Његово Високопреосвештенство архиепископ њујоршки и митрополит све Америке Сава (Испер)

Господ каже у Јеванђељу: „Жетве је много, а посленика мало. Молите се, дакле, Господару жетве да изведе посленике на жетву своју“ (Мт 9, 37–38). Ове речи долазе након што Јеванђеље описује како је Исус обилазио све градове и села, учећи, проповедајући Јеванђеље о Царству и исцељујући болесне. „А видевши мноштво народа, сажали се на њих, јер беху измучени и расејани као овце без пастира“ (Мт 9, 36).

Да ли је тиме мислио да ће посленика потребних за Његову жетву увек бити мало? Или да ће међу њима бити мало верних?

Јеванђеље не даје одговор на ово питање. Оно једноставно наставља приповедањем о призвању дванаесторице ученика и, у десетој глави Јеванђеља по Матеју, износи поуке Господа Исуса упућене њима – поуке које нимало нису лаке, јер захтевају велики подвиг и самоодрицање.

Многи који су своју свештеничку службу започели са одушевљењем и искреношћу нису успели да сачувају исти тај жар. „Бриге овога живота“, мноштво тешкоћа и оскудица људске утехе око њих учинили су да се њихова ревност охлади. Тако су ушли у круг рутине и пуког обављања служби – и ништа више.

Свештеник је апостол; у супротном, постаје службеник који се бави верским пословима. Апостол носи поруку: он има циљ, бригу која га свега обузима и одлучност да своју поруку пренесе на најбољи могући начин. Свештеника-апостола обузимају реч Божија и спасење душа. Он не налази спокоја и никада не престаје да се труди ради њих. Његова љубав према пастви извире из његове љубави према Господу: „Симоне Јонин, љубиш ли ме више него ови? ... Да, Господе, ти знаш да те волим.“ Рече му: „Напасај овце моје“ (Јн 21, 16).

Одакле потиче апостолски дух свештеника? Како да га одржи распламсаним у себи? Како да се суочи са тешкоћама и искушењима која га прате, а да не допусти да се у њега увуче хладноћа његове пастве – или црквене установе у њеној људској димензији? Шта му је најпотребније, с обзиром на то да је он, на крају крајева, човек који носи сопствене грехе и слабости, чак и док тежи да их превазиђе својом верном љубављу према Господу и преданошћу Њему? Како му паства може помоћи да остане веран? И шта се у том погледу захтева од црквене установе?

Постоји још једно неодложно питање: Зашто је „посленика“ мало? Одакле они долазе? Како препознају да их Бог призива да се посвете служењу Њему у Његовом живом Телу, Цркви?

Ово су само нека од питања која се морају поставити и пред личну и пред црквену савест. Ако желимо Цркву која је „славна, која нема мрље ни боре, или што томе слично“ (Еф 5, 27), онда морамо поставити питање – и тражити одговор!

У прошлости су се породице поносиле тиме што су своје најбоље синове приносиле Господу. У Старом завету првенац је издвајан и посвећиван Господу. У Новом завету, међутим, сви верујући мушкарци и жене постали су посвећени Господу. Стога су сви одговорни за настављање духовног служења Цркве – свако, наравно, према своме дару и призвању. „А ви сте род изабрани, царско свештенство, народ свети, народ задобијен, да објавите врлине Онога који вас дозва из таме на чудесну светлост своју“ (1 Пт 2, 9).

Историја Цркве показује да се број свештеничких призвања повећава сразмерно броју побожних породица и неговању свакодневне молитве и поста у дому, заједно са учешћем у богослужбеном животу Цркве са осталим верницима.

Стога, када се број свештеника смањује, а потреба за њима постаје неодложна, наше породице ће се у Последњи дан суочити са питањем – а оно може бити тешко: „А ти? Где је био твој удео? Шта си учинио са својом децом? Како си их васпитавао? Јеси ли их одгајао у љубави према Богу и Његовој Цркви, и у чежњи за Њим и Његовим Царством? Или си се задовољио тиме да их образујеш само у наукама, спорту, музици, језицима и свему другом за шта си мислио да ће им користити у овом свету – и само у овом свету?“

Заиста је тачно да је свештенство призвање. Господ је рекао Својим ученицима: „Нисте ви изабрали мене, него сам ја вас изабрао и поставио вас да ви идете и род доносите; и род ваш да остане, да што год заиштете од Оца у име моје да вам да“ (Јн 15, 16). Али овде се јавља још једно питање: Како Господ данас призива нове апостоле к Себи? Како призива мене? Како да знам да Он жели да будем Његов свештеник? Како призива мог сина? Који знаци указују на такав призив? И тако даље.

Из тог разлога, Архиепископија је, у сарадњи са Ancient Faith Ministries, организовала духовни сусрет под називом „Желиш ли да будеш свештеник?“ На њега су позвани младићи из Архиепископије који осећају жељу за свештенством, али им је потребно да расуде и продубе свој призив.

Младићима кажем: Сетите се Господњих речи: „Посленика је мало“, и не чекајте неки снажнији призив од овога. Шта вам је више потребно од Његових речи: „Молите се Господару жетве да изведе посленике на жетву своју“? Можда те је Он много пута призвао, сине мој, али ти ниси чуо Његов глас. Слушај Га у тишини своје молитве. Предај се у Његове руке и моли Га да чини са тобом по Својој вољи. Какав још призив чекаш, пред потребама Цркве и све већим бројем оних који прелазе у Православље, пре него што се препустиш овој авантури љубави – све док те Он не узведе у Своје Царство?

Пази, међутим, да не ступиш у ову службу ако ниси испуњен љубављу према Богу и Његовом народу.

Нека се Бог смилује мом оцу, који се противио мојој одлуци све до последњег тренутка. Али када се уверио у моју одлучност, рекао је заповедничким тоном господара: „Најпре заврши факултет, сине мој. Свештенство је служба која ће те или уздићи на небо или бацити у пакао. Желим да твој пут буде сигуран. Ако увидиш да ниси у стању да наставиш тим путем или да си погрешно изабрао, факултетска диплома ће те сачувати од тога да будеш приморан да против своје воље наставиш тим путем и да му, самим тим, нанесеш штету. Не желим да мој син од свештеничке службе направи професију.“

Желео је да будем апостол, а не службеник који обавља верске службе. Његове речи су ме у то време веома узнемириле, али сам касније, током студија теологије, схватио њихову истинитост и важност. Много пута сам због њих заблагодарио Богу – и своме оцу – и то чиним и данас.

Извор, фото: antiochian.org

Превод са енглеског: редакција портала "Живот Цркве"