Нука-Сакадари је манастир Грузијске православне цркве основан у 9. или 10. веку у древној кнежевини, касније краљевини Тао-Кларџети, такође познатој као Источна Иберија (да би се разликовала од Иберијског полуострва). Та грузијска држава се простирала на територији која сада мањим делом припада Републици Грузији а већим делом Републици Турској. Нука-Сакадари је био најважнији део комплекса од 13 манастира који су били скривени у планинама ове области, која се сада налази у провинцији Артвин, на североистоку Турске. Манастири су између себе били повезани и тунелима.

_{Фото: црква Нука-Сакадари, поглед са југоистока, извор: outono.net}

Од свог тог наслеђа остале су само рушевине и црква Нука-Сакадари подигнута на скривеном и готово недоступном месту. До ње су до сада долазили ретки посетиоци и авантуристи уз помоћ локалног водича.

 Манастири су грађени на овај начин како би се њихови житељи заштитили од муслиманских напада. Није тешко замислити разлог њиховог напуштања када се зна за геноцид над Јерменима који су починили Турци између 1915. и 1923. године - у којем је страдало више од 2 милиона хришћана у Малој Азији - у области која се налази близу овог манастира.

Према саопштењу за јавност шпанског архитекте и координатора пројекта Тасила де ла Тореа Шенборна, од 7. до 20. октобра ће започети прва фаза покушаја заштите цркве Нука-Сакадари. Међународни тим стручњака који се састоји од архитеката, дизајнера, филмских ствараоца и конзерватора долази из Француске, Италије, Шпаније, Турске и Аргентине. Он би требало да изради неопходну документацију ради добијања дозволе за извођење радова од завода за заштиту споменика у Ерзуруму. Она обухвата детаљно снимање и премеравање цркве, архитектонске цртеже и планове околине. Циљ је да радови на стабилизацији грађевине и поправци крова почну 2027. године, и да их изведу стручњаци из Турске уз одобрење надлежних органа.

„Ништа не може да напредује без цртежа: ни дозвола, ни финансирање, чак ни један стуб за скеле. Недостатак документације је оно што држи кров отвореним“, објаснио је Тасило де ла Торе Шенборн.

Само документовање цркве носи са собом изазов. Мерења ће се вршити ручно и уз помоћ технолошке опреме. Унутрашњост ће бити скенирана ласером, док ће спољашњост, коју је тешко премерити због положаја на литици, бити фотографисана дроном. Због изолованости локације, чланови експедиције планирају да живе у самој цркви две недеље, где ће спавати, кувати и радити без струје и сигнала за мобилни телефон.

_{Фото: црква Нука-Сакадари, поглед са југа, извор: outono.net}

Током експедиције ће бити снимљен и филм у трајању од око 10 до 20 минута, који ће документовати како истраживање цркве, тако и живот тима на локацији. Филм ће имати улогу промоције пројекта ради прикупљања средстава потребних за конзерваторске радове. До сада је само Николај Мар фотографисао грађевину 1904. године.

„До сада није снимљен ниједан документарни филм о црквама историјског региона Тао-Кларјети“, кажу организатори пројекта.

Иницијатива ће наставити да тражи средства, опрему и стручњаке за експедицију за наредне фазе пројекта. Очекује се да ће резултати истраживања бити представљени и у публикацијама специјализованим за архитектуру, конзервацију и културу.

_{Фото: црква Нука-Сакадари, поглед са истока, извор: outono.net} 

Припремила редакција портала "Живот Цркве"

Насловна фото: западна страна цркве Нука-Сакадари, извор: basilica.ro