Ненад Бадовинац: Безбедност Цркве у дигиталном простору

26-06-2026 06:07:45
5 минута

           О овој теми пишем из два искуства, једно је академско и ослања се на стручно бављења информационим технологијама, и друго искуство, из дугогодишњег искуства рада у црквеном дигиталном простору. Као доктор наука и доцент, кроз наставни и истраживачки рад бавим се областима које обухватају информационе системе, сајбер безбедност, заштиту личних података и одговорно коришћење савремених технологија. Мој лични однос према црквеној дигиталној мисији на интернету настао је пре много година када сам имао прилику да помажем архимандриту Гаврилу (Вучковићу) игуману манастира Лепавина, у времену када је црквено присуство на интернету тек почињало да ствара значај. То искуство се већ тада показало да ће дигитални простор постати простор сведочења и ширења вере, али и повезивања људи. Зато сматрам да безбедност Цркве у дигиталном простору постаје питање заштите сајтова и података који се објављују, као и заштита налога и лозинки, и личних података. Укратко, са овим текстом желим да допринесем да се тема сајбер безбедности, друштвених мрежа и заштите црквеног дигиталног идентитета сагледа из угла савремених технологија.

 

           

Црква је присутна и у дигиталном простору

           Црква је кроз богослужење, проповед, сусрет са верницима и парохијску заједницу, присутна међу верницима, али све јаче свој смер окреће дигиталном простору. Парохије, манастири и свештеници и остала црквена лица користе сајтове, друштвене мреже, YоуТубе канале, Вибер и Телеграм групе како би обавештавали вернике, преносили духовне поруке, најављивали догађаје, делили распоред богослужења и градили заједницу у дигиталном простору. Верници прво траже информације на интернету: када је Света Литургија, ко је старешина храма, како доћи до цркве, како се укључити у неку од црквених активности или где пронаћи духовну литературу. Ако те информације нису јасно доступне, тачне и безбедне, отвара се простор за лажно представљање и злоупотребу на интернету. Због тога Црква, када улази у дигитални простор, треба бити свесна могућих злоупотреба.

Црквени сајт или страница на друштвеној мрежи су технички алати којима се преноси порука. Стога порука треба да буде уређена, тачна и али и безбедна.

То значи да није неовлашћено промењена или манипулисана. Као што се људи вековима брину о храму и иконама, тако се данас треба бринути о дигиталним каналима дигиталне комуникације. Сајбер безбедност у том простору тражи већу заштита од хаковања, и неовлашћене промене информација.

           Сајбер безбедности у црквеном контексту значи правилно постављење лозинки, антивирусна заштита, заштита црквеног веб сајта и сл. У пракси то значи да ако су на црквеном сајту објављене старе или нетачне информације, то може збунити посетиоце сајта. Морамо бити свесни да реч објављена на црквеној веб страници има велику тежину. Као што коментар остављен испод објаве на фејсбуку може некога охрабрити, тако га може и повредити. Фотографија може бити лепа успомена, али може повредити нечију приватност. Управо зато сајбер безбедност посматрамо као важан параметар како би дигитални садржај остао релевантан. Исто тако Црква треба да штити свој дигитални простор од лажног представљања, злонамерних коментара, манипулације, злоупотребе података и неодговорног објављивања садржаја.

 

Заштита званичних дигиталних канала комуникације

           Свака парохија, храм и манастир треба јасно да назначе који су њихови званични интернет канали. Верници треба да знају који је прави сајт, која је званична Фејсбук или Инстаграм страница, који је YоуТубе канал, која је тачна мејл адреса и који су поуздани контакти људи. На тај начин смањује се могућност лажног представљања и ширења нетачних информација. Ако неко направи лажни профил храма, лажну хуманитарну акцију, лажни налог свештеника или лажну страницу црквене продавнице, верници могу бити манипулисани. Посебно треба обратити пажњу на то да је могуће да се злоупотреби црквени ауторитет ради прикупљања новца, али и ширења дезинформација.

Зато званични дигитални канали комуникације треба да буду јасно и тачно представљени и по могућности међусобно повезани.

На сајту храма треба навести званичне профиле на друштвеним мрежама, а на друштвеним мрежама треба упутити на званични сајт. Тако се ствара затворен и проверљив круг дигиталне комуникације. Верник тада зна где може да провери информацију, коме може да се обрати и који су дигитални канали повезани са црквом. Такође је важно да се зна ко уређује те канале. Потребно је да постоји одговорна особа или тим људи који објављује садржај, чувају приступе и проверавају тачност информације.

           Коментари на друштвеним мрежама могу бити драгоцени за питања, јер верници управо кроз коментаре постављају питање или траже информацију. Међутим, коментари могу постати и место увреда, провокација, свађа као и ширења неистина, политичких сукоба чак и личних напада. Потребно је константно анализирати коментаре како се не би десило да дигитални простор постане место сукоба и увреда. Увредљиве и манипулативне злонамерне коментаре треба константно брисати. Зато је модерација коментара део важне одговорности дигиталног простора.

           На крају поменуо бих и то да црквене парохије располажу личним подацима верника, као на пример именима, презименима, бројевима телефона, мејл адресама, фотографијама, донаторима, или људима који траже духовну помоћ. Управо зато ти подаци треба да се додано чувају.

Заштита личних података у црквеном контексту је израз поштовања према вернику.

Црква не сме лако да објављује оно што може некога изложити непријатности. Фотографија са црквеног догађаја може бити корисна, али треба мислити ко се на њој налази, да ли је реч о деци и да ли постоји сагласност родитеља. Исто важи и за текстове о људима којима је потребна помоћ. Можемо закључити да је данас неопходно осигурати чување црквених података на интернету, а званични дигитални канали комуникације полазне су тачке за њихову безбедност на интернету.

 

др Ненад Бадовинац за портал "Живот Цркве"

Насловна фото: Ненад Бадовинац, архимандрит Гаврило Вучковић и презвитер Оливер Суботић у парохијском дому Вазнесењске цркве у Жаркову 2013. године, извор: manastir-lepavina.org