Монаси манастира Светог Духа у Виљнусу и парохијани храма Свете Параскеве у главном граду Литваније поручили су парламенту те земље да неће прећи под јурисдикцију Константинопољске патријаршије, без обзира на исход разматрања два законска предлога који се тренутно налазе пред посланицима.

Обе заједнице упутиле су обраћања парламенту поводом предлога закона који би могли да отворе пут одузимању више древних храмова и манастира Литванској православној цркви, као и да доведу у питање њен статус традиционалне верске заједнице.

Братство манастира Светог Духа одбацило је овакве иницијативе, наводећи да су засноване на „политичким сумњама и измишљеним оптужбама“. Монаси су истакли да немају ни право ни намеру да мењају своју црквену јурисдикцију или да пређу под Константинопољску патријаршију.

У обраћању се подсећа и да су монаси почетком деведесетих година подржали независност Литваније, заједно са својим тадашњим игуманом, блаженопочившим митрополитом Хризостомом (Мартишкином). Како наводе, нису могли да замисле да ће се православни верници у слободној и демократској Литванији, чланици европске заједнице, поново суочити са претњама које подсећају на совјетску прошлост, укључујући притиске на Цркву и покушаје одузимања црквене имовине.

Парламенту се обратила и парохијска скупштина храма Свете Параскеве у Виљнусу.

„Наша парохија је православна заједница литванског говорног подручја, у којој се богослужења више од 20 година служе на литванском језику. Јасно и недвосмислено изјављујемо да немамо намеру да мењамо своју садашњу црквену (канонску) припадност нити да прелазимо под јурисдикцију других патријаршија и егзархата. Такве одлуке не могу се наметати против воље парохијана нити путем притисака“, наводи се у саопштењу парохије.

Очекује се да ће се парламенту обратити и парохијани других храмова који су обухваћени предложеним законима.

Митрополит виљнуски и литвански Инокентије такође се обратио највишим државним званичницима Литваније, изразивши забринутост православне заједнице због тога што предложена законска решења, према оцени Цркве, нису у складу са уставним нормама.

Предлоге закона поднели су посланици Аудронијус Ажубалис и Арвидас Анушаускас из странке Отаџбински савез – Литвански хришћански демократи. Како је Црквени савет раније саопштио, једним предлогом било би омогућено да Литвански егзархат Константинопољске патријаршије буде проглашен јединим представником православних верника у земљи, док би други створио правни основ за предају спорних храмова и манастира том егзархату.

Представници Литванске православне цркве говорили су о овом питању и на конференцији за новинаре, одржаној 20. октобра у Саборном храму Успења Пресвете Богородице у Виљнусу. Став Цркве представио је викарни епископ тракајски Амвросије, старешина Виљнуса, заједно са тамошњим свештенством.

Према речима епископа Амвросија, законске иницијативе усмерене против Литванске православне цркве образлажу се наводном претњом по националну безбедност, али, како је истакао, нису изнети конкретни подаци који би постојање такве претње потврдили.

Он је оценио да је егзархат Константинопољске патријаршије у Литванији вештачки и политизован пројекат, покренут уз учешће политичара и бивших клирика Литванске православне цркве који су, према његовим речима, кренули путем раскола. Епископ Амвросије је навео да егзархат нема ширу подршку међу православним верницима у земљи и да богослужењима која служе бивши свештеници, лишени свештеничког чина, присуствује веома мали број људи. Уколико би православни храмови били предати Константинопољском егзархату, верници би их напустили и они би остали празни, нагласио је епископ.

Он је изразио и забринутост због покушаја да се верски сукоб из Украјине пренесе у Литванију, истичући да Украјина не може бити пример Литванији када је реч о поштовању права верника.

Свештеник Сергеј Казаринов, секретар митрополита Инокентија, подсетио је да, према одлуци Уставног суда Литваније, држава не може да укине одлуку којом је некој верској заједници признат статус традиционалне. У одлуци од 6. децембра 2007. године Суд је објаснио да традиционални статус верске заједнице не зависи од воље законодавца, већ представља историјски обликован однос верске организације и друштва, који држава признаје, а не ствара.

Учесници конференције за новинаре потврдили су и антиратни став Литванске православне цркве, нагласивши да огромну већину њених верника чине држављани Литваније који су привржени својој земљи.

Извор, фото: orthochristian.com

Превод са енглеског: Редакција портала "Живот Цркве"