Ова благословена земља је некада била у саставу Карталинског царства. Одавде води порекло једна од најстаријих царских династија које и данас постоје – Багратиона. Овде су проповедали апостоли, подвизавали су се велики подвижници и свеци... Величанствени храмови који се налазе на овој земљи представљају оличење несакрушивог духа православне Грузије. Ни време, ни освајачи, нису успели да их у потпуности збришу с лица земље. О томе како се одвија обнова древних светиња и о проблемима с тим у вези у интервјуу говори митрополит боржомски и бакуријански Серафим.

_Ханцта

Благословите, владико!

– Бог вас благословио!

Владико, молим вас да нам испричате нешто о Тао-Кларџетији.

– Тао-Кларџетија је једна од најстаријих историјских грузијских области и као доказ за то не служе само врло древни православни манастири и цркве који су изграђени на том подручју, већ и чињеница да управо из Тао-Кларџетије, која данас припада Турској, води порекло кнежевски род Багратиона, који има већ преко 1200 година. Он потиче из месташцета које је тада носило назив Спери. И у току низа векова, почевши од IX столећа, ова династија је била везивна карика која је уједињавала целу Грузију: и источну, и јужну и западну. Како је јачао утицај Отоманског царства и како је слабила грузијска држава (због различитих разлога, између осталог и средњовековних међусобица), Грузија од XVI века постепено почиње да губи своју земљу на овом подручју. А у току XVIII-XIX века Отоманском царству је припојена и данашња Аџарија која је ослобођена тек крајем XIX века. А Тао-Кларџетија је остала под влашћу Турске.

А кад је конкретно Тао-Кларџетија припала Турској?

– У XVI веку је већи део њене територије припао Турској, а у следећим вековима се граница с Отоманским царством постепено померала и приближавала централној Грузији, тако да је почетком XIX века већ цела Тао-Кларџетија била под јармом Отоманског царства.

_Хахули

Владико, молим вас да нам кажете нешто о томе у каквом стању су били храмови Тао-Кларџетије који су саграђени још у време Григорија Хандзтијског, пре него што је ова територија припала Турској.

– Епископске саборне цркве су изграђене много времена пре него што је Тао-Кларџетија изгубљена. Не само то, већина њих је изграђена и пре времена Григорија Хандзтијског, свештеноархимандрита Тао-Кларџетије. Међутим, неке је управо он градио или обнављао. Познато је да су на територији Тао-Кларџетије постојале четири главне саборне цркве: Ошки, Ишхани, Артануџи и Отхта Еклесија – што значи Црква Четири. Саборна црква у Ошкију, која је настала 978. године и о којој се данас води мноштво спорова, позната је по томе што је управо овде настао такозвани Ошки кодекс, први потпуни превод Библије на грузијски језик. То је задивљујуће, зато што су многе данашње демократске европске државе тек у последњим вековима превеле Библију на матерњи језик, а у Грузији је већ 978. године постојао превод Библије. Осим тога, знамо да је Георгије Светогорац на грузијски превео и неке друге свете књиге. Познато је да су у Тао-Кларџетији, као и у целој Грузији проповедали апостоли и да, наравно, у том крају постоји апостолска благодат.
Након што је Турска освојила ову територију хришћански живот је постепено почео да се гаси, а део становништва, између осталог и племићи, сели се у централну Грузију. И почевши од XVI века постепено се одвија исламизација. Пре неколико година наш Свети синод је прибројао збору светаца хришћане који су у то време примили мученичку смрт за Христову веру.

А у каквом стању се данас налазе храмови Тао-Кларџетије?

– Нажалост, у току протеклих година, а посебно у току последњег столећа стање у којем се налазе ови храмови је постало жалосно. Има храмова који се уздижу свега метар или два изнад земље. Они су скоро разрушени, виде се само поједини фрагменти. У таквом стању се налази храм у Бани. То је познати храм који је изграђен у облику круга и који је сад срушен практично до темеља. Део храмова се налази у полуразрушеном стању, имају само зидове и куполу. А неки су се сачували, пошто су били претворени у џамије. На пример, Пархали, Долис-Хана, Хахули и Урта.

_Бана

_{Пекрашени}

У XIX и ХХ веку разарању услед времена и најезди придодало се и тражење блага. У многим црквама, опустошеним и напуштеним, могу се пронаћи трагови рада трагалаца за благом и премда је оно у Турској забрањено, мештани и даље врше ископавања, пошто влада веровање у то да је на овдашњим местима где су сахрањени грузијски кнезови скривено велико благо. Тако се наноси огромна штета црквама и околној територији, јер се вредност ових храмова не мери племенитим металима и драгуљима, већ тиме што су тамо сахрањени епископи, свештеници и други познати људи чији гробови су данас практично уништени. Ипак, без обзира на тако жалосне закључке и сад би се могли обављати радови на реконструцији кад би постојала дозвола за то.

Владико, као што знамо, Грузија и Турска су закључиле споразум о обнови храмова на територији Тао-Кларџетије и по том договору Грузија је преузела обавезу да обнови џамије у граду Батумију. Занима нас – ко је био иницијатор склапања овог споразума?

– Заиста, владе Грузије и Турске су постигле такав договор. Не могу тачно да кажем чија је то била иницијатива, али пошто је ово питање актуелно, обе стране су дошле до закључка да треба тражити путеве за решавање тог проблема. Ради се о томе да је на територији Грузије изграђено много џамија и овај споразум је муслиманском становништву земље омогућио да обнове џамије или да граде нове у градовима и селима. Међутим, питање изградње у Батумију џамије султана Азиза који је живео почетком XIX века није усаглашено с локалним становништвом. Сасвим је природно што су људи изразили протест овим поводом, тим пре што је изградња џамије планирана у центру града на месту где се налазе гробови Грузијаца који су погинули у окршајима с бољшевицима, као и у борби с Турцима, који су 1918. године хтели да окупирају Грузију. Осим тога, представници локалне муслиманске грузијске заједнице су изјавили да не желе да се турска страна меша у унутрашње послове Грузије. После тога су и представници православног клира изразили мишљење да муслиманско становништво Грузије треба само, по договору с локалном влашћу да одреди кад и где се могу градити џамије.

Да ли из тога следи да се џамије размењују за цркве?

– Мислим да за такву мисао има основа, премда тешко могу да кажем нешто одређено.

_Ошки

Реците нам, владико, који храмови ће бити обновљени?

– Колико ми је познато, у току је рестаурација два храма која су се прилично добро сачувала. То су Ошки и Ишхани. Недавно је на централном телевизијском каналу Грузије приказана емисија која је томе посвећена. У њој је било речи о томе да грузијска страна – грузијске архитекте, рестауратори и археолози моле турску страну да им омогући да учествују у обнови ових храмова, пошто се радови на рестаурацији, како истичу грузијски стручњаци, одвијају уз грубо кршење технологије и пошто оваквим питањима треба приступати много професионалније.

Какав је био резултат ових преговора? Да ли се узима у обзир став Грузијске патријаршије?

– Недавно је прослављена 1050. годишњица изградње саборне цркве у Ошкију. Овај историјски датум је узет из летописа, а такође је угравиран на зидовима храма. Прослави су присуствовали представници Светог синода Грузијске Православне Цркве, двојица митрополита и мноштво ходочасника. Поводом јубилеја је служен молебан. Треба рећи да пре десет година није могло бити ни говора о томе да грузијски свештенослужитељи обављају богослужења у храмовима који се налазе на територији Турске. И мештани и локална полиција су на све начине то покушавали да осујете, али се постепено, уз Божју помоћ, указала таква прилика. Сад ходочасничке групе могу да одлазе у Тао-Кларџетију и да служе молебане, а што се тиче служења Литургије, то се, нажалост, дешава прилично ретко. Има и непријатности: прошло године су једног од свештеника Боржомске и Бакуријанске епархије који је заједно с паством отишао на ходочашће у Тао-Кларџетију турски граничари приликом преласка границе замолили да скине расу објашњавајући то тиме да је Турска муслиманска земља и да је пожељно да границу пређе у световној одећи. Наш свештеник, протојереј се у знак протеста вратио у Боржоми и ходочасници су отишли без њега.

_Ишхани

Говорите о кршењу правила у току радова на рестаурацији, о томе да свештеници не могу слободно да се крећу у свештеничким одеждама...

– Пре десет-дванаест година појава православних свештеника у близини храмова у Тао-Кларџетији је изазивала недоумицу и неповерење међу становништвом и полицијом. За ово време сама ходочашћа су престала да изазивају чуђење и локална власт је дозволила ходочасницима да служе краће службе. Што се тиче ситуације као што је ова коју сам поменуо, наравно, такве ствари су се дешавале иако у већини случајева грузијским свештеницима није забрањивано да прелазе границу у свештеничким одорама, у раси и подраснику.

Владико, да ли постоји неки план за извођење радова на обнови? Да ли можемо рећи да ће храм у Ошкију за две године бити рестауриран?

– Не знамо ништа конкретно на званичном нивоу, јер кад су у Ошки дошли наши представници – архитекте и новинари, тамо су затекли само раднике и нису успели да разговарају са стручњацима који одговарају за рестаурацију храма. Грузијски стручњаци имају пројекат за обнову храмова у Ошкију и Ишханију, имају и пројекат за обнову храма у Бани, али не знамо да ли турска страна има одговарајући пројекат. Кад бисмо имали прилику и кад би нама било дато право да изведемо ове радове, Грузија би учинила све што од ње зависи за добру рестаурацију ових храмова. Међутим, чињеница је да турска страна храмове обнавља самостално и не знам колико дуго и колико савесно ће то чинити.

Да ли можда има смисла обратити се међународној заједници за помоћ?

– Колико ми је познато, грузијски рестауратори и архитекте су се обраћали УНЕСКО-у с молбом да се у овај посао укључе и међународни стручњаци пошто су храмови уврштени на списак најстаријих споменика архитектуре. Надам се да ће се УНЕСКО одазвати на молбу Грузије, зато што лично сумњам у то да ће турска страна бити у стању да их обнови потпуно сама. За то су потребни огромна жеља, љубав и стручност. Можемо само да се надамо да ће турска страна имати довољно снаге за то. А код нас, у Грузији, нема православног мирјанина и православног свештеника који не сања о томе да учествује у обнови ових древних храмова. Сви то желе и осећају унутрашњу потребу. И ја бих са задовољством учествовао у рашчишћавању, у извођењу земљаних радова и молитви.

_Ишхани

Шта мислите, владико, да ли ће клиру Грузијске Православне Цркве у будућности бити дозвољено да се слободно креће на територији Тао-Кларџетије и да служи у обновљеним храмовима?

– Мислим да ће се у будућности појавити оваква могућност, пошто верници већ долазе тамо. Сећам се да су пре двадесетак година кад су наши ходочасници улазили у ове храмове с упаљеним свећама у рукама мештани звали полицију. Тада је то било нешто необично, нису нас разумели и вероватно су мислили да ће грузијски ходочасници негативно утицати на њих. Међутим, прошле су године и локално становништво Тао-Кларџетије и Кападокије се навикло на ходочаснике и чак у томе види прилику да нешто заради. За њих је то згодно и пожељно. Надам се да ћемо у будућности добити могућност да стално обављамо основне верске обреде и да служимо молебане и литургије, прво у полуразрушеним храмовима, али да ћемо постепено успети да се договоримо и о реконструкцији бар главних храмова као што су Ошки, Ишхани, Ханцта и Отхта Еклесија. Они нису срушени до темеља и зато се релативно лако могу обновити. Надам се томе, као и верујућа паства.

Да ли поред тога што имају историјску вредност обнова ових храмова доноси духовну корист православним верницима?

– Обнова ових цркава велику духовну корист неће донети само грузијским ходочасницима, већ и свим православцима, зато што територија Тао-Кларџетије нема само историјски и духовни значај, већ је и необично лепа. Мислим да овдашње древне цркве које наводе на размишљање и молитву верујућем срцу дају снажан духовни импулс и да ће привући ходочаснике из разних земаља, пре свега из Русије и Европе. Уметничко богатство детаља унутрашње декорације храмова које се сачувало говори о некадашњем богатству верског живота на овом подручју и његов гласни одјек се и данас чује у души која стреми ка Богу.

Владико, да ли се у Турској или у Грузији разматра питање прикупљања археолошких предмета и отварања музеја за ходочаснике, историчаре и тако даље?

– То је веома добра идеја, али колико ми је познато, ово питање још није разматрано, премда ми се чини да би га обавезно требало размотрити на највишем нивоу. Мислим да је, ако желимо да се односи међу нашим државама развијају на цивилизованом европском нивоу, овакав приступ врло уместан и сврсисходан. Поред тога, он ће послужити као доказ да се једни према другима опходимо с поштовањем, независно од верске припадности.

С митрополитом боржомским и бакуријанским Серафимом (Џоџуа)
разговарао је Шио Отаришвили
Фото: Буба Кудава
16. мај 2013. године

Извор: pravoslavie.ru

За портал "Живот Цркве" са руског превела: Марина Тодић

Насловна фото: митрополит Серафим у селу Сакире, област Борџоми, извор: old.taday.ru