Литванска православна црква саопштила је да два предлога закона која се тренутно налазе пред Парламентом имају за циљ да јој одузму историјске храмове и да Константинопољску патријаршију учине јединим представником свих православних верника у Литванији.

Савет Цркве одржао је 17. октобра ванредну седницу како би размотрио новонасталу ситуацију, након свечаности поводом доношења чудотворне Вилњуске иконе Пресвете Богородице „Знамење“ у Манастир Светог Духа, на којима се окупио велики број верника.

У саопштењу Савета наводи се да није реч само о још једном нападу на Цркву, већ о делу далекосежних планова чији је циљ одузимање њених историјских храмова, међу којима су Манастир Светог Духа, Саборни храм Рођења Пресвете Богородице, цркве Светог Николе и Свете Параскеве у Вилњусу, као и Успенска црква у Вијевису. Додаје се да ова иницијатива ствара правни основ за брисање Цркве са списка традиционалних верских заједница у Литванији због наводне претње националној безбедности, иако, како истиче Савет, не постоје поуздане чињенице нити докази о постојању такве претње.

Предлоге закона поднели су посланици опозиционог Савеза отаџбине – Литванских хришћанских демократа Аудронијус Ажубалис и Арвидас Анушаускас.

Првим предлогом мења се Закон о верским заједницама и удружењима. Према предложеним изменама, верске заједнице не би могле да стекну статус традиционалне верске заједнице, нити било који други облик државног признања, уколико су њихови управни центри повезани са субјектима који се налазе под међународним санкцијама или рестриктивним мерама Литваније, или уколико њихово деловање представља претњу државној безбедности или јавном поретку.

Предлог такође предвиђа да православну заједницу у Литванији представља верски центар основан у складу са канонима и унутрашњим прописима Константинопољске патријаршије.

Реч је о Литванском егзархату Константинопољске патријаршије. Његови почеци везују се за фебруар 2023. године, када је Константинопољска патријаршија примила свештенике које је Литванска епархија Руске православне цркве лишила свештеничког чина. Егзархат је званично основан и правно регистрован почетком 2024. године.

Другим предлогом мења се Закон о правима верских заједница и удружења на непокретну имовину. Њиме би се законом утврдило право традиционалних верских заједница на имовину коју су поседовале у прошлости или стекле након 11. марта 1990. године, а истовремено би се створио правни основ да Литванском егзархату буду предати Саборни храм Рођења Пресвете Богородице, цркве Свете Параскеве и Светог Николе, манастири Светог Духа у Вилњусу и Сурдегису, као и Успенска црква у Вијевису.

Одлуке о појединачним непокретностима доносио би Парламент или Влада. Предложене измене требало би да ступе на снагу 1. јануара 2027. године.

Посланици који су поднели предлоге наводе да је циљ измена смањење утицаја Московске патријаршије у Литванији, позивајући се на процену претњи Државног департмана за безбедност за 2026. годину. Литванска православна црква је још у марту одговорила на оптужбе државних органа, које сматра неоснованим.

Литванске власти су и раније најављивале могућност оваквог приступа. Још 2022. године изразиле су спремност да помогну да храмови буду одузети Литванској православној цркви и предати јурисдикцији патријарха Вартоломеја.

Савет Литванске православне цркве у свом саопштењу изражава најдубљу забринутост, узнемиреност и одлучан протест, наводећи да предложени закони крше уставне норме и права верника и да би могли довести до непотребног и опасног верског сукоба.

Савет је посебно истакао значај очувања верског мира, на шта су представници Цркве, како се наводи, више пута позивали.

Савет је такође подржао позив митрополита вилњуског и литванског Инокентија на усрднију молитву. Са његовим благословом, у свим парохијама и манастирима Литванске православне цркве сваке недеље биће служени молебани и акатисти Пресветој Богородици.

Извор, фото: orthochristian.com

Превод са енглеског: Редакција портала "Живот Цркве"