Реља Жељски: Покушај оснивања „Аутокефалне православне цркве Косова“
Док приштинске институције покушавају да српско духовно наслеђе представе као део новог „косовског“ идентитета, на терену се појављују и појединци који тој политици дају привид верског легитимитета. Један од њих је Нико Џуфка, самопроглашени црквени поглавар без признања канонских православних цркава.
Покушаји стварања парацрквених и квазицрквених организација, као и истинских секти на простору и међу верницима Српске православне цркве (СПЦ) није новина, већ континуирани део настојања чији су циљеви даља фрагментација српског националног корпуса и отимање српског духовног и културног наслеђа. Указом поглавника усташке тзв. Независне Државе Хрватске Анте Павелића 1942. године основана је тзв. Хрватска православна црква, коју поједини актери, следећи исте идеје као Павелић, у овом времену покушавају да обнове у савременој Хрватској. Југословенски комунисти су почев од 1944. године радили на стварању аутокефалне Македонске православне цркве, што је кулминирало 1967. године неканонским проглашењем аутокефалности. Као што је познато, овај раскол је превазиђен мудрим, одговорним и братским деловањем врха СПЦ и Македонске православне цркве – Охридске архиепископије (МПЦ – ОА) 2022. године. Црногорски сепаратистички политички актери основали су тзв. Црногорску православну цркву на Цетињу 1993. године, коју је као своју касније прихватио и здушно подржавао режим Мила Ђукановића у Црној Гори, све до пада са власти.
Најскорији сличан случај јесте покушај оснивања потпуно фантомске организације коју неки већ називају „Аутокефална православна црква Косова“, на чијем је челу лажни свештеник који се представља као Никола Џуфка, при чему за своје секташко деловање има подршку режима Аљбина Куртија.
Интересантно је да су све поменуте парацрквене организације стварали декларисани атеисти или неправославни верници. Са друге стране, њихови оснивачи покушавали су да појединим таквим накарадним творевинама дају привид православног карактера, па су на њихова чела постављали рашчињене свештенике и отпаднике од постојећих канонских црквених организација. У том смислу треба јасно нагласити да се ту не мисли на Македонску православну цркву, у чији састав је од оснивања приступила већина православних верника и свештенства на подручју данашње Републике Северне Македоније, па њу, сем по неканонском начину оснивања, не треба стављати у исти кош са поменутим нехришћанским, неправославним, нецрквеним и у својој суштини антисрпским параполитичким организацијама. Никола Џуфка, сем по спољним инсигнијама, налик православним, ни по чему другом не покушава да створи привид православне црквене организације, али инсистира на „косовском“, односно албанском карактеру.
Прво логично питање које се овде намеће јесте ко је особа која се представља као Никола Џуфка. У питању је Нико Џуфка, лице цинцарско-словенског порекла из Елбасана у Албанији, рођен као Нико Блажде, који, иако се лажно представља као теолог и свештеник, није завршио никакву верску школу, већ средњу прехрамбену школу у којој је иначе понављао завршни разред. Преварант Џуфка је у подруму своје родитељске куће у Елбасану импровизовао квазиверски простор, представљајући га као „ранохришћанску катакомбу“, а у медијима је иступао у одећи налик на мантију, представљајући се лажно као православни свештеник и то квазицрквене организације „Албанска национална православна црква“. Џуфка је, у настојању да по сваку цену привуче пажњу јавности, давао изјаве у којима је хвалио ислам, из којег, по њему, хришћани треба много тога да науче. Канонска Аутокефална православна црква Албаније, сестринска црква СПЦ, још 2022. године се оградила од Џуфке, експлицитно га називајући „лажним свештеником и преварантом, који нема никакав верски легитимитет“.
Пажњу шире српске јавности Џуфка је привукао када је на Дан албанске заставе, 28. новембра 2023. године, у пратњи појединих локалних функционера општине Подујево, којом управља покрет „Самоопредељење“ и свог помоћника Љејдија Загалија славодобитно обио врата цркве Светог архангела Михаила у селу Ракиница, општина Подујево, проглашавајући га албанским храмом и стављајући нови катанац на њих. То је у истом храму учинио још два пута – 18. маја и 30. јуна 2025. године, прогласивши храм за „цркву Фана Нолија“. Српска православна црква, односно Епархија рашко-призренска поднела је пријаву против Џуфке, али његово штетно деловање, упркос флагрантном и очигледном атаку на имовину СПЦ и даље траје. Занимљиво је да се Џуфка средином новембра 2023. године, непосредно пре првог упада у цркву у Ракиници, сусрео са вођом „сестринске цркве“ Мирашом Дедеићем, који га је подржао у намерама.

Фото: Никола Џуфка и Мираш Дедејић 2023. године, извор: facebook.com
Село Ракиница некада је било српско, али су сви Срби отуда, као и са ширег подручја Подујева, одавно протерани. Иако је близу административне линије, храм Светог архангела Михаила је изолован, будући да свештеник који је надлежан за њега обитава у околини Приштине, где је најближе место у коме су Срби успели да опстану. Око храма Светог архангела Михаила налазило се српско гробље, које је порушено на начин да око храма уопште нема трагова постојања некрополе, а сам храм рушен је и обнављан најмање два пута. Локално албанско становништво храм назива „Лазарева црква“, будући да је по старом предању тело кнеза Лазара преноћило овде на путу ка Раваници након Боја на Косову, што им није сметало да, док храм није био обезбеђен, у њему чувају стоку.
Тако је и бесрамном узурпатору Џуфки пало на памет да храм прогласи „албанском ранохришћанском базиликом“, коју „враћа“ у посед Албанаца јер им „историјски припада“. Џуфка се не задржава на храму у Ракиници, већ албанским проглашава чак и манастир Високи Дечани, а Епархију Рашко-призренску и Српску православну цркву „терористичком организацијом која кријумчари и скрива оружје за терористичке нападе на тзв. Косову“. Провалник Џуфка позива власти у Приштини да патријарха српског г. Порфирија прогласе за persona non grata, те да насилно заузму цркве и манастире СПЦ и предају их његовој организацији. Не обазире се Џуфка на то што пре доласка Османлија на простору данашњег Косова и Метохије, сем у уском појасу уз српско-албанску границу, практично нема писаних или археолошких трагова постојања Албанаца, те да су на том простору, приликом првог османлијског пописа, чинили само приближно 1% становништва. Не интересује га ни што на КиМ, за разлику од његове родне Албаније, нема Албанаца православаца. Занемарује и то што су у албанску јавност 2024. године испливале његове хомосексуалне преписке и експлицитна удварања, као и оптужбе жртава за истополне сексуалне нападе. Упркос свему основао је априла 2025. године „Аутокефалну православну цркву Косова“ са седиштем у Приштини и самопрогласио се за „архиепископа приштинског, пећког и целог Косова“. „Рукоположио“ га је још један „међународни партнер“, лажни архиепископ Палерма фантомске „Украјинске православне цркве у иностранству“ Лоренцо Казати. Џуфка је након тога позвао косовскометохијске Албанце који се осећају као православци или имају такво порекло да се упишу у његову „организацију“. Тврди да за сада има 15 уписаних чланова, али се још не зна ко су ти „верници“.
Џуфка покушајем узурпације православних храмова и српског историјског наслеђа делује у истом смеру као приштинске институције, па се може рећи да је само подизвођач антисрпских радова Куртијевог режима. Паралелно са упадом Џуфке у храм у Ракиници, у истом маниру, тзв. Министарство културе Косова у другој половини 2023. године ставило је под своју „заштиту“ храм из 14. века у селу Горње Винарце у близини Косовске Митровице, као и храм у Горњем Стрмцу, општина Зубин Поток, бескрупулозно и бесрамно их проглашавајући за католичке цркве.
Не подржава само „Самоопредељење“ деловање Џуфке. Свечано га је примио и амбициозни градоначелник Приштине из редова опозиционог Демократског савеза Косова Перпарим Рама, као и градоначелник Ђаковице који је преузео место председника у Харадинајевој Алијанси за будућност Косова Ардиан Ђини. Дочекао је Џуфка 10. јула ове године и да седне у први ред са тадашњом в. д. председницом тзв. Косова Аљбуљеном Хаџиу и потпредседницом тзв. Скупштине Косова Емилијом Реџепи на комеморативном скупу посвећеном Сребреници, који је одржан на Историјском институту у Приштини.
Џуфка редовно посећује и споменике погинулих припадника терористичке тзв. ОВК и служи „помене“, неретко умотан у албанске шалове и заставе, иако су парадоксално ти „хероји“ којима служи „помене“ углавном муслиманског порекла и сигурно не би били склони православној служби. На импровизованом иконостасу у својој „централи“ у Приштини, поред слике васељенског патријарха Вартоломеја, држи и слику покојног ноторног терористе Адема Јашарија.
Реља Жељски
Извор: srpskikompas.rs
Насловна фото: снимак екрана видеа