У јулу 2026. године, током рестаураторских радова изазваних слегањем подних плоча и опасношћу од урушавања надгробних споменика изнад гробница великих кнежева у Архангелском сабору Московског Кремља, изведени су хитни санациони радови.

           Конкретно, ради демонтаже подних плоча, растављене су гробнице од опеке у крипти код јужног зида сабора, након чега су се рестаураторима указала три целовита саркофага од белог камена, који припадају гробницама светог благоверног великог кнеза Дмитрија Ивановича Донског, великог кнеза Ивана Ивановича Краснога и угличког кнеза Дмитрија Ивановича Жилка.

           Ово је представљало нову информацију за чуваре Музеја Московског Кремља, јер према доступним подацима о распореду гробница, који датирају из друге половине 19. века, добијеним приликом постављања грејања у Архангелском сабору, инжењери су ради ослобађања простора за инсталације морали да сместе саркофаг великог кнеза Дмитрија Ивановича Донског испод саркофага великог кнеза Ивана Ивановича Краснога. Сада ти подаци нису потврђени: испоставило се да су током радова 1860-их година саркофази великих кнежева Дмитрија Донског и његовог оца кнеза Ивана Краснога били подигнути на ниво пода изнад њихових гробних јама. За смештај саркофага Ивана Краснога делимично је била растављена зидана конструкција јужног зида сабора, како би се он монтирао у насталу нишу. На тај начин, оба саркофага су задржала свој распоред, а епитафи на плочама, склопљеним изнад њихових надгробника, одговарали су њиховом стварном положају.

           Притом су током прегледа стручњаци приметили да је поклопац саркофага светог благоверног великог кнеза Дмитрија Донског имао две попречне пукотине, а средишњи део је могао да се уруши унутар саркофага, што би довело до оштећења или уништења посмртних остатака.

           Чувари музеја добили су благослов Његове Светости патријарха московског и целе Русије Кирила за извођење хитних рестаураторских радова. У радове су били укључени археолози и антрополози Института за археологију Руске академије наука, у чијем присуству су стручњаци МНРХУ-а скинули поклопац саркофага, залепили га и додатно ојачали металним спонама. Том приликом научницима су се указали остаци у погребној одежди.

_{Фото: икона светог благовернох кнеза Димитрија Донског са његовим задужбинама, извор: azbyka.ru}

           Сарадници Института за археологију Руске академије наука извели су радове на уклањању камене прашине са одежде и научно документовање гробнице. Након истраживања констатовано је да су остаци потпуно комплетни, изузев леве петне кости. 

Кости немају трагове постморталних оштећења и карактерише их добра очуваност. Присутни су делови сачуваног меког ткива тела у непромењеном стању.

Дакле, сачуван је потпуни анатомски поредак, осим дела левог стопала који је био поремећен, вероватно приликом радова у 19. веку, када је руководилац радова, барон М. Л. Боде, 12. јула 1864. године из саркофага извадио сузницу (слезницу) и предао је на чување у Оружану палату (1922. године сузницу је Д. Д. Иванов предао Државном историјском музеју, о чему сведочи запис у Главној инвентарној књизи од 12. августа 1922. године).

           На основу визуелног прегледа и документације низа карактеристика, одређена је старост мушкарца у тренутку смрти — 35-45 година. Забележена је велика зарасла повреда, задобијена неколико година пре смрти. Траг се налази на чеоној кости, десно, испод чеоног испупчења. Друге повреде приликом визуелног прегледа (без скидања погребне одежде) нису пронађене. Откривени су трагови значајних физичких оптерећења на мишиће руку и груди. Забележени су почетни стадијуми артрозе коленог зглоба, што је такође изазвано значајним физичким оптерећењима. Реконструисана је дужина тела — нешто мање од 180 цм (175-177 цм), што је за средњи век значајан раст.

Трагови рана које нису компатибилне са животом нису пронађени. Све ове карактеристике су у сагласности са писаним изворима и историјским сведочанствима о животу и смрти великог кнеза.

Комплекс историјских података, археолошки изглед гробнице и резултати антрополошког истраживања потврдили су аутентичност остатака светог благоверног великог кнеза Дмитрија Ивановича Донског — кнеза-ратника, који је преминуо природном смрћу у 39. години живота.

           На основу извештаја о изведеним радовима и резултатима истраживања, Његова Светост патријарх московски и целе Русије Кирил благословио је да свештенство Руске цркве изврши увид у мошти и да се неколико фрагмената смести у кивоте ради поклоњења верника. Фрагменти моштију узети су од оних који су слободно лежали у саркофагу.

           По завршетку рестаураторских санационих радова, саркофаг са остацима биће затворен, а крипта враћена у првобитно стање у Архангелском сабору Московског Кремља.

Извор: patriarchia.ru

_{Насловна фото: патријарх Кирил над отвореним кивотом са светим моштима благоверног кнеза Димитрија Донског}