Бесарабијску митрополију Румунске православне цркве у Републици Молдавији задесиле су крајем маја и почетком јуна велике афере и промене. Последице тих догађаја превазилазе црквене оквире, јер је Бесарабијска митрополија један од кључних инструмената за спровођење великорумунске унионистичке политике у Молдавији и идентитетску конверзију молдавског православног живља, те његово црквено, културно и политичко издвајање из руског цивилизацијског света. Следствено томе, велике и изненадне промене у митрополији Румунске православне цркве у Републици Молдавији имају не само црквени, већ и велики геополитички значај.

_{Фото: митрополит Петру Падураре пере руке, снимак екрана видео материјала са експлицитним хомосексуалним сценама, извор: zivotcrkve.rs}

^{Пензионисање или смена}

           На седници од 3. јуна Синод Румунске цркве је прихватио молбу седадесетдеветогодишњег бесарабиског митрополита Петра (Педураруа) да буде пензионисан (овде, овде). Своју молбу за пензионисање, коју је Синоду поднео 27. маја, митрополит Петар је образложио позивањем на позне године и лоше здравствено стање, те намеру да својом одлуком учини добро својој Цркви. 

           Изненадна молба за пензионисање првог митрополита обновљене Бесарабијске митрополије Румунске православне цркве¹, а потом и још бржа реакција Синода Румунске цркве, у бројним молдавским, румунским и руским медјима (овде, овде, овде, овде) се, међутим, објашњавала последњим великим скандалом у чијем је центру био управо митрополит Петар (Педурару). Наиме, недавно се у многим румунским и молдавским медијима појавио компромитујући снимак хомосексуалног односа једног клирика, за кога су новинари тврдили да је ни мање ни више него бесарабијски митрополит Петар (Педурару). Медији су истовремено подсећали да су се још 2014. године поједини свештеници и верници Бесарабијске митрополије обраћали Синоду Румунске цркве, наводећи да су били жртве сексуалног насиља митрополита Петра. Тада је румунским архијерејима пошло за руком да спрече избијање већег скандала, као и 2008. године, када је бесарабијског митрополита чак четрдесет четири свештеника из његове Митрополије оптужило за „ауторитаризам, деспотизам и нецелисходно управљње финасијама“ (овде).

           Да се иза формалног образложења разлога за пензионисање бесарабијског митрополита Петра (Педураруа) ипак крије нешто озбиљније, што доводи у питање његову достојност за вршење архијерејске службе, види се из садржаја одлуке Синода Румунске цркве од 3. јуна. Како преносе медији (овде), Синод Румунске цркве је пензионисаног бесарабијског митрополита лишио административне власти, али и права на пастирску службу и богослужење (adică încetarea activității administrative, liturgice și pastorale). Како архијереј може бити лишен права на богослужење и пастирску делатност само по основу казне изречене у црквеносудском поступку, Синод Румунске цркве је у овом случају на заобилзан начин заправо казнио званично пензионисаног бесарабијског митрополита, а да притом није вођен црквеносудски поступак и то по свој прилици ради избегавања већег скандала.

^{Руски траг?}

           Имајући у виду улогу која је додељена Бесарабијској митрополији у румунској црквено-државној унионистичкој политици и новој реализацији старих планова о румунизацији Молдавије, најновији хомсексуални скандал с којим се повезује званично пензионисани првојерах ове Митрополије свакако ће озбиљно наштетити угледу Румунске цркве у још увек доминатно православном и традиционалном молдавском друштву. Независно од чињенице да су и Молдавији евроинтеграције наметнуле нове „вредности“ идеологије политичког хомосексуализма, а с њима и службене браниоце тих вредности, у лику прозападних „невладиних“ организација. Тако се и у вези са најновијим сексуалним скандалом, који се у медијима повезује са сада већ бившим бесарабијским митрополитом Петром, од молдавских бранилаца права ЛГТБ популације могло чути, између осталог, да било чија сексуална орјентације, па ни високог клирика Цркве, не може бити разлог за нечију дисквалификацију (овде).

           Управо због претпоставке да ће овај хомосексулани скандал и потоње „пензионисање“ митрополита Петра (Педураруа) пољуљати углед Румунске цркве у Молдавији и зауставити њено даље ширење на рачун Православне цркве Молдавије Московске патријаршије, медији и аналитичари блиски прорумунском и евроунијатском режиму Маје Санду изнели су тезу да је цео овај скандал, укључујући и објављивање видео записа, дело руских обавештајних служби, које су „наместиле“ румунског митрополита (овде). 

           Наводно је Руској цркви, односно њеном аутономном делу Православној цркви Молдавије, био неопходан овакав скандал да зауставе експанзију Бесарабијске митрополије Румунске цркве, која је нарочито била видљива после почетка рата у Украјини. Притом је претходних година Румунска црква у својој борби за потискивање једине у пуном смислу речи канонске православне Цркве у Молдавији - Православне цркве Молдавије Московске патријаршије (ПЦМ МП), нарочито истицала морални ауторитет свог клира у односу на клир ПЦМ МП, који је представљан као морално проблематично „оруђе Кремља“. 

           Ради се заправо о добро познатим тезама Никифора Крајника, једног од твораца класичне румунске геополитике, члана „Гвоздене гарде“, главног идеолога Антонескуовог режима, предводника црквене румунизације у Молдавији између два рата, а од 60-тих прошлог века и уредника комунстичког пропагандног гласила Glasul Patriei. Наиме, Крајник је руском „кванититативном“ и од државне власти инструментализованом православљу супротстављао румунско „квалитативно православље“ (овде, овде, овде, овде, овде).

           Хомосексуални скандал у чијем је центру био досадашњи бесарабијски митрополит Петар (Педурару), али и неки други високи клирици Румунске цркве у Молдавији, преко ноћи су одузели Румунској цркви морални аргумент из руку. У својој експанзионистичкој политици у Молдавији, Румунска црква ће у будуће врло тешко моћи да правда коришћење Крајникове тезе о моралном превасходству румунског у односу на руско православље.

           Теза о руском трагу у сексуалном скандалу који се у медијима везује за бившег бесарабијског митрополита Петра (Педураруа) суштински не одговара режиму Маје Санду. Већ сама претпоставка да руске обавештајне службе могу да усред Кишињева „наместе“ румунском архијереју хомосексуални скандал, отвара питање не само „избушености“ молдавског обавештајног сектора, које је тренутно актуелно, него и способности румунске држављанке Маје Санду и њенох сарадника, у чију је промоцију Румунија до сада уложила озбиљна средства, да заштити интересе Букурешта у Молдавији (овде).

_{Фото: Маја Санду и патријарх Вартоломеј у Националној катедрали 2025. године у Букурешту, извор: moldpres.md}

^{Контролисана смена у служби украјинског црквеног модела}

           Због свега тога у молдавским медијима циркулише још једно објашњење због чека је баш у овом тренутку одлучено да се у јавност изађе са компромитујућим снимком митрополита Петра (Педураруа). Износи се теза да је реч о „контролисаној смени“ седамедесетодветогодишњег челника Бесарабијске митрополије, те „даљој реорганизацији управљања митрополијом и то сходно новим циљевима којима се Петар (Педурару) противио“ (овде). 

           Наиме, резултати мисије ширења Румунске цркве у Молдавији, посредством Бесарабијске митрополије, и последично потискивање канонске Православне цркве Молдавије Московске патријаршије, и после више од три деценије деловања могу се оценити као скромни, јер се у овом тренутку под јурисдикцијом Бесарабијске митрополије Румнске цркве налзи око 280 парохија, док ПЦМ МП има око 1200 парохија (овде).

_{Фото: само три дана по свом извору митрополут Антоније на радном састанку са румунским амбасадором у Молдавији, фрагмент изворне са: cotidianul.md}

           Резултати тродеценијске мисије Румунске цркве у Молдавији још су лошији, када се у обзир узме све оно што је током претходних година и деценија искључиво ишло на руку Бесарабијској митрополији, а истовремено отежвало деловање ПЦМ МП. Од синхронизованих притисака Румуније, Савета Европе, ЕУ и САД на власт у Кишињеву да поред једине канонске православне Цркве у Молдавији – ПЦМ МП, дозволи и регистрацију Бесарабијске митрополије Румунске цркве, што је на крају и учињено 2002. године после пресуде Европског суда за људска права; преко отворено подршке Бесарабијској митрополији од стране режима Маје Санду, која је ПЦМ МП јавно прогласила за „агента руског утицаја“; и најзад, до новца који обилато из Букурешта прима Бесарабијска митрополија и на основу кога се не смо финасира њен клир, већ се сумом од око 2000 америчких долара примамљују свештеници ПЦМ МП за прелазак у Румунску цркву (овде, овде, овде, овде). Када се све то има у виду, тада није случајно што је стање у Бесарабијској митрополији претходних година било предмет разматрања и критике патријарха и Синода Румунске цркве.

           С обзиром на такво стање, „пензионисање“ митрополита Петра (Педураруа) и претходно пуштање у етар компромитујућег снимка митрополита кога су, по свему судећи, различите службе давно опсервирале, у медијима се доводи у везу са украјинским моделом насилног изузимања Молдавије испод јурисдикције Московске патријаршије. Уместо да Молдавија у црквеном погледу дође под власт Букурешта, овај модел предвиђа додедљивање аутокефалности од стране Цариградске патријаршије православној цркви у Молдавији, која би се формирала од Бесарабијске митрополије и Москви потенцијално нелојланих делова ПЦМ МП (овде). 

           Пошто је формирање тзв. Православне цркве Украјине било заједничко дело кијевског режима и Цариградске патријаршије, уз пресудну спољну синхронизацију Вашингтона, у Молдавији испод радара јавности нису могле да промакну врло занимљиве информације које наговештавају да власти у Кишињев посебну пажњу поклањају религиозним питањима, те да имају блиске контакте са Фанаром. Наиме, Маја Санду од недавно у свом саветничком тиму по први пут има и саветника за односе са верским заједницама. На то место је постављен технократа Јон Мокану. У исто време дошло је и до занимљиве посете Фанару саветника Маје Санду за европске интеграције Ника Попескуа, који је са патријархом Вартоломејем наводно разговарао на тему „Европе и хришћанских вредности“ (овде).

_{Фото: Ник Попеску код патријарха Вартоломеја 2. маја 2026. године, извор: facebook.com}

           И личност новог бесарабијског митрополита, досадашњег епископа бељцког Антонија (Телембича), кога је Синод Румунске цркве изабрао 2. јула, говори у прилог другог, украјинског модела отимања Молдавије испод јурисдикције Московске патријаршије, против кога је иначе био „пензионисани“  митрополит Петар (Педурару) (овде, овде). Наиме, епископ Антоније (Телембич), Молдавац по рођењу и лекар у цивилству, сматран је аутсајдером у трци за упражњену бесарабијску катедру. Пре свега због чињенице да за осам година архијерејске службе у свој епархији није успео да угрози убедљиво доминатну позицију Православне цркве Молдавије Московске патријаршије. 

           Међутим, можда га је управо таква неагресивна мисија и словенско презиме препоручило за новог митрополита, ако је план да под патронатом Фанара, а уз асистирање молдавских власти и вашингтонске администрације, дође до формирања аутокефалне православне цркве у Молдавији. С тим у вези, посебно је занимљиво што је епископу Антонију (Телембичу) у трци за митрополитску катедру главни конкурент био фаворит локалне прорумунске интелигенције и клира епископ Венјамин (Горјану).

           Нова некомпромитована личност на челу Бесарабијске митрополије Румунске цркве, а нарочито појачан ангажман власти у црквеном питању молдавских власти, те њихови редовни контакти са Цариградском патријаршијом и западним политичарима, показује да канонском православљу у Молдавији, окупљеном у ПЦМ МП, неће бити лако да у наредним месецима издрже нови талас притиска, претњи и уцена.

_{Фото: Маја Санду, Никифор Дан, патријарх Вартоломеј и патријарх Данило у разговору у Букурешту 2026. године, извор: moldpres.md}

1. Бесарабијска митрополија Румунске цркве обновљена је након проглашења независности Молдавије 1992. године, а пре тога Румунска црква је имала јурисдикцију над Молдавијом само у међуратном периоду од 1918. до 1940. године, када се ова некадашња територија царске Русије први пут нашла у оквирима младе румунске државе (овде).

проф. др Зоран Чворовић за портал "Живот Цркве"

_{Насловна фото: сцена са заседања синода Румунске цркве 24. маја 2018. године, стоје румунски патријарх Данило и епископ Антоније Телембич, фрагмент изворне са: basilica.ro}