Прошле године покренут је годишњак „Богдај“, који издаје манастир Враћевшница са благословом владике жичког. Настао је из жеље да се сабере, сачува и подели духовно, културно и историјско наслеђе које смо примили као дар. Вођени том намером, окупили смо ауторе различитих струка, са надом да ће сваки од њих, на свој начин, осветлити један део тог богатог и живог предања.

Сама реч „богдај“, стара и тиха, а дубоко смислена, означава благослов, најлепшу жељу коју човек може упутити ближњем. У њој је сабрано искуство вере нашег народа, његова нада и спремност да добро дели са другима. Управо тај дух прожима и странице овог годишњака, у којем се преплићу наука, сећање и жива вера.

Први број „Богдаја“ доноси разноврсне теме које спајају духовност, културу и историју. У уводном делу налазе се студијски и документарни радови, попут истраживања о рукопису Сретена Аџића, који осветљава догађаје из Првог светског рата, као и прилози посвећени значајним личностима српске прошлости, задужбинарима, просветитељима и културним прегаоцима. Ту су и етнолошке студије о народним обичајима, као живом изразу идентитета, као и текстови о традиционалној песми као мосту између генерација.

_{Сестре манастира Враћевшница и Ковиља са првим бројем „Богдаја“}

Значајно место имају и разговори и сведочанства савременика, који показују како вера и данас делује у заједници, као и прилози из архивске и дипломатске грађе, у којима оживљавају речи и мисли Светог владике Николаја. У часопису се сусрећу и јунаци епске традиције и примери светитељског живота, што додатно наглашава јединство духовног и културног наслеђа.

Посебно место у овом издању заузима личност Мати Ане (1900–1975), игуманије манастира Враћевшница, чији живот представља тихо, али снажно сведочанство духовног узрастања. Кроз текстове, записе и сведочанства пред нама се открива њен пут од ране младости до монашког позива, као постепено сазревање у љубави, вери и служењу ближњима. Тај пут није био лак, али је био дубоко искрен и испуњен трагањем за смислом у свакодневним, често неприметним тренуцима.

_{Сестра Надежда Нада Аџић, потоња Мати игуманија Ана, око 1937. године у Битољу}

_{Сестра Надежда Нада Аџић, потоња Мати игуманија Ана, са децом, око 1937. године у „Богдају“ у Битољу}

_{Игуманија Ана у Литијама у манастиру Враћевшница, 1960-их}

Прво издање „Богдаја“ је успешно представљено у манастиру Враћевшница, Матици српској, Јагодини, Ћуприји и Параћину, а овај пут сабирања и сведочења биће настављен и у другим срединама.

_{Представљање „Богдаја“ у манастиру Враћевшница, 23. новембра 2025.}

Изложба „Мати Ана Аџић: духовно чедо владике Николаја Велимировића“, коју је 2019. године реализовао Музеј рудничко-таковског краја, од свог отварања у Горњем Милановцу започела је својеврсно путовање, ширећи причу о животу и духовном подвигу Мати Ане широм Србије и региона. Као део спомен-собе отворене у манастиру Враћевшница на Ђурђиц 2022. године, изложба је добила своје трајно место, али је истовремено наставила да живи кроз бројна гостовања – од Фоче, Јагодине и Крагујевца, до Велућа, Трстеника, Врњачке Бање, Смедеревске Паланке, Београда, Ваљева, Поповића, Обреновца, Осечине, Ћуприје и Параћина. Свуда је дочекана са пажњом и поштовањем, окупљајући духовнике, истраживаче и бројне вернике, потврђујући да сведочанство Мати Ане није ограничено временом и простором, већ да и даље живи као тихи позив на веру, смирење и служење. Изложбу прати каталог који по обиму и студиозности превазилази уобичајени формат и приближава се монографији, ауторки Весне Ћурчић и Мирјане Глишовић, које уједно потписују и саму изложбу.

_{Изложбена поставка „Мати Ана Аџић: духовно чедо владике Николаја Велимировића“}

У оквиру настојања да се ово наслеђе учини трајно присутним, 16. новембра 2022. године у манастиру Враћевшница отворена је спомен-соба посвећена игуманији Ани и њеном оцу Сретену Аџићу. Овај својеврсни спомен-музеј реализован је у сарадњи сестринства манастира, Музеја рудничко-таковског краја и Историјског архива у Јагодини, уз подршку бројних сарадника.

_{Спомен-соба Мати Ане и Сретена Аџића у манастиру Враћевшница}

Спомен-соба смештена је у две просторије старог манастирског конака, чији већи део потиче из времена оснивања манастира. У првој просторији представљен је живот игуманије Ане, док друга чува архивску грађу везану за њу и њеног оца, као и простор за истраживачки рад. У поставци и депоу налази се више хиљада предмета, фотографија и докумената, а процес њихове систематизације и дигитализације је у току. Поставка обилује личним предметима и рукописима, укључујући преписку са владиком Николајем, као и бројне записе који сведоче о њеном духовном и животном путу. Ови материјали омогућавају дубљи увид у време и околности у којима је живела и деловала.

_{Спомен-соба Мати Ане и Сретена Аџића у манастиру Враћевшница}

_{Спомен-соба Мати Ане и Сретена Аџића у манастиру Враћевшница}

Спомен-соба у Враћевшници представља реткост у православном свету, јер су музеји посвећени једној монашкој личности изузетно ретки. Њен значај превазилази оквире саме поставке, јер доприноси очувању колективног сећања и разумевању духовног и културног наслеђа. Управо у томе се препознаје и шири смисао овог подухвата – да се пример једног живота сачува и пренесе као подстицај будућим генерацијама.

_{Гроб игуманије Ане у порти манастира Враћевшница}

Мирјана Глишовић
Весна Ћурчић
Јелена Ђорђевић

Фотографије су уступљене порталу "Живот Цркве" за ову прилику од Оливера Ђорђевића

Насловна фото: први број „Богдаја“