Данаил Тодоров успешно спаја динамичну свакодневицу корпоративног света са духовним призвањем. Он је висококвалификовани стручњак за корпоративну стратегију и технолошке иновације, који заузима кључну позицију у области управљачког консалтинга (Group Management Consulting) у швајцарском банкарском гиганту UBS. Изван канцеларије, међутим, Данаил је ипођакон и један од најближих и најпреданијих помоћника оца Јордана Пашева у његовом служењу у Цириху.

Рођен у Силистри, Данаил је темеље свог образовања поставио на Економском универзитету у Варни, где је стекао мастер диплому из корпоративних финансија. Жеља за даљим усавршавањем одвела га је у Уједињено Краљевство, где је завршио престижне мастер студије из стратешког управљања пројектима на Универзитетском колеџу у Лондону (University College London – UCL).

У Лондону је стекао богато међународно искуство у области управљачког консалтинга, пословних анализа и трансформације банкарског сектора. Већ пет година Данаил живи и ради у Швајцарској, у космополитском Цириху, смештеном на обалама реке Лимат и Циришког језера. Данас овај град доживљава као свој прави дом, чему је у великој мери допринела и његова супруга Лара.

Лара Тодорова је Швајцаркиња и запослена је у једној домаћој фармацеутској компанији. Њих двоје су у браку две године, а управо је захваљујући супругу имала прилику да се из непосредне близине упозна са православљем.

_{Фото: Данаил Тодоров чита Апостол, извор: bnrnews.bg (А.Карамихалева)}

„Он је ревностан хришћанин, а захваљујући њему и ја сам прихватила веру. То се догодило пре него што смо се венчали – пре отприлике две и по године", прича Лара.

Ларино крштење лично је извршио Његово Високопреосвештенство митрополит западно и средњоевропски Антоније у бугарском храму у Женеви. И за Свету тајну брака изабрали су окриље Бугарске православне цркве. Млади супружници венчали су се у Палерму, у Италији, а чин венчања савршио је протојереј-ставрофор проф. др Иван Иванов, црквени администратор Бугарске православне цркве за Италију и Малту и свештеник бугарске дијаспоре у Риму и јужној Италији.

Млада жена се са узбуђењем сећа тог дана: „Церемонија је била веома лепа и занимљива, јер је представљала спој неколико култура – швајцарске, италијанске и бугарске, са њиховим особеним обичајима и традицијама. Било је много гостију који нису били православни, али су и они били срдачно примљени и осетили су се делом тог заједничког духа."

Данас је Лара нераздвојно уз свог супруга и у потпуности га подржава у ономе што за њега представља темељну животну вредност – вери, његовом црквеном служењу и заједничком животу у Цркви који данас деле.

„И моја супруга је православна и увек ме подржава у овој, за мене веома важној области живота, у ономе што ми је најдрагоценије – у вери и мом црквеном путу. Као што видите, и данас је овде. Увек ми је ослонац", каже Данаил за подкаст „Мост вере" након недељног богослужења.

_{Фото: снимак екрана видео приказа подкаста}

Веза Данаила са Бугарском православном црквом у расејању има своју историју, која се природно наставила и на тлу Швајцарске: „За ипођакона сам рукопроизведен Божијим благословом и благословом Његовог Високопреосвештенства митрополита западно и средњоевропског Антонија, док сам још живео у Лондону. Када сам се преселио у Цирих, одмах сам ступио у контакт са овдашњом црквеном општином како бих изразио жељу да помажем током Свете Литургије и у свему што је потребно."

Тренутно се у Цириху Света Литургија служи најмање два пута месечно, односно сваке друге недеље, захваљујући труду оца Јордана Пашева и његових сарадника.

„За заједницу у Цириху веома је важно што имамо тако активну црквену општину, у којој можемо да се сабирамо у име Божије као православни хришћани. То је од изузетног значаја за очување нашег православног идентитета, а управо је то најважније. Да се окупљамо и молимо Богу, да у Њему налазимо утеху и спасење. Чињеница да у Цириху постоји жива и активна црквена општина од непроцењиве је важности", каже млади ипођакон. Он додаје да се, поред редовних литургијских сабрања, бугарска заједница окупља и поводом великих националних празника, као што су Трећи март и Дан Свете браће Кирила и Методија (24. мај), чиме храм постаје не само духовно већ и културно средиште далеко од отаџбине.

У Бугарској православној црквеној општини у Цириху и Лара Тодорова осећа да је лепо прихваћена и да припада тој црквеној породици: „Сви су веома добронамерни, приступају људима са разумевањем и отворени су према онима који тек долазе. Одмах их прихватају као своје. Зато могу да кажем да смо сви православни у Цириху једна велика породица, која из дана у дан постаје све бројнија."

Историја Данаила и Ларе подсећа нас да је вера жива сила, која има моћ да се преноси и да привлачи људе око нас. У привидном контрасту између динамичног света финансија и фармације и тишине храма, ови млади људи пронашли су најчвршћи темељ свог заједничког живота – јединствен систем вредности и заједнички поглед на свет који им вера дарује. Јер, када двоје људи гледа у истом правцу – ка вечности, свакодневни успеси добијају свој истински смисао, а живот задобија пуноћу и целовитост. У срцу Швајцарске они сведоче да православље није само традиција, већ заједнички поглед на свет који непознате претвара у заједницу, а двоје људи – у истинску породицу пред Богом.

Извор: bg-patriarshia.bg

Превод са бугарског: редакција портала "Живот Цркве"

Насловна фото: bnrnews.bg (А.Карамихалева)