Његово Блаженство патријарх Данило учествовао је у уторак на отварању Међународног богословског симпосиона „Хришћанска породица: светлост и сведочанство у савременом друштву“, који се одржава у Букурешту од 5. до 8. октобра.

„Породица постаје место где се уче и практикују хришћанске врлине: усрдна молитва, смирена и милосрдна љубав, трпљење, праштање и помагање онима који су у невољи“, рекао је Његово Блаженство.

„Црква има одговорност да подржава и укрепљује хришћанску породицу кроз непрестану пастирску бригу, пружајући духовно руковођење у свим раздобљима породичног живота.“
Симпосион организују Богословско-просветни сектор и Сектор за хришћанске и међурелигијске односе и румунске заједнице у иностранству Патријаршијске управе, у сарадњи са Православним богословским факултетом „Патријарх Јустинијан“. Тема скупа изабрана је поводом Јубиларне 2026. године.

Текст у целини:

Позив и мисија хришћанске породице данас – приоритети пастирског деловања Цркве

Међународни богословски симпосион на тему Хришћанска породица: светлост и сведочанство у савременом друштву, који организује Румунска патријаршија преко Богословско-просветног одељења и Одељења за хришћанске и међурелигијске односе и румунске заједнице у иностранству, у сарадњи са Православним богословским факултетом Патријарх Јустинијан Универзитета у Букурешту и уз подршку Државног секретаријата за верска питања, представља значајан догађај у оквиру манифестација које се у Румунској православној цркви одржавају поводом Јубиларне године пастирске бриге о хришћанској породици и Спомен-године светих жена из црквеног календара (мироносица, мученица, монахиња, супруга и мајки).

Рад Симпосиона одвија се од 5. до 8. октобра 2026. године у Патријаршијској палати и на Православном богословском факултету Патријарх Јустинијан у Букурешту, а окупља представнике државних институција, јерархе, свештенике, професоре богословља и стручњаке из земље и иностранства. На тај начин, овај симпосион представља догађај академске сарадње и духовног заједништва, који учесницима пружа прилику да пруже поучно сведочанство о значају, улози и мисији хришћанске породице у савременом друштву.

Својом програмском структуром, Међународни богословски симпосион посвећен хришћанској породици не ограничава се само на академску димензију, већ има и духовни и пастирски значај. Предавања и научна саопштења која ће бити представљена током Симпосиона, на богословски утемељен и интердисциплинаран начин, разматрају главне аспекте пастирске бриге о хришћанској породици у савременим околностима.

Предавања ће указати на неопходност и значај пастирске бриге о породици данас, полазећи од њене посебне улоге у преношењу вере и духовном васпитању деце и младих. Истовремено ће бити размотрена основна начела пастирске бриге и подршке хришћанској породици у животу Цркве, како у светлости учења Светог писма и светоотачког предања, тако и из перспективе данашњих пастирских потреба. Значајно место заузеће и разматрања стварности и изазова са којима се хришћанска породица суочава у савременом друштву.

Овом разноврсношћу тема Симпосион настоји да пружи оквир за академски и пастирски дијалог, подстичући проналажење праваца и решења која би допринела јачању деловања Цркве у пружању подршке хришћанској породици и њеној мисији у савременом друштву.

 У овом друштву, обележеном бројним променама и изазовима као што су миграције и професионална мобилност, убрзана секуларизација и непознавање хришћанских вредности, као и прекомерни утицај технологије и дигиталног окружења на људску психу, на штету односа заједништва међу људима, све неопходније и приоритетније постаје дубље сагледавање позива и мисије хришћанске породице у животу Цркве и друштва.

У том смислу, поновно откривање и вредновање православног Предања о породици као икони љубави Божје према човечанству и као земаљској средини припреме за светост и учешће у вечном небеском животу (уп. Јн 11, 25) представља суштински и неопходан задатак.

Црква има одговорност да подржава и укрепљује хришћанску породицу кроз непрестану пастирску бригу, пружајући духовно руковођење у свим раздобљима породичног живота: припреми младих за Свету тајну брака, хришћанском васпитању деце, саветовању ради превазилажења тешкоћа и неговању заједнице љубави међу члановима породице.

У православном схватању, породица није само друштвена установа, већ мала црква, према речима Светог Јована Златоустог, који каже да је и дом мала црква[1]. У хришћанској породици вера се живи, сведочи и природно преноси из нараштаја у нараштај. Свето писмо такође представља однос Бога према људима кроз слику заједнице љубави између мушкарца и жене, те породица тако постаје икона везе између Христа и Цркве (уп. Еф 5, 21–33).

Црква је место у којем се, просветљујућим дејством Светога Духа на душу смиреног човека, живи братска љубав у Богу Сину који је постао човек и очинска љубав Бога Оца, којег нас је Господ наш Исус Христос научио да призивамо речима: Оче наш, који си на небесима. Црква је, дакле, породица сабрана човекољубљем Пресвете Тројице, а хришћанску породицу је Блажени Августин с правом назвао домаћом Црквом (Ecclesia domestica)[2].

Хришћанска породица налази узоре светог живота у бројним светим породицама у историји Православне цркве. Тако нам, на пример, у IV веку породица Светог Василија Великог пружа изузетан пример како светост рађа светост: родитељи Василије и Емилија, бака Макрина Старија и петоро деце – Свети Василије Велики, Свети Григорије Ниски, Свети Петар Севастијски, Преподобни Навкратије (велики пустињак и чудотворац у Синајској пустињи) и Света Макрина Млађа – свих осморо постали су светитељи Цркве, показујући да хришћанско васпитање и живљење јеванђелских врлина у породици могу донети плодове светости свим нараштајима.

Такође, касније, у XIV веку, породица Светог Григорија Паламе, у којој су родитељи Константије и Калони и њихово петоро деце – Григорије, Теодосије, Макарије, Епихарис и Теодота – свих седморо прибројани лику светих, показује нам да светост може процветати како у хришћанској породици тако и у монашком животу, кроз љубав према Богу и љубав према ближњима.

У историји румунског народа посебан узор представља породица Светог војводе мученика Константина Бранковеануа. Заједно са своја четири сина – Константином, Штефаном, Радуом и Матејем – и саветником Јанакијем Вакарескуом, војвода је мученички пострадао у Цариграду 1714. године, одбивши да се одрекне вере у Христа.

Укрепљена вером и постојаношћу госпође Марије Бранковеану, коју је Румунска православна црква 2025. године, заједно са монахињом Јелисаветом (Сафтом) Бранковеану, прибројала лику светих, ова породица, која је Цркви дала осморо светитеља, посведочила је верност Јеванђељу и постала символ породичног јединства, храбрости и непоколебљиве љубави према Богу и Цркви.

У овим конкретним примерима хришћанског живота породица постаје место где се уче и практикују хришћанске врлине: усрдна молитва, смирена и милосрдна љубав, трпљење, праштање и помагање онима који су у невољи.

Нажалост, данас уочавамо духовну кризу институције породице, која се испољава кроз пораст броја развода, слабљење веза међу генерацијама и смањивање улоге породице у верском васпитању деце. Многе породице суочавају се са економским, друштвеним и духовним тешкоћама које могу угрозити њихову кохезију и стабилност.

Зато је Црква позвана да као један од приоритета појача своје пастирске напоре на укрепљењу хришћанске породице, да развија програме саветовања и подршке породицама које се налазе у тешкоћама, да деци пружа одговарајуће верско образовање и да промовише вредности хришћанске породице која сведочи веру.

У том смислу, Румунска православна црква наставиће и појачати активности усмерене на пружање подршке породици. Преко центара за породично саветовање, програма припреме за брак и активности социјалне помоћи, Румунска патријаршија наставиће да пружа конкретну подршку јачању хришћанских породица.

У оквиру Румунске патријаршије тренутно делује 68 канцеларија за социјалну помоћ, 148 дневних боравака за децу, 61 центар за смештај деце, 108 информативних, саветодавних, центара за подршку и центара у локалној заједници, 23 стамбене јединице за подршку, 19 центара за хитну помоћ, као и бројне друге женске организације, укључујући и оне на парохијском нивоу, а све су посвећене пружању подршке хришћанској породици и промовисању вредности хришћанске породице.

На крају, посебно похваљујемо организовање Међународног богословског симпосиона посвећеног хришћанској породици, који пружа драгоцен простор за размишљање, дијалог и дубље сагледавање једног од главних приоритета пастирског деловања Цркве у савременом друштву.

У том смислу, упућујемо честитке организаторима Симпосиона и молимо се Богу да благослови уважене предаваче из земље и иностранства, као и све учеснике у раду Симпосиона, дарујући свима здравље и срећу, као и радост просветљујућег и плодотворног дијалога.

† ДАНИЛО
Патријарх Румунске православне цркве

[1] „Καὶ ἡ οἰκία γὰρ Ἐκκλησία ἐστὶ μικρά“ („Јер и дом је мала Црква“); Свети Јован Златоусти, Ὑπόμνημα εἰς τὴν πρὸς Ἐφεσίους ἐπιστολήν (Тумачење Посланице Ефесцима), XX, 6, у: PG 62, 143.

[2] Блажени Августин, De bono viduitatis 23, 29; румунски превод у: Despre sfânta feciorie, despre binele văduviei, EIBMO, Букурешт, 2019, стр. 155.

Извор, фото: basilica.ro

Превод са румунског: Редакција портала "Живот Цркве"