Разговор водио: Франсоа Вен

Франческа Романа Стасола је редовни професор хришћанске и средњовековне археологије на Универзитету „Ла Сапијенца" у Риму и члан Папске римске академије за археологију. Руководи бројним археолошким истраживањима, међу којима су и ископавања спроведена током радова на поду Базилике Светог Гроба.

Професорка, током археолошких ископавања која су претходила радовима на поду здања, провели сте много месеци унутар Светог Гроба у Јерусалиму. Како сте доживели то јединствено искуство?

— Заједно са екипом археолога и колегама из других научних области — ботаничарима, геолозима, археозоолозима, историчарима, филолозима и другима — са Универзитета „Ла Сапијенца", провели смо око три године унутар базилике, уз кратак прекид једино после догађаја од 7. октобра 2023. године. Била је то изузетна прилика, како са професионалног тако и са људског становишта. Никада нисмо ни помишљали да ћемо имати прилику да вршимо ископавања на тако светом месту, у којем је сажета читава историја Јерусалима, од гвозденог доба — то јест од VIII века пре Христа — па све до данас.

Са људског становишта, посебно нас је задивила способност различитих заједница да живе заједно у Јерусалиму, граду који представља оличење мултикултуралности и мултирелигиозности. Месеци проведени у посматрању тог „трајног чуда" заједничког живота усред сложених друштвених и верских прилика дубоко су нас променили.

_{Фото: почетак радова на археолошком испитивању пода цркве Гроба Господњег 2022. године, извор: jerusalem-patriarchate.info}

Било је то настојање да се ненаметљиво уклопимо у ту складну сложеност, што нам је у великој мери проширило видике. Трудили смо се да разумемо не осуђујући, а понекад смо прихватали и то да одређене ситуације једноставно не можемо да разумемо, остајући ипак људски блиски са онима које смо сусретали. Било је потребно градити мостове између свих светова који се сусрећу код Светог Гроба. Упознали смо све и постепено проналазили кључеве за успостављање односа, што нам је омогућавало да се све више укључујемо у стварност светиње Васкрсења. Данас имамо много пријатеља у Јерусалиму.

Како бих описала Свети Гроб? То није једноставно „црква", већ светиња, слободно отворена свима, без икакве контроле при уласку, смештена у самом срцу Старог града Јерусалима. Као што сам већ рекла, три године сам живела унутар Светог Гроба и то изузетно место надахњује миром. Не можете развалити врата која су већ отворена! Та трајна духовна гостољубивост коју ова базилика оличава разоружава срца и подстиче на созерцање, узајамно поштовање, разумевање упркос разликама и отвореност према другима. Тај заједнички живот је изузетан, нарочито у овако тешком историјском тренутку, испуњеном сукобима.

Шта Вас је, на пример, посебно дирнуло у Светом Гробу?

— Екипа, коју чини десетак људи, ради у Светом Гробу од маја 2022. године. Свакога дана документацију о ономе што проналазимо шаљемо тиму у Риму, на Универзитету „Ла Сапијенца", где већа група археолога ради на анализи, обради и систематизацији података. 

Археологија историји даје материјалну потврду. На пример, пронашли смо доказе да је ово место, које је током гвозденог доба било каменолом, у Христово време било врт.

Палеоботаничке анализе показују да су на земљишту испод северног дела базилике узгајани винова лоза и маслине, о чему сведоче узорци полена прикупљени на самом локалитету, у близини карактеристичног ниског зида којим је био ограђен тамошњи засад. То потврђује оно што нам говори Јеванђеље по Јовану, у којем се помиње врт у којем се налазио нови гроб, у који је положено Христово тело након скидања са Крста. Такође смо стекли потпунију представу о радовима изведеним око стене Гроба, која је поштована већ у IV веку, од времена цара Константина. Комплекс се непрестано развијао од почетка V века. Прикупљени археолошки подаци проучавају се у вези са литургијским кретањем кроз комплекс, које је, између осталих, описала Егерија, жена из римске Хиспаније, која је 380. године оставила сведочанство о свом ходочашћу у Свету земљу.

По Вашем мишљењу, када су почела ходочашћа на Гроб Христов?

— Материјалне трагове прве хришћанске заједнице веома је тешко пронаћи, иако је јасно да су први хришћани поштовали Гроб, на шта указују неки древни писани извори. Његово место било је топографски тачно одређено и предање о њему преносило се са поколења на поколење. Нажалост, предворје Гроба, у којем су могли постојати графити, уништено је када је Константин изградио нови улаз у поштовани Гроб, након што је уклоњено култно здање подигнуто по наређењу цара Хадријана.

Дакле, немамо историјских или археолошких сведочанстава, јер је у време Константина уклоњено све што је окруживало гробну одају како би се створио већи простор за поштовање Гроба. Какав је био Ваш лични доживљај Васкрслог у Јерусалиму?

— Пре свега, сматрам промислитељским то што су хришћанске заједнице које се старају о Светом Гробу одлучиле да нам омогуће да обавимо ова ископавања пре обнове пода базилике. Наиме, могле су одмах да приступе техничким радовима, не бавећи се археолошким аспектом. Захваљујући њиховој одлуци, доживела сам дивно духовно искуство. Моја вера, наравно, није заснована на мојим истраживањима; она је независна од мог научног рада. Нису ми потребни материјални докази да бих веровала, а археолошки подаци служе томе да нам помогну да испричамо дугу историју Јерусалима. На унутрашњем и личном плану, увек ме дубоко задивљује огроман број верника који су током двадесет векова место Исусовог погребења сматрали светим местом. Вера тих милиона верника дала је историји материјални облик, преносила сећање и изградила оно што данас имам привилегију да истражујем.

Извор: oessh.va

Насловна фото: Франческа Романа Стасола у Цркви Гроба Господњег, извор: greekcitytimes.com