Стално болестан, у потпуном сиромаштву, одрекавши се сваке радости коју човеку пружају ствари овога света, отац Георгије (Витковић) је увек пребивао у духовној радости, поздрављајући госте пасхалним: „Христос васкрсе“. „Ми смо деца Васкрсења“, волео је да говори отац Георгије. „Нама, монасима, без пасхалне радости ни живети ни спасавати се — није могуће.“

Црква јерусалимска, заједно са својим благочестивим стадом, представља непролазно и живо сведочанство тајне Васкрсења, односно испуњења Божанског домостроја. Она непрестано слуша заповест Господњу: „И ево, ја сам с вама у све дане“ (Мт. 28, 20), не као сећање на неку прошлу стварност, већ као живо и делатно присуство које превазилази времена и раздобља, људске границе и законе природе.

Не сме се допустити да се у свести нашег народа Срби с Косова и из Метохије представе као препрека или сметња неком будућем, наводно бољем животу. Без њих, без наших косовско-метохијских Срба, без Срба Старе Србије, нема бољег живота ни за кога од нас. Сви смо ми један народ и једно Тело у Христу, повезано истом вером и истим страдањем, али и истом надом и истим прослављењем.

И заиста, „варалица“ нашега срца ускоро ће васкрснути из трулежности. И за њих тада, и за нас данас, „варалица“ постаје пут нашег спасења од обмане пролазности.

Најзад, ту смо. Пред крвавом стеном. Пред Голготом. Подне је. Тачно време кад је дигнут на крст. Куцање чекића одјекује у душама нашим. Ту смо стајали до три сата по подне, душе наше у подножју крста Његовог; ах, нека их купа крв Његова!

Ти, свеславна сило! Ти, бескрајна премудрости Божија! Ти, Распети, Господе, дај ми снаге током овога светога дана и у овом светом часу. Дај ми поимање и мудрост на речима, и молитвама нашег Свјатјејшег Патријарха удостој језик мој да слави величанство Твоје!

Ако пажљиво читамо текст службе, уочавамо да она говори и о телесном и о духовном исцељењу, те зато ставља снажан нагласак на покајање — реч која се више пута понавља у молитвама. Због тога је Света Тајна Јелеосвећења, пре свега, чин покајања.