У јуну 2026. године религиозни пејзаж Молдавије очекују тектонски поремећаји. Поглавар Бесарабијске митрополије званично одлази у пензију. Према верзији Букурешта – због позних година (на јесен ће напунити 80 година), здравствених проблема и ради „добробити Цркве“. Румунски патријарх Данило већ је пожурио да удовољи одговарајућој молби.

Међутим, иза благоликог паравана крије се прљави скандал и, могуће, крајње цинична рачуница. Оставка митрополита Петра, по свему судећи, представља почетак обимне и веома опасне комбинације Букурешта и власти у Кишињеву за коначну прерасподелу православне сфере у Молдавији.

Прави разлог муњевите оставке поглавара такозване Бесарабијске митрополије више није велика тајна. У јавност је процурео скандалозни видео отворено сексуалног карактера у коме он учествује. Снимак већ кружи интернетом, и све што преостаје функционерима Бесарабијске митрополије у покушајима да спасу остатке ауторитета свог руководиоца – јесте да грчевито говоре о „сплеткама непријатеља“ и да стављају акценат на то да је „мини-филм“ можда генерисан уз помоћ вештачке интелигенције.

Ипак, у Румунској патријаршији не гаје илузије. Тамо су све одлично схватили, нису хтели да чекају да скандал прекрије целу структуру, и хитно су послали митрополита Петра у пензију. Јерарх је буквално поновио неславни пут бившег житомирског архиепископа Гурија (Кузменка), кога је својевремено Синод УПЦ на сличан начин убрзано удаљио „због здравственог стања“ након сличног интимног скандала.

Али, ни то није најзанимљивије.

Изузетно занимљиву верзију догађаја износе поједини румунски стручњаци. Према њиховом мишљењу, објављивање компромитујућег материјала резултат је унутрашњих сукоба у самој Бесарабијској митрополији, који се успешно поклопио са општим планом Букурешта и Кишињева за трансформацију црквене сфере Молдавије.

Уз помоћ овог видеа успело се у елегантном „одстрањивању“ онога ко се сматрао зачетником црквеног раскола у Молдавији, али се притом показао као крајње неефикасан управник. Како истиче политиколог Виктор Жосу, митрополит Петар није имао ни ауторитета ни харизме. Током година његовог управљања, у Бесарабијску митрополију из Православне цркве Молдавије није прешла ниједна монашка заједница. Букурешт је већ морао да спасава имиџ своје структуре тако што је тамо 2025. године послао епископа Нектарија (Клинчу), који није молдавски „пребег“, већ ауторитативни јерарх, рукоположен директно у Румунској цркви.

Сада је токсични баласт одбачен. И са одласком митрополита Петра за архитекте црквеног раскола отварају се нови хоризонти.

Политиколог Дмитриј Чубашенко је уверен да одлазак митрополита Петра због компромитујућег видеа представља само фитиљ који треба да активира бомбу испод Православне цркве Молдавије. Име те бомбе је – „аутокефалност“.

Према оцени експерта, иза ове вишеструке комбинације стоје озбиљне снаге. Реч је о западним тајним службама, Константинопољској патријаршији и владајућој странци ПАС у Молдавији. Њихов циљ је да у Молдавији реализују сурови украјински сценарио са заузимањем храмова и уништавањем канонске Цркве, која је повезана са Московском патријаршијом. Прва велика проба овог сценарија већ се одиграла. Реч је о покушају увлачења ПЦМ у процес добијања аутокефалности.

У пролеће 2026. године у Кишињеву се одиграла права специјална операција. На репрезентативном форуму 23. маја, уз учешће правника, историчара и политичара, разговарало се о 800 храмова ПЦМ које држава покушава да одузме у корист Бесарабијске митрополије. Чуле су се праве речи о одбрани вере, али су у нацрт коначне резолуције представници странке „Алијанса Молдаваца“ (иза које стоји бизнисмен Василије Киртока) тајно убацили тачке 5.1–5.5. Оне су садржале позив да се ПЦМ прогласи аутокефалном, да се затражи томос о аутокефалности и да се осигура подршка Фанара под државним гаранцијама.

Фактички, људима који су дошли да бране храмове потурена је идеја одвајања од Руске православне цркве и стварања пандана украјинској „ПЦУ“.

План је пропао захваљујући оштром ставу архиепископа бељцког и фалештског Маркела, као и принципијелности цивилног друштва. Свештеници и правници који су радили на финализацији резолуције, сатима су се борили против политичке диверзије и успели су да избришу токсичне тачке. Лајтмотив је био један:

„Кишињев није Кијев. Не желимо понављање украјинског пакла“.

Међутим, очигледно је да је ово било само „извиђање борбом“, под покровитељством владајуће странке ПАС у циљу слабљења канонске Цркве туђим рукама.

Оставка одиозног митрополита Петра идеално се уклапа у логику наставка ове експанзије. Сада када је уклоњено главно „лице раскола“, политички и црквени технолози могу да одиграју један од два сценарија.

Први – пузеће преузимање.

Након што су уклонили токсичног поглавара Бесарабијске митрополије, лобисти раскола ће покушати да обнове напоре за увлачење кишињевског митрополита Владимира у процес стварања „јединствене аутокефалне цркве“. Аргумент ће гласити овако: „Петра више нема, хајде да се ујединимо ради националног консензуса“. Мајска провокација је показала да су механизми таквог увлачења већ разрађени. Циљ је да се ПЦМ отргне од Московске патријаршије, да се легализује нови статус уз помоћ Истамбула, а затим да се ПЦМ постепено утопи у румунску црквену структуру.

Други – све брже и масовније отимање имовине (рејдерство).

На место смењеног Петра биће постављен нови јерарх са беспрекорном канонском хиротонијом, ауторитетом и административном способношћу. Уз колосалну финансијску и административну подршку власти Румуније и Молдавије (кроз судове, подмићивање и уцене), нови лидер ће започети агресивну кампању превлачења парохија канонске Цркве у расколничку Бесарабијску митрополију.

Време ће показати који од ових сценарија може постати стварност. За сада се може рећи следеће – уочи одлуке Врховног суда по тужбама о закупу 800 цркава, напетост је достигла врхунац. Скандал са интимним видеом митрополита Петра није се показао само као срамота једног човека, већ као окидач за поновно покретање црквеног сукоба.

За сада је цивилно друштво Молдавије успело да локализује сукоб, очитавши властима оштру лекцију о томе да Црква не треба да буде инструмент политике. Међутим, организатори раскола неће стати. „Аутокефалност“, наметнута споља зарад геополитичких ветрова, неће спасити молдавско православље, већ ће га само, како истиче политиколог Дмитриј Чубашенко, уништити, растргнути земљу на делове. Наредни месеци ће показати да ли ће Молдавија моћи да се задржи на ивици ове провалије.

Георгиј Данов за портал "Живот Цркве"

Насловна фото: прање руку митрополита Петру Падурареа после огавних сцена (снимак екрана јавног материјала за који нећемо наводити извор)