Грчка православна црква изложила је нова начела којима би свештеници требало да се руководе приликом коришћења друштвених мрежа, упозоравајући на стварање личног „бренда“, ширење непроверених информација и злоупотребу поверљивих односа са верницима у оквиру пастирске службе.

О овом питању расправљано је на заседању Светог архијерејског сабора Грчке православне цркве, након излагања митрополита халкидског Хризостома о све већем присуству свештенства на интернету.

Црква не заговара потпуну забрану употребе друштвених мрежа. Уместо тога, предложене смернице наглашавају потребу за расуђивањем, уздржаношћу и одговорношћу у интернет комуникацији свештеника.

Десет начела за свештенство на друштвеним мрежама

У излагању је представљено десет начела којима би требало да се руководе свештеници који користе дигиталне платформе.

Пре свега, свештеници треба да имају на уму да њихова служба не престаје нити се мења када су на интернету. Њихово јавно присуство треба да одражава њихов однос са епископом, помесном Црквом и Светим синодом, а не да их представља као самосталне црквене ауторитете.

Смернице такође позивају на уздржаност. Свештенство не мора јавно да се изјашњава о сваком догађају или спорном питању. Пре објављивања информација потребно је проверити њихову тачност, нарочито када се односе на конкретне личности или озбиљна друштвена и црквена питања.

Неслагања на интернету не смеју постати повод за увреде, подсмевање, јавно понижавање или личне нападе. У излагању је такође наглашено да поверљиви односи настали у оквиру пастирске службе никада не смеју постати материјал за јавно представљање.

Посебан опрез неопходан је у приватној дигиталној комуникацији, јер поруке могу бити погрешно схваћене, прослеђене другима или издвојене из контекста.

Једна од главних тачака односила се на стварање личног „бренда“. Предложена начела упозоравају свештенике да своје присуство на интернету не граде око сопствене личности. Њихово присуство у дигиталном простору треба да упућује људе ка Христу и Цркви, а не да од свештенослужитеља ствара својеврсни лични бренд.

У излагању је свештенство такође подстакнуто да комуникацију на интернету користи као пут ка стварном сусрету, учешћу у животу парохије и богослужењу. Указано је и на потребу за основном обуком свештенства у области дигиталних технологија, како би боље разумело начин функционисања платформи, механизме који могу подстицати зависност и поларизацију, као и изазове које доноси вештачка интелигенција.

Друштвене мреже могу допрети до младих, али захтевају расуђивање

Став Цркве полази од чињенице да друштвене мреже могу помоћи свештенству у комуникацији са јавношћу, а нарочито са млађим генерацијама.

У излагању су одбачена оба екстрема — како некритичко прихватање дигиталних платформи, тако и приступ заснован на страху који би подразумевао њихову потпуну забрану. Уместо тога, наглашени су расуђивање и потреба да се разумеју сврха и последице комуникације на интернету.

Расправа је уследила и након што се појавио видео-снимак на којем се, према наводима медија, види митрополит солунски како са другим свештенослужитељима пева традиционалну малоазијску песму. Тај случај поново је покренуо расправу о томе како се приватни тренуци црквених личности могу тумачити када доспеју у јавност.

Говорећи за грчки јавни сервис ЕРТ, професор теологије Јоанис Панајотопулос са Националног и Каподистријског универзитета у Атини истакао је да свештенослужитељи имају јавну улогу и да треба да воде рачуна о томе како се њихово присуство на интернету односи према институцији коју представљају.

Он је такође указао да друштвене мреже могу помоћи Цркви да се приближи младима, под условом да дигитални контакт не замени лични сусрет и учешће у црквеном животу.

Предложена начела одражавају шири изазов са којим се суочавају верске заједнице: како бити присутан у дигиталном друштву, а да популарност на интернету не потисне пастирску одговорност и живот локалне црквене заједнице.

Извор, фото: greekreporter.com

Превод са енглеског: Редакција портала "Живот Цркве"