У понедељак, 28. јула/10. августа 2026. године, Јерусалимска патријаршија прославила је празник Светог Јована Новог Румунског у Светом манастиру Хозеви.

На овај дан цела Црква, а нарочито Јерусалимска црква, сећа се да је Свети Јован Нови из своје отаџбине дошао у Свету земљу и живео у манастирима Јорданске пустиње у светости и крајњем подвижништву, молитви и посту. Примао је поклонике из Румуније и Грчке ради исповести и духовног руковођења, писао писма и састављао дела од велике духовне користи, од којих је већина преведена на грчки језик. Од Јерусалимске патријаршије примио је свештенички чин и највећи део свог живота провео у Светом манастиру Хозеви, где се и упокојио. Бог га је удостојио дара прозорљивости, као и нетрулежности његових часних моштију, које се чувају у манастиру његовог покајања. Јерусалимска патријаршија унела га је у свој календар светих 2016. године.

У његову част, Његово Блаженство патријарх јерусалимски Теофило началствовао је свеноћним бденијем, а игуман и обновитељ манастира, архимандрит Константин, обратио му се следећим речима:

„Диван је Бог у светима својим.“

„Ваше Блаженство, Оче и Владико,

Данас, када се навршила пуна деценија од званичног уношења нашег Преподобног и богоносног оца Јована Новог Хозевита у диптих светих наше Пресвете Цркве, стојимо овде испуњени духовном радошћу и ликовањем!

Управо је овај Преподобни Јован, који је у Хозевској пустињи заблистао попут миомирисног крина подвижништва, осврћући се у својим песмама („Покајни стихови Светом Никодиму“, Скит Свете Ане Хозевске, 1955) на званично проглашење светости Светог Никодима Светогорца, неизбрисиво урезао вечну истину Православља:

„Канонизација једног светитеља… знак је да благодат Духа Светога није одступила од наше Цркве…

У овим годинама духовне парализе и опште равнодушности, наша Света православна црква (ма колико била прогоњена и лишавана) не престаје да излива своју благодат на побожне и оне који су украшени добрим делима. Њима наша Света Црква дарује венац светости, прибрајајући их својим првородним синовима…

Позајмљујући речи које је сам Преподобни Јован Нови Хозевит написао у поменутој песми о Светом Никодиму, данас их са страхопоштовањем упућујемо његовој пресветој личности:

‘Сада се радује сав род хришћански и Света Црква ликује, прослављајући свога подвижника, изабраника монаштва… Чињеница да Света светлост силази у нашу Цркву и да светитељи ничу у духовном врту Православља означава да је Бог са нама и да истина наше свете вере сија јаче од сунца, на победу нама хришћанима. Прославимо Бога, јер никада није престало прејемство светитеља и преподобних отаца, који ходе уским путем Крста и узносе ка небу принос својих подвижничких трудова!’“

Са Његовим Блаженством саслуживали су главни секретар Јерусалимске патријаршије, Његово Високопреосвештенство архиепископ константински Аристарх, игуман и обновитељ Светог манастира, архимандрит Константин, хозевски архимандрит Хрисогон, гостујући архимандрит Пантелејмон из Пољске православне цркве и јерођакон Продром. На богослужењима је, у византијском напеву, појао хор искусних појаца које је позвао архимандрит Константин, у присуству верника који су успели да савладају тешкоће у приступу манастиру које је наметнула израелска војска. Њима је Његово Блаженство упутио следећу беседу:

„Диван је Господ у светима који су на земљи Његовој; све жеље своје испунио је у њима“ (Пс 15, 3), објављује химнограф.

„Љубљени у Христу, свети оци и браћо,

побожни хришћани и поклоници,

Благодат Духа Светога сабрала нас је све у овом свештеном светилишту Хозеве, ‘код потока Хората, према Јордану’ (3 Цар 17, 3–4), да бисмо прославили часни спомен нашег Преподобног оца Јована Новог Румунског.

Заиста, Господ је прославио Преподобног Јована, то јест, Господ је својом љубављу учинио чудесна дела у њему, учинивши га дивним у врлини. ‘Све жеље своје испунио је у њему.’ У њему су биле присутне све заповести Господње, кроз које праведници постају светозарни, као што тумачи и Свети Атанасије Велики, говорећи: ‘Жеље Божје јесу врлине према својим различитим видовима, које Бог чини дивним у светима својим, будући да они, кроз делање врлине, поседују ово у већој мери него други људи.’

Делање врлине у нашем богонадахнутом Јовану најочигледније се пројављује у његовим светим, миомирисним и нетрулежним моштима које леже пред нашим очима.“

„Треба знати“, каже Свети Јован Дамаскин, „да се све силе, било сазнајне, животне, природне или стваралачке, називају енергијама; јер енергија је природна сила и кретање сваке суштине; и опет, енергија је природно кретање својствено свакој суштини. Отуда је јасно да тамо где је суштина иста, и енергија је иста; а тамо где су природе различите, различите су и енергије. Јер је немогуће да суштина буде лишена природне енергије… Енергија је природна сила и кретање сваке суштине, а ње је лишено једино оно што не постоји.“

„Енергија, дакле, која је осенила богоумног Јована није ништа друго до енергија неприступне Светлости, која исходи из нестворене суштине Божје, просвећујући ум и срце Његових светих и праведних, као што Свети Јован Дамаскин поново каже: ‘Владика Христос даровао нам је свете мошти као спасоносне изворе, који на многе начине изливају доброчинства и точе миомирисно миро.’

Божанствени Павле, говорећи о сврси и разноврсности дарова Духа Светога, каже: ‘Различни су дарови, али је Дух исти’ (1 Кор 12, 4); ‘А све ово чини један и исти Дух, делећи свакоме понаособ како хоће’ (1 Кор 12, 11).

Послушајмо и великог Оца Цркве, Светог Атанасија, који каже: ‘Јер сви који носе Духа Божјег носе светлост; а они који носе светлост обучени су у Христа; а они који су обучени у Христа обукли су се у Оца. Јер треба ово распадљиво да се обуче у нераспадљивост и ово смртно да се обуче у бесмртност’; јер они који носе Духа Божјег носе нераспадљивост. А нераспадљивост је Бог.

Управо то облачење у нераспадљивост и бесмртност објављује и пројављује својим нетрулежним телом наш Преподобни отац Јован, који је тако постао заједничар страдања и славе Христове, као и наших Преподобних отаца и богоносних подвижника, који су се подвизавали у дуготрајнијем и тежем мучеништву своје савести (2 Кор 1, 12).

Света Црква православних хришћана, а нарочито Јерусалимска црква, узноси славу и благодарност Светој Тројици, јер нам је даровала Преподобног Јована, изданак Румуније, заједно са Георгијем и Јованом Хозевитима, као и мноштвом светих мученика љубави Христове.

Ови светитељи и Преподобни оци, уписани у небеску Цркву првородних (Јев 12, 23), представљају вечносветлеће светионике истине и светлости које су у Христу. ‘Ја сам пут и истина и живот’ (Јн 14, 6) и ‘Ја сам светлост свету’ (Јн 8, 12), говори Господ.

Стога, созерцавајући живот и живљење свих ових светитеља, као што нас подстиче Свети Јован Дамаскин, угледајмо се на њихову веру, љубав, наду, ревност, живот, постојаност у страдањима и трпљење до крви, како бисмо и ми постали заједничари са њима у венцима славе.

‘А Господ нека, заступништвом наше Преблагословене Владичице Богородице и Приснодјеве Марије и молитвама нашег Преподобног оца Јована, управи срца наша ка љубави Божјој и трпљењу Христовом’ (уп. 2 Сол 3, 5).

На многа и мирна лета. Амин.“

По завршетку богослужења, у свитање, приређена је трпеза за Његово Блаженство и његову пратњу, који је благословио малобројно, али живо општежитељно братство.

Извор: Јерусалимска патријаршија; фото: orthodoxianewsagency.gr

Превод са енглеског: редакција портала "Живот Цркве"