Наш вишедневни обилазак острва Егејског мора започели смо тако што смо прву ноћ имали смештај у Атини, у делу града који се зове Плака, док смо последњи дан посетили острво Милос и овде боравили у граду Плаки. Наш Дигитални водич нас је усмерио на један веома важан ранохришћански траг, а то су катакомбе код Трипитија. Оне се налазе у близини старог насеља и представљају најважније археолошко место, али и хришћанско свето место. То место нас је одвело у прве векове хришћанства. Овде су хришћани који су живели у првим вековима хришћанства чували своју веру и одавде узносили Богу своје молитве.

_{Фото: острво Милос, поглед са мора, аутор: Ненад Бадовинац}

Није лако доћи из луке до ових катакомби. Прво смо се возили међуградским аутобусом до града Плаке, а затим пешице до локалитета. На путу смо срели човека који нас је упозорио да је до катакомби потребно проћи део пута којим се силази према обали и да ће нам због врућине бити напорно да се пењемо. Но, ми смо наставили према свом плану путовања. Када смо стигли до катакомби, унутра смо ушли са водичем који нам је причао много важних детаља, а за нас је најважнији био сусрет са ранохришћанским Светим Престолом, олтарским местом којег су звали “Гроб сведока”, јер су људи који су тада служили над Светим Олтаром и овде сахрањени, лично у свом животу видели Христа и тадашњим хришћанима причали о Христу као прави сведоци хришћанске вере и Христове љубави коју су осетили у непосредном сусрету са Христом. Ово је једно од најсветијих места које смо икада посетили.

Катакомбе на Милосу

Катакомбе представљају подземно гробље првих хришћана на Милосу. Налазе се на падини југозападно од села Трипити, на подручју рушевина античког града Клима. У овој области постоје и мања подземна гробља у облику катакомби. Катакомбе су локалном становништву биле познате као „Грчка пећина“. Дуго су биле пљачкане, пре него што је немачки археолог Ludwig Ross посетио локалитет 1844. године. Француски археолог Ch. Bayet посетио је катакомбе 1878, а George Lampakis 1907. године. Систематски их је истражио професор George Sotiriou 1928. године.

_{Фото: катакомбе на острву Милос, аутор: Ненад Бадовинац}

Катакомбе чини сложен систем пространих дворана и ходника (I–VIII), исклесаних у мекој, порозној вулканској стени – пепелу, који су међусобно повезани вештачким ходницима. Целина обухвата породичну гробну просторију – кубикулум IX. Сотирију је првобитно сматрао да су постојале три засебне катакомбе, А, Б и Ц, састављене од просторија и ходника. Укупна дужина галерија износи око 200 метара, ширина им варира између 1 и 5 метара, а висина између 1,6 и 2,5 метара.

У зидовима су исклесане две врсте гробова: аркосолијуми, односно гробови у засвођеним нишама, и локули, хоризонталне гробне нише. Постоје и гробови укопани у под. Сви гробови били су прекривени каменим плочама различитих величина. На појединим арцосолијама сачувани су осликани украси и делови натписа на каменим или малтерисаним плочама, на којима су остављани прилози и свеће. У неким случајевима коришћени су и за сахрањивање деце.

_{Фото: катакомбе на острву Милос, аутор: Ненад Бадовинац} 

Данашњи улаз налази се у дворани катакомбе Б (III). На десној страни просторије сачуван је јединствени двоспратни аркосолијум, као и фрагменти важног натписа „Старијих“ („Elders“), исписаног црвеним великим словима унутар правоугаоног оквира (tabula ansata). У средини дворане налази се појединачни надземни гроб у облику саркофага, познат као „Гроб сведока“ („Tomb of the Witness“). Овај гроб је вероватно служио као олтар са циборијумом, јер су изнад њега 1928. године пронађени трагови капитела. Западно од катакомбе Б налази се друга просторија катакомбе А (I). На северној страни налазе се аркосолије исклесана у паровима, вероватно намењена породичним сахранама. У ходнику I, који није доступан посетиоцима, налазе се делови два натписа унутар правоугаоних оквира – натписи „Melon“ и „Thomas“. Источно од катакомбе Б налази се породична гробна просторија (кубикулум IX) и катакомба Ц (VII i VIII), које тренутно нису доступне. Кубикулум IX са обе стране садржи по три аркосолије и један гроб у поду. Јужни део катакомбе Ц се урушио, па су две дворане повезане вештачким ходником. У две аркосолије ходника 2 (VIII) пронађени су фрагменти приказа са цвећем и две птице, као и Христограм и грчка слова Ω и А – Омега и Алфа.

_{Фото: катакомбе на острву Милос, аутор: Ненад Бадовинац}

Археолошка ископавања која су извршена између 2007. и 2009. године открила су јужни део просторија катакомби А и Б, у дужини од приближно 15 метара. Кров се готово потпуно урушио, али су зидови остали очувани, заједно са девет аркосолија и четири локулуса. Две дворане повезане су попречним ходником, што је оповргло раније Сотиријуово мишљење да су катакомбе представљале три потпуно одвојене галерије. Изнад очуваног јужног дела катакомбе Б откривен је још један мали кубикулум (XIII). Поред аркосолија, откривена су два гроба у поду, један мермерни саркофаг и тридесет три гроба типа јаме. Већина ископаних гробова била је опљачкана или поремећена. Били су покривени тешким обрађеним каменим плочама различитих величина и узастопним слојевима малтера. Гробови у јамама били су једноставни или су имали додатну комору у облику аркосолијума. Данас ниједан од тих гробова није видљив јер су поново прекривени ради заштите.

У неколико гробова пронађени су вредни предмети попут привезака, металног прстена, стаклених посуда и стаклених перли. Пронађени су и бронзани и гвоздени ексери. На целом простору катакомби пронађене су светиљке. Трагови ватре, комади грнчарије из посуда за кување, бокали, тањири, као и животињске и рибље кости указују на то да су се овде одвијали погребни обреди и заједничке погребне гозбе (nekrodeipnon).

Западно од дворане катакомбе А откривен је нови простор, назван „Бајетова дворана“ (XIII), који је привремено затворен ради заштите. Оригинални улаз у ову дворану налази се на северозападу. У њој се налази девет аркосолија и два кубикулума уклесана у зидове. На југу, на месту где се спајају зидови катакомбе А и „Бајетове дворане“, откривени су полукружни зид и један стуб који није био испуњен земљом. Ови налази указују да је управо ту вероватно био један од главних улаза у катакомбе. Археолошки налази и гробни прилози показују да је ово гробље било у употреби од средине 1. века до 6. века нове ере.

др Ненад Бадовинац

Извор и фото: zapisi-reportaze.com (уређивање наше)