, такође није прихваћена од стране Молдаваца. Наравно, неки део интелигенције је на то пао. У основи, то је интелигенција прве генерације: њихови родитељи су били колхозници, сада су се они преселили из села у град, и или се стиде да се сматрају Молдавцима, јер то повезују са селом, или заиста желе да се осећају као да су у Европи... Мада о каквој Европи сада можемо да говоримо... Након што су избори у Румунији фактички поништени, мислим да је боље за Румунија да ћути на тему демократије. Румунска политичка класа се неизбрисиво осрамотила...

Да ли је тачно да су због догађаја у Украјини порасла антируска расположења у Православној цркви Молдавије?

– Људи различито оцењују догађаје у Украјини: неки су на једној страни, неки на другој, неки нису ни на једној. Али тако нешто, као радикално одвајање од Русије и од руског света, тога нема. На крају крајева, сви ми говоримо руски. И где можемо побећи од руске културе?

_{Фото: саборна црква ткз. Бесарабске митрополије, посвећена светој Теодори Сихли у Кишињеву (Мирослав Ротарь/Sputnik/РИА Новости)}

И свештенство Православне цркве Молдавије и свештенство "Бесарабске митрополије" се узајамно оптужују за политизацију. Ко је у праву? Или су обе структуре политизоване?

– Што се тиче "Бесарабијске митрополије", она је првобитно створена са политичким циљевима. „Народни фронт“ је веома активно учествовао у стварању овог раскола, био је у веома блиском контакту са румунским политичарима. Његов присталица, уметник и редитељ Јон Унгуреану, био је наш министар културе 1990–1994. Он је тада не само заступао радикалне прорумунске ставове – тврдио је да су они становници Молдавије који су крштени пре 1990. крштени у „погрешној“ цркви, Московској цркви, и да их је потребно „прекрстити“ у „правој“ цркви, Румунској цркви. Још један активиста „Народног фронта“, Влад Кубрјаков, њему подређени, постао је 1992. године шеф Одељења за верске послове. Управо је он убедио митрополита Петра (Падураруа; шефа "Бесарабске митрополије", бившег викара митрополита Владимира кишињевског. – прим. уредника ) да преузме улогу коловође "Бесарабске митрополије". Стварање ове структуре, руководство Народног фронта је видело као рад на црквеној линији уједињења Молдавије са Румунијом. Чак су се деведесетих шалили да је "Бесарабска митрополија" „црквена филијала Народног фронта“! У ствари, све је било веома цинично. А политичари који су створили ову „митрополију“, говорили су без икаквог поштовања о митрополиту Петру, кога су увукли у своју авантуру, као о веома празноглавој особи. Уосталом, колико ја знам, једноставно су га преварили. Почели су да га воде у Румунију, где су му причали басне да већ постоји споразум између два патријарха, Алексија московског и Теоктиста румунског (покојног). Да ће све бити у реду, тип-топ, патријарси су се сложили, Москва се сложила, па идемо онда!..

А онда - бам! - испоставило се да се ништа слично није догодило. То јест, он је обманом увучен у ову ствар. "Бесарабска митрополија" је, у суштини, политичка организација. Имају само верски натпис [на табли].

Што се тиче оптужби за промоцију идеја руског света у Православној цркви Молдавије – то је чиста пропаганда. У нашој Кишињевској богословији, ми чак немамо ни такав предмет као што је историја Руске цркве. О чему можемо онда да причамо?! Када сам почео да се питам зашто тога нема, речено ми је да нема никога да то предаје... А онда, имамо веома мало руских парохија. Од њих је најзначајнија парохија у Кишињеву, на чијем је челу отац Николај Флорински, који је и духовни отац руске заједнице у Молдавији, и има их још неколико. Већина од 1.700 црквених заједница у нашој митрополији су молдавске парохије, где се службе одржавају на молдавском језику. А наша митрополија увек истиче да је ван политике. Понекад смо, по мом мишљењу, чак и превише опрезни.

Да ли је тачно, да лични ауторитет митрополита Владимира многе свештенике спречава да се придруже Румунској патријаршији?

– Митрополит Владимир је сада централна фигура. Од њега заиста зависи много тога. Барем, многи људи тако кажу. Док год има митрополита, ми ћемо се држати. Ако он оде, неко други ће се поломити, неко други ће пребећи. Он је лично рукоположио многе од садашњих свештеника. Он им је отац. И они знају да је наш митрополит прилично благ човек. Има принципе, али не жури да изриче казну. Увек више воли да сачека: можда ће се човек уразумити и доћи к себи. Он не балансира, води суптилну политику.  Држи се чврсто Руске цркве. Али постоји влада која подржава Румунију и "Бесарабску митрополију", и он не жели да се свађа са владом. Приморан је да се састане са Мајом Санду као шефом државе.

_{Фото: митрополит кишињевски и све Молдавије Владимир, (Дмитрий Осматеско/Sputnik/РИА Новости)}

У Јерменији данас сведочимо брзом расту ауторитета Цркве и консолидацији људи око црквене јерархије. Црква заправо предводи патриотски антизападни покрет. Да ли је нешто слично могуће у савременој Молдавији?

– То се данас не може десити у Молдавији. Ми се још нисмо трансформисали. Живели смо у релативно удобним условима више од тридесет година и одлучили да је то норма. А тамо у Јерменији, народ је видео отворену издају националних интереса од стране власти: предају Карабаха. А овде се све дешава тихо, полако. Једноставно постављају званичнике из Румуније, једноставно спроводе румунске законе. Људи се навикавају. Многима се не свиђа шта се то дешава у земљи, а ипак, око 40% активног бирачког тела и даље подржава Мају Санду. То је прилично висока цифра.

Која је идеологија тог електората?

– Ово је националистички оријентисано бирачко тело. То су они који су некада били за „Народни фронт“. Они који су против Русије, Руске православне цркве и Путина, јер су национализам и ксенофобија увек уско повезани.

Како спајају своју жељу да уђу у космополитску Европу са национализмом и румунском идејом?

– Изненађујуће, комбинују све то. Постоји такав ментални склоп: хајде да се ујединимо са Румунима кроз Европу. То јест, само постајући део Европе, постаћемо део румунског света.

За кога сматрају себе људи који гласају за Санду, укључујући и свештенике – Румуне или Молдавце?

– Неки су Молдавци, неки Румуни. Према последњим анкетама, око седам одсто себе сматра Румунима. Остали су Молдавци који једноставно воле да слободно путују у Европу да би зарадили новац. Сада се плаше да би све ово могли да изгубе. Мада, чега би требало да се плаше - сви они имају румунске пасоше. Но то не указује на било какву идеолошку оријентацију. Људи једноставно решавају своје утилитарне проблеме, користећи те пасоше да зараде новац, путују... Шта да Вам кажем, чак и у Придњестровљу данас, има доста људи са румунским пасошима, - иако већина становништва Придњестровља не поднеси Румуне...

Да ли постоје и свештеници Православне цркве Молдавије са румунским пасошем?

– Наравно да их има. Узимају их из истих разлога - само да би путовали у Европу без визе. Генерално, Румунија дели своје пасоше и лево и десно. Јер, према европским законима, земља добија субвенције на основу броја грађана. Што више грађана - то више новца. То је једноставна меркатилна рачуница. Наравно, они потписују заклетву верности Румунији када добију овај пасош. Али ко је чита, ту заклетву...

Бесарабска митрополија је у свом последњем апелу захтевала да румунске власти одузму пасоше свештеницима Московске патријаршије. Да ли је реално, да се то деси?

– Не мислим да је реално. Могу једноставно да забране улаз неким активним свештеницима. То се већ десило, додуше, са политичарима. Најгоре је то, што ови из "Бесарабске митрополије" сада желе да забране ходочашћа Молдавцима, односно да ограниче приступ моштима Светих које се налазе на територији Румуније, за групе из Православне цркве Молдавије. Да ли сте ви заиста толико глупи, да не разумете да те свете Мошти припадају целом православном свету? Како можете да забраните приступ моштима Стефана Великог или Параскеве у Јашију? Но они о томе не размишљају... Њихова логика је чисто политичка.

_{Фото: саборна црква у Јашију где су похрањене свете мошти свете Параскеве Српске (фрагмент оригинала Andrei Stroe/Wikipedia)}

Зашто, по Вашем мишљењу, већина Молдаваца и даље себе не сматра Румунима, упркос 30 година пропаганде?

– Јер све што се тиче етнокултурног самоопредељења је веома суптилна ствар. Као што не можете никога натерати да себе сматра Румуном, не можете људе натерати да себе сматрају Молдавцима. Свака особа мора сама да одлучи ко је он. Али из неког разлога, оно нас све региструју као Румуне на даљину [од израза: учење на даљину]. Ако се неко од нас противи, одмах кажу, да је „све то пропаганда“ или „плаћено је“. У томе постоји нека врста историјског комплекса код наших комшије преко Прута. Посебно је непријатно што се све то преноси из политике у Цркву. У сваком случају, Црква би требало да буде ван ових националистичких и етнофилетских тенденција. Саставни део румунске пропаганде је теза, да су Румуни прогоњени у Молдавији, а које се састоји у томе да се у Молдавији називају Молдавцима. Али, опростите, ми сами себе називамо Молдавцима. У нас, већина друштва, према последњем истраживању, себе назива Молдавцима. Но, ако данас у нас неко жели да себе зове Румуном, молим вас, нико га неће потискивати или репресирати. Ситуација сада уопште није онаква каква је била у совјетско време, када је могло бити опасно називати се Румуном. Иако је чак и тада у Молдавији било људи, углавном са територије Украјинске ССР, који су у пасошима имали написано „Румун“. Само што је свако ко је рођен на територији совјетске Молдавије аутоматски био регистрован као Молдавац. Сада, упркос свој румунској пропаганди, у нашем друштву влада слобода. И, по мојим запажањима, већина становништва и даље не жели да промени свој идентитет. Иако се у нашим школама од 90-их година учи само „Историја Румуна“. Данас нико чак ни не помиње „Историју Молдавије“...

Пре неког времена разматрана је могућност придруживања свештенства Православне цркве Молдавије Румунској патријаршији од стране целе Кишињевске митрополије. Има ли за то реалне перспективе? Да ли заиста многи свештеници теже ка томе?

– Тренутно, ово више није релевантно. То поглавље наше историје је окончано. Ово се директно тицало чувеног писма митрополита Владимира патријарху Кирилу, у вези са финансијским проблемима наше митрополије. Влад Кубрјаков га је први објавио. Како га је добио, велико је питање? Изгледа да га је неко украо непосредно из канцеларије Кишињевско-молдавске митрополије. И након што је причу изпромовисала штампа, појавило се писмо групе кишињевских свештеника који су предложили да цела митропоља пређе у Румунску цркву. Њихова логика је била да не желе да пређу у "Бесарабску митрополију", јер она у расколу. Али ако цела митрополије промени јурисдикцију, онда, како су сматрали, то више неће бити раскол. У стварности ова перспектива је, јасно, претила да погорша раскол. Али, хвала Богу, сви наши епископи и већина свештеника су рекли да неће ићи никуд.

Али чак и да су хтели, јасно је каква би била реакција Румунске патријаршије. Рекли би: већ имамо "Бесарабску митрополију" у Молдавији, признали смо је, па идите тамо.

У јануару је "Бесарабска митрополија" позвала румунског патријарха Данила да посети Кишињев. Која је вероватноћа да ће се та посета остварити?

– Заиста, у последњих неколико година, румунски политичари су негодовали: колико можемо финансирати Молдавију, а да наш патријарх никада није био тамо. Синод "Бесарабијске митрополије" је био приморан да напише позив. Румунска патријаршија још није одговорила на ово. То је разумљиво: постоји поимање, да нико не жели да прекине односе са Руском црквом. Према канонима, патријарх Данило не може доћи у Молдавију без позива патријарха Кирила, и он то одлично разуме, јер је Молдавија канонска територија Руске православне цркве. Док га московски патријарх не позове, он неће никуда поћи. Он није патријарх Вартоломеј, који има „кров“ у Вашингтону... Такво понашање није прихваћено у православном свету.

Сада се много говори о брзом расту Румунске цркве, о њеним успесима у Европи и о томе да она тамо већ постаје конкурент Константинопољу. Шта мислите: да ли је у перспективи Румунска црква способна да замени Константинопољску патријаршију у политичком смислу? Опет, њихове претензије на романизам, на наслеђе Рима и Васељенске цркве...

– Не мислим тако. Уосталом, Румунска црква је усмерена на проповед међу Румунима. Чак и у њеном уставу стоји да је то „Црква румунског народа“. Иначе, сада се прича о томе, да би се у Молдавији могло појавити представништво Константинопољске патријаршије. Константинопољска патријаршија се никако није мешала у молдавско црквено питање. Можда је Фанар рачунао да ће Румунска црква признати "ПЦУ" - а онда би, као одговор, Константинопољ признао "Бесарабску митрополију". Но, можда су сада другови преко океана предложили Маји Санду, да, пошто Молдавци не желе у Румунску патријаршију нека онда иду у "Васељенску". Она је такорећи интернационална. Поред тога, међу румунским свештенством, колико ја разумем, постоји и трезвено схватање да је са "Бесарабском митрополијом" све нечисто са црквено-канонског становишта. Зашто је Румунска патријаршија морала да прихвати клирике којима је забрањено служење и лишени су чина? Као резултат тога, сада, ако долази до заједничке службе Руске и Румунске Цркве, онда се поставља услов да у њој не сме бити „бесарабијаца“. Када је патријарх Кирил служио у Букурешту 2017. године, РПЦ је захтевала да "Петар" (Падурару) не сме бити присутан на служби - и то је удовољено.

Колико ја знам, поглавар "Бесарабијске митрополије", "митрополит Петар", једном је изјавио спремност да се покаје и врати Православној цркви Молдавије. Да ли је то истина? Зашто тада није прихваћен?

– Та ситуација је разматрана током преговора румунске и московске делегације коју су предводили митрополити Данило и Кирило још 90-их година. Али је није било могуће решити. Зато што је питање покајања повезано са повратком свештенослужитеља у канонску Цркву. То јест, "митрополит Петар" је дужан да се врати у Православну Цркву Молдавије - на располагање митрополиту Владимиру - и да укине своју расколничку организацију на територији Молдавије. Али он то није учинио.

Заправо, бивши викарни епископ Петар се обратио Светом Синоду Руске православне цркве покајничким писмом, у којем је тражио да му се укине забрана свештенослужења. Али пошто покајање за грех падања у раскол, ако је искреног карактера, претпоставља повратак из раскола у канонско црквено поље, што се није догодило, забрана служења бившем епископу белтском Петру до данас није укинута.

Извор: s-t-o-l.com

Са руског за портал "Живот Цркве" превела Марина Тодић

Насловна фото: црква Успења Пресвете Богородице у Молдавији (Максим Блинов/РИА Новости)