Са преподобним разговарао архимандрит Андреј Коројан

Свети преподобни Петроније Продромски био је један од великих духовних отаца савременог Православља. У Румунском скиту Продрому дочекивао вас је у јединственој духовној атмосфери, која је у највећој мери била његова заслуга. Уз помоћ оца Јустинијана и оца Јулијана, он је био покретач духовног подвига у скиту. Жива икона монаха-подвижника, испуњен ревношћу и чистотом, горећи у огњу молитве, зрачио је таворском светлошћу, живећи у постовима и бдењима. Имао сам прилику да разговарам са оцем Петронијем, а један од тих разговора сам и снимио ради будућег објављивања.

Оче Петроније, припадате поколењу које је Бог благословио – поколењу духовних отаца обдарених благодаћу и мудрошћу (Клеопа Илије, Пајсије Олару, двојица Арсенија, Софијан, Бенедикт и многи други). Какав је био хришћански живот у време када сте Ви отишли у манастир и шта Вас је привукло монаштву?

— Тада се свет, уопште узев, налазио под неком другом звездом, да тако кажемо, у односу на то како је сада. Било је мирно... људи су гледали своја посла, није било политичких немира... Манастири су били добро уређени, у њима је било много монаха. У манастиру Њамц, на пример, где сам ја отишао као искушеник, било је више од сто искушеника, а монаха око 250. У Черники, где сам био у богословији, било је исто тако, више од сто искушеника и око сто монаха. Дакле, у манастирима је било много монаха.

Поред тога, у манастирима је било много духовно узнапредовалих отаца, великих духовника. Као искушеник, са дивљењем сам одлазио код тих отаца, целивао им руку говорећи: „Благословите, оче!", размишљајући како бисмо и ми, када за то дође време, могли да постанемо као они.

У манастирима није било надничара нити запослених, све послове обављали су искључиво монаси. На рад у пољу, на сакупљање сена, ишли су сви, са игуманом на челу.

Што се тиче цркве, оци и искушеници имали су другачији режим. Ми искушеници смо живели по двадесеторица у једној спаваоници. Ујутру смо одлазили на посао и радили до вечери. Увече је у 22.30 било буђење, а у 23.00 смо ишли на јутрење и спаваонице су се закључавале. Ако би се догодило да неко изостане, сутрадан би био лишен хране и чинио би метаније у трпезарији. Ако би се то поновило, говорили би му: „Брате, ти ниси за манастир..." Владала је велика строгост.

_{Фото: преподобни Петроније (Танасе) као студент, извор: ilierad.ro}

Недељом поподне у Њамцу су одржавана предавања, монашке конференције које су држали професори теологије који су тамо долазили. Оци и искушеници били су мирни; нико није размишљао о Јерусалиму или Светој Гори, остајали су у манастиру. Није могло да се догоди да монах тако лута без разлога. Боже сачувај!... Одлазио би само кући, својој породици, ако је било потребе, на два, три или четири дана годишње, и то са дозволом.

Трпеза је била „монашка трпеза": чорба од кромпира, чорба од пасуља. Једном недељно добијали смо млеко са качамаком, а недељом чашу вина. И за Васкрс се служило само једно јело – владала је велика једноставност.

Како сте дошли на Свету Гору, оче?

— Најпре сам дошао у посету, као поклоник. У Румунији сам завршио неке посебне курсеве за библиотекара и радио сам у неколико библиотека. Библиотека у Продрому била је у великом нереду. Помислио сам: средићу ја и библиотеку у Продрому.

У то време постојале су посебне околности које су омогућиле долазак на Свету Гору. Године 1963. прослављан је „Миленијум", хиљаду година од оснивања манастира Велике Лавре. Присуствовали су сви православни патријарси. Стање у Продрому није било нимало завидно. Било је свега неколико стараца. Монаси из Румуније нису долазили, јер им то није било дозвољено...

Тада се патријарх Јустинијан посаветовао са васељенским патријархом и другим патријарсима да упуте молбу како би румунским монасима било омогућено да дођу овамо. Одобрен је долазак 30 монаха, у групама од по пет. И ја сам се пријавио у другој групи. Било је то време комунизма, било је веома тешко; годину дана сам чекао на одобрења, и најзад...

Стање је било тешко, зграде су биле оронуле, у цркви је прокишњавало, нисмо имали шта да једемо. Ниједна друга група после нас више није дошла. Ми смо се прихватили посла. Биле су потребне занатлије, зидари, столари, како би се зграде обновиле. Новца није било, али смо, уз Божију помоћ, успели.

_{Фото: скит Продром, литија са светим моштима преподобног Петронија, извор: ziarullumina.ro}

Скит Продрому данас има готово 30 монаха, зграде су обновљене, црква је поново живописана, богослужења се свакодневно служе, тако да ни по чему не заостаје за било којим од двадесет великих светогорских манастира.

То смо постигли уз велике тешкоће, много труда и жртава, уз помоћ Бога и Пресвете Богородице. Тада, у почетку, једва да смо имали шта да једемо. Неко из Америке послао нам је неколико тона пасуља, од којег смо живели неколико година. Ми смо радили као зидари и столари, обављали смо све послове. Сами смо доносили материјал, припремали храну и служили богослужења...

Овде је место непрестане молитве. Нама су потребне молитве светогорских отаца, али и њихова поучна реч. Какве духовне савете дајете онима у отаџбини?

— Монаси треба да буду монаси. Не треба да се модернизују према начину размишљања овога света... Монаштво је оно најдрагоценије што Црква има, настало је да би допринело унапређењу хришћанског живота. После мученика и страдалника, оно је дало највише светитеља. Највећа блага Православља створили су и неговали монаси. Богословље, химнографија, богослужења Цркве, иконографија – све се то развијало нарочито међу монасима. Због њиховог драгоценог доприноса, Црква је одредила да сви који се налазе на челу Цркве, односно виши клир, епископи, буду из редова монаха.

Није потребно да монаштво иде у корак са временом, да се прилагођава нивоу цивилизације. Људи ослобођени од страсти, мудри људи, знају да ова паганска и атеистичка цивилизација није изнад хришћанства. Од ње треба бежати. Монах треба да обуздава стомакоугађање и своја чула, како не би пао у ниске страсти. Треба да тражи сиромаштво, смирење, да се одрекне своје воље, да буде послушан власти, управи. У свету људи раде шта хоће, настоје да стекну што више новца. Плодови једне паганске цивилизације не могу се уносити у манастир.

_{Фото: позлаћени сребрни кивот за свете мошти преподобног Петронија Продромског, извор: sfantulmunteathos.wordpress.com}

У манастиру треба живети у предању светитеља. Оно није застарело, нити је назадно или превазиђено, не треба га допуњавати; оно је свето и божанско и треба га живети онако како су га живели светитељи и како нам га је оставио Спаситељ.

Што се тиче хришћана, исто важи и за њих. Они немају друго правило осим закона који је донео Христос Спаситељ – Јеванђеља. Хришћани треба да се освећују, као и монаси, да буду свети, као што каже Јеванђеље, како би могли да се обрадују позиву: „Ходите да наследите Царство које сам вам припремио!" Треба да буду достојни. Да уђу тамо.

 † † †

Сећамо се светости, величине и духовне снаге Светог преподобног Петронија, после 80 година проведених у монаштву. Сећамо се његове благодати и љубави према светим претходницима, према њиховом труду и жртви. Волео је светост и жртву. Оставио је поучне речи о покајању и светости. Описао је духовност Свете Горе као нико други. Описао је једну ноћ бдења на празник Преображења Господњег на врху Атоса, после које је данима доживљавао небеска стања, а сада се на небу радује са светим преподобнима.

На стени врха Атоса, на висини од 2.033 метра, стоје крст и копље, символ мучеништва и васкрсења... То је циљ монаха и свих хришћана. У сабору светих на небесима, поред прослављеног Господа Исуса Христа, Распетог и Васкрслог, као сунце сија Свети отац Петроније. Испуњен врлинама и даром молитве, он се са топлином и љубављу моли за нас Владици Христу да, духовном ревношћу, наша душа чезне за горњим светом. Живео је у светости и жртвености Христовој, остављајући мудре поуке за спасење:

„Имај Бога свагда пред очима!"

„Непоколебљиво слушај глас савести!"

„Нека око твоје душе (ум) увек буде чисто!"

„Знај да ћеш за сваку помисао дати одговор!"

„Када се сусретнеш са човеком, пази: јеси ли му користио или нашкодио!"

„Дело је добро ако изграђује."

„Не једи ниједан залогај хлеба који ниси зарадио својим трудом."

Извор: ziarullumina.ro

Превод са румунског: редакција портала "Живот Цркве"

Насловна фото: преподобни Петроније Продромски, извор: zivotcrkve.rs