На Универзитету „Сапијенца" у Риму у четвртак, 17. септембра, представљен је први том посвећен археолошким ископавањима у храму Гроба Господњег у Јерусалиму. Франческа Романа Стасола, руководилац истраживања, говорила је за ватиканске медије о истраживачком раду који се спроводи у тесној сарадњи са заједницама које живе на овом светом месту: „Реконструишемо једну заједничку историју и као такву треба да је представимо."

Место са бројним историјским слојевима, у којем се готово три хиљаде година историје преплићу са хришћанским памћењем, животом заједница и богослужењима која се у њему свакодневно служе. Бавити се археологијом унутар храма Гроба Господњег у Јерусалиму значи суочити се са овом сложеношћу, уз непрестано трагање за равнотежом између потреба истраживања и потреба једног живог светог места.

То је искуство које Франческа Романа Стасола, редовни професор хришћанске и средњовековне археологије, директор Одељења за науке о старини Универзитета „Сапијенца" у Риму и руководилац археолошких ископавања, сликовито назива „археологијом договора".

О методологији, учесницима и првим резултатима истраживања говори књига Hagia Polis Project. Excavations at the Holy Sepulchre in Jerusalem („Пројекат Свети град. Археолошка ископавања у храму Гроба Господњег у Јерусалиму"), први том посвећен истраживањима спроведеним у храму Гроба Господњег, који је представљен у четвртак, 17. септембра, на Универзитету „Сапијенца" у Риму.

_{Фото: учесници презентације пројекта, снимак екрана пдф-а}

Књига, којом започиње серија публикација намењених подробнијем проучавању, хронолошким редом, различитих фаза откривених током ископавања, доноси прилоге више од четрдесет научника и представља прво објављивање резултата истраживања које је још увек у току. Археолошка ископавања унутар храма завршена су у октобру 2025. године, али се настављају проучавање пронађеног материјала, документовање и истраживања у библиотекама и архивима.

Истраживање настало из заједничког рада

Археолошки пројекат део је ширег подухвата обнове пода и инфраструктуре храма, који су покренуле три главне заједнице Гроба Господњег: Јерусалимска православна патријаршија, Кустодија Свете земље и Јерменска патријаршија у Јерусалиму. Екипи Универзитета „Сапијенца" и његовог Одељења за науке о старини поверена су археолошка ископавања. Стасола истиче да је у првом тому настојано да се настанак пројекта представи у свој његовој сложености, због чега књига, не случајно, започиње уводним текстовима представника институција укључених у пројекат.

_{Фото: црква Гроба Господњег при археолошким испитивањима пода, извор: facebook.com}

„Археологија договора" у истраживању историје Јерусалима

Заједнички рад, међутим, није се односио само на организацију посла. Постао је саставни део саме методологије. „Радити на месту као што је Гроб Господњи", објашњава Стасола, „значи радити на месту које није само вишеслојно са историјског становишта", већ је истовремено простор који деле различити обреди, праксе, културе и вероисповести.

Отуда и идеја о таквој „археологији договора", која мора непрестано да буде „у односу са захтевима са којима мора да коегзистира", проналазећи методолошка решења која омогућавају истраживање у контексту сложеном не само са археолошког и историјског становишта, већ и са људског и богослужбеног.

Један елемент, посебно, није могао бити остављен по страни: молитва. „Поштовање свих богослужења", истиче археолог, „било је темељни елемент овог истраживања". То је било могуће захваљујући „дубоком заједништву" са заједницама које живе при Гробу Господњем и узајамном настојању да се разуме тако особена стварност.

_{Фото: тим који је учествовао у археолошком испитивању пода цркве Гроба Господњег, извор: ofm.org}

Бавити се археологијом у сложеним околностима

Пројекат је започет 2019. године, док су сама археолошка ископавања почела у мају 2022. и завршена у октобру 2025. године. Током ових година екипа је готово непрекидно живела и радила у Јерусалиму, а и након завршетка ископавања наставља да борави у граду ради проучавања пронађеног материјала и документације, као и рада у библиотекама и архивима.

То искуство неизбежно је било обележено и сложеношћу савремених историјских збивања. Стасола подсећа да је екипа напустила Јерусалим на месец дана после 7. октобра 2023. године и на неколико месеци после фебруара 2026. године. За истраживаче, а нарочито за оне млађе, живот у граду током ових година значио је суочавање са „сложеним стварностима", не само на професионалном, већ и на „личном и људском плану".

_{Фото: обрада археолошки издвојеног материјала при ископавањима испод пода цркве Гроба Господњег, извор: vaticannews.va}

Јерусалим и Гроб Господњи — нераскидива историја

Али шта су, пре свега, донеле ове године ископавања? Више него неко појединачно откриће, Стасола указује на сазнање које се постепено обликовало током истраживања: било је могуће сагледати и реконструисати дуг период историје Јерусалима, од гвозденог доба до савременог доба.

Управо та временска дубина поново смешта Гроб Господњи у оквир историје града. „Ово место, најважније међу местима хришћанског памћења, израсло је из тог града и део је тог града", истиче археолог.

„Не можемо замислити Јерусалим без дуге историје Гроба Господњег, али исто тако не можемо замислити Гроб Господњи нигде другде осим као нешто што је уткано у историју Јерусалима." Тај нераскидиви однос Стасола сматра једним од најважнијих и најфасцинантнијих аспеката целокупног истраживачког искуства.

Историја коју треба представити

Књига, дакле, представља једну етапу, а не крајњи резултат. Њој су претходили годишњи извештаји објављивани у часопису Liber Annuus Фрањевачког библијског института (Studium Biblicum Franciscanum), док ће наредни томови следити хронолошки редослед и детаљно обрадити различите фазе археолошких ископавања.

Научној димензији, међутим, придружује се и одговорност која се, према речима Стасоле, тиче самог смисла рада археолога. „Ми као археолози реконструишемо историју на основу материјалних сведочанстава, али смо увек свесни да је то заједничка историја и да је као такву треба представити." То представљање треба да се одвија у различитим облицима, од научних публикација до приближавања резултата широј јавности. Заједно са заједницама Гроба Господњег, екипа такође разматра могуће начине представљања и очувања вредности археолошких налаза, као и различите начине на које би ова историја могла бити испричана.

Археолошка истраживања спроведена у храму Гроба Господњег у Јерусалиму

Први том тако постаје прва синтеза једног заједничког рада. „Имала сам част и одговорност да руководим овим археолошким ископавањима", закључује Стасола, коју је Лав XIV у марту ове године именовао за члана Папске комисије за сакралну археологију, „али, наравно, представљам веома бројну екипу археолога", заједно са стручњацима из других области.

Та разноврсност стручних знања и искустава одражава и саму сложеност Гроба Господњег: места на којем се археолошка истраживања сусрећу са хиљадугодишњом историјом, различитим заједницама и живим хришћанским памћењем.

Паоло Ондарца

Извор: vaticannews.va

Превод са италијанског: редакција портала "Живот Цркве"

Насловна фото: улаз у цркву Гроба Господњег при вршеним археолошким истраживањем пода, фрагмент изворне: ofm.org