У суботу, 26. септембра 2026. године, свечано је освећен нови живопис храма Светог великомученика и победоносца Георгија у Клирвотеру.

Прослава овог радосног догађаја започела је у петак, 25. септембра, свечаним вечерњим богослужењем које су служили протонамесник Владислав Голић, свештеник Сретен Станојевић и ђакон Бојан Глигоревић из Стилтона у Пенсилванији. Његово Преосвештенство Епископ вашингтонско-њујоршки и источноамерички господин Иринеј молио се у олтару.

За певницом су појали протојереји-ставрофори Ђокан Мајсторовић из Патерсона и Милан Крстић из Мајамија, протојереј Милан Јовановић, сабрат храма Светог Георгија, као и надлежни парох, протонамесник Милош Ждралић.

После вечерњег приређена је вечера у црквеној сали, а потом су довршене последње припреме у храму за сутрашњу свечаност.

У суботу, 26. септембра, на празник Обновљења храма Васкрсења Христовог у Јерусалиму, Епископ Иринеј служио је свечану Свету архијерејску Литургију. Његовом Преосвештенству саслуживали су протојереји-ставрофори Јован Тодоровић, Милан Крстић, Ђокан Мајсторовић и Љубиша Брњош; протојереји Станислав Крављача и Александар Саша Ђурђевић; протонамесници Владислав Голић, Драган Жарић и надлежни парох Милош Ждралић; свештеник Сретен Станојевић, као и ђакони Бојан Глигоревић и Милан Дамљановић.

У олтару су прислуживали чтечеви Џон Бафалини и Максим Дамљановић, који су такође читали Апостол. Литургијска одговарања произносио је храмовни хор у пуном саставу, под руководством госпође Јелене Ристић.

Током Малог входа, Епископ Иринеј одликовао је надлежног пароха, протонамесника Милоша Ждралића, чином протопрезвитера. Како је наведено у архијерејској грамати, одликовање му је додељено за показану ревност и љубав у пастирској служби, честит и узоран породични пример, залагање и труд око обнове духовног и материјалног живота поверене му парохије, као и за свеколики рад на њиви винограда Господњег.

Обраћајући се оцу Милошу приликом одликовања, Владика је истакао да је он, иако млад по годинама свештеничке службе, „прибрао дуговечну мудрост свете Цркве“. Подсетио је на труд који је, заједно са парохијанима, уложио у украшавање храма и нагласио да се свештеник одликује не само ради њега самог већ и ради његове породице и целе парохије која се око њега сабира. Пожелео му је да своју паству увек предводи у молитви и показује јој пут спасења, те да сви заједно узрастају, по речима Светог Григорија Богослова, „из славе у славу“.

Захваливши Епископу Иринеју на указаној части, отац Милош је говорио о благодарности као хришћанском начину живота. „Ми окупљени овде, као хришћани, изабрали смо да наш живот буде живот благодарности“, рекао је он. Захвалио је Владики, присутном свештенству и ђаконима, као и свима који су годинама радили да црква, сала и црквено имање постану оно што су данас. Изразио је наду да ће парохија наставити заједнички рад, како би и данашња генерација имала шта да остави својој деци, као што су њени претходници оставили њој.

После читања Светог Јеванђеља, Епископ Иринеј обратио се сабраном народу и објаснио је јединствену и нераскидиву двоструку природу празникâ Обновљења храма Васкрсења Христовог у Јерусалиму – који је првобитно био познат као предпразништво Воздвижења Часног Крста – и, затим, самог празника Воздвижења Часног Крста.

Први од њих обележава првобитно освећење храма Васкрсења Христовог у Јерусалиму, 13/26. септембра 335. године, који је подигао цар Константин након што је његова мајка, царица Јелена, пронашла истинити Крст Христов; док се другим слави првобитно уздизање Крста од стране јерусалимског патријарха Макарија са амвона храма Васкрсења, како би га верни народ по први пут видео и поклонио му се.

Епископ Иринеј је истакао да чином освећења фресака ми освећујемо иконографију, која је зидове и таваницу претворила у прозоре ка вечности. Стога, као што смо се самом изградњом храма у њега уградили, тако се данас обнављамо кроз фреске које украшавају храм, преображавајући га у Царство небеско.

На позив ђакона, Светој Чаши приступили су многи верни, деца и одрасли. После заамвоне молитве почео је чин благосиљања новог живописа. Најпре је три пута отпеван тропар „Пречистоме Твоме лику клањамо се, Благи“, током кога је храм свечано окађен. Потом је Владика Иринеј прочитао молитву за благосиљање икона и покропио живопис освећеном водом. По завршетку Литургије вернима је подељена нафора.

Славље је настављено у црквеној сали, где је у присуству многобројних гостију и парохијана приређен свечани програм у част освећења живописа. Програм је водила Настасија Мишић. Средња и велика група Фолклорног ансамбла „Бистра Вода“ извеле су валцере „Тамо далеко“ и „Коло српских сестара“, као и „Игре из Мачве“ и „Игре из Босилеграда“. Наступио је и храмовни хор, отпевавши песме „Ми смо деца неба“, „То се Господ уселио у ме“ и „Вера наша, вера славна“.

После програма послужен је свечани ручак. У пријатној атмосфери, разговору и радости због оствареног дела, дружење је трајало до касних поподневних сати.

Извор, фото: Епархија источноамеричка