У Православној Цркви има људи, који кажу да не би требало да имамо никакве везе са ратовима у култури, који у нашој култури бесне још од шездесетих година. Они конзервативне православне неофите оптужују да покушавају да ове ратове у култури унесу у Православну Цркву. Парадоксално је то што су управо људи који тако говоре обично исти они који заправо уносе ратове у култури у Православну Цркву, залажући се за прихватање хомосексуализма, истополних бракова, абортуса, рукоположења жена и разних других либералних идеја. Наиме, Православна Црква није врвела од људи који су сматрали да су истополни бракови одлична идеја све док нису почели да се појављују обраћеници из других вероисповести. Напротив, православни хришћани у традиционално православним земљама су веома конзервативни, и премда, на пример, у Русији нема много протестаната који прелазе у Православље, Руска Црква је заузела веома снажан и јасан став по овим питањима.

           Московски патријарх Кирил није обраћеник из протестантизма, али на крају недавног саслуживања са митрополитом Тихоном из Православне Цркве у Америци (ПЦА) рекао следеће:

           „Задатак наших Цркава јесте да се моле и да раде како би Господ подарио Своју милост народима наших земаља, како би Божја сила учврстила моралне темеље који потичу од Божјег морала из Библије, и како би се односи између наших земаља учврстили на основу заједничких моралних вредности.

           Зато нам тако тешко пада одступање од Божјих моралних мерила. До таквих одступања у данашње време долази, како у Сједињеним Државама, тако и у другим западним земљама. То представља велики изазов за хришћанске Цркве. Многе од њих, нарочито протестантске заједнице, не успевају да превазиђу овај изазов. Оне иду путем одрицања од сопственог идентитета и одричу се моралних вредности Јеванђеља у корист политичке моде. Међутим, Православне Цркве не треба то да чине и зато оне подстичу људе да исповедају веру. Имамо право да овако говоримо овде, у овој саборној цркви, јер је наша Црква прошла кроз деценије страдања и исповедања вере, али није изневерила нити је издала саму себе.

           Зато од срца желимо да Православна Црква у Америци сачува верност Христу и Његовим заповестима, и да буде, можда не тако јарка и снажна светлост, али да ипак буде светлост свом народу. Свесни смо да чак и светлост мале свеће постаје моћна тачка оријентације и да помаже људима да пронађу пут ка спасењу“ (видети „Православна Црква је мост који може да уједини руски и амерички народ“, у преводу Pravmir.ru).“

_{Фото: руски патријарх Кирил и амерички митрополит Тихон у Москви 2014. године (олтар Светоуспењске цркве у Кремљу), извор: patriarchia.ru}

           С обзиром на то да су ове речи уследиле непосредно након полемике унутар Православне Цркве у Америци, у којој је један од старијих свештеника предложио да Црква преиспита свој став према хомосексуализму, не могу а да не претпоставим да су ови коментари били упућени управо у вези с тим.

           Било би добро кад бисмо могли да игноришемо ратове у култури, али ратови у култури прогањају нас, нашу Цркву и наше породице. Можете да бирате шта сте спремни да браните, али не можете да бирате ко ће нападати оно што браните. Френклин Рузвелт није био „опседнут“ милитаристичким фашизмом... али је уложио много напора и енергије у борбу с њим, пошто су милитатни фашисти напали земљу, коју се он, као председник заклео да ће бранити. Данас управо присталце абортуса, хомосексуалци и припаднице неких феминистичких покрета нападају традицију Православне Цркве. Нисмо ми њих изабрали, већ они нас. Немамо избора осим да штитимо Цркву и њену традицију или да истакнемо заставу дугиних боја и да се предамо.

           Верујемо да је Православна Црква истинска Црква и да је врата паклена неће надвладати, али то не значи да њени велики делови, укључујући и нашу помесну Цркву, не могу пасти у јерес и заблуду ако не будемо стражили. То се у историји Цркве догодило више пута и нема разлога да мислимо да смо ми данас на неки начин потпуно заштићени од тога.

           Народ Божји је чувар побожности, како стоји у Посланици источних патријараха из 1848. године (која представља одговор папи Пију IX). Стога није само допуштено, већ је и обавезно за све верне, а још више за свештенство, да се супротставе овим покушајима да се наша Црква зарази истим јересима које су нанеле толику штету главним протестантским црквама и које сада чине исто и у Римокатоличкој цркви.

протојереј Џон Вајфорд

Извор: fatherjohn.blogspot.com

За портал "Живот Цркве" са енглеског превела: Марина Тодић

_{Насловна фото: логотип "Културни ратови" одрађен да личи на логотип "Ратови звезда", фрагмент изворне: facebook.com}