Преосвећени епископ стобијски Јаков објавио је 6. септембра 2026. године отворено писмо министарки просвете и науке Весни Јаневској. У наставку писмо преносимо у целини.

Министарко Јаневска, нећу се придружити примитивном и јефтином подсмеху Вашој изјави да ученици, осим знања, треба да затраже од родитеља и брата или сестру. Нема ничег смешног у жељи једног детета да има брата или сестру. Нема ничег смешног у тужној стварности у којој имамо 148 празних школских објеката, 26 затворених подручних школа, 433 одељења мање и готово три хиљаде првака мање. Заиста, ни најмање није смешно што је у Македонији прошле године рођено свега 15.850 деце и што смо држава у којој стопа природног прираштаја има поражавајући коефицијент. Ове поражавајуће бројке нису материјал за простачко исмевање, већ нешто што нашу нацију води у сигуран демографски амбис.

Али, управо зато што рађање, дете и породица нису шала, не може се не приметити лицемерје са којим, с једне стране, позивате на рађање више деце, а с друге стране потписујете образовне политике које релативизују пол, породицу своде на један од многих променљивих облика, а од малолетног ученика захтевају да „прихвати“ унапред припремљене идеолошке закључке.

Не могу да прећутим то лицемерје, а будући да сам на самом почетку Вашег мандата јавно говорио афирмативно о Вашем политичком погледу на свет, имам моралну обавезу да се јавно огласим и сада.

На једној трибини бранио сам Вас од оркестрираног напада родних активиста зато што су из Закона о основном и средњем образовању тада били избрисани отровни појмови „род“, „родни идентитет“ и „сексуална оријентација“. Тада сам рекао да је министарка Јаневска „добро проценила“. Такође сам рекао да министарка „и те како зна шта ради“. Гледано из данашње перспективе, Ви сте још тада правили политички компромис са оним што сте више пута јавно осуђивали, започињући сарадњу са најрадикалнијим родним организацијама, чији препознатљив потпис видимо у тексту наставног програма, супротно свим предизборним обећањима која, у светлу садржаја наставног програма, нису ништа друго до уносна политичка манипулација. Пред народом и медијима говорио сам да коначно у ресору просвете имамо министарку која зна шта ради и штити традиционалне, општеприхваћене људске вредности.

Дозволите ми сада да јавно повучем своје лакомислено изговорене речи, засноване само на празним политичким обећањима, и да Вас јавно упитам:

Ако сте тада знали шта радите, да ли Вам је јасно шта радите данас!?

Ако данас знате шта радите, шта је онда било оно тада?

Ако се ставови мењају са фотељом, функцијом и партијским потребама, где је онда принцип? Где је образ? Где је оно једно лице са којим човек треба да изађе пред Бога?

Министарко Јаневска, да ли се сећате својих речи од 24. августа 2023. године? Тада сте били у опозицији, стали сте пред камере, наступали као заштитник народа, напали опасну концепцију Миле Царовске и тражили њено хитно суспендовање. Упозорили сте тадашњег министра да ће читавог живота носити на савести уништавање образовања. И тада сте, објашњавајући какво се катастрофално решење припрема нашој деци, рекли нешто што практично потврђује Ваше лицемерје. Пожалили сте се да ће наставници бити приморани да предају бесмислене изборне предмете, набрајајући међу њима и „родну равноправност“, раме уз раме са осталим „глупостима“ којима се трују главе деце!

„Родна равноправност“, министарко! Сопственим устима, на сопственом списку, прогласили сте је катастрофом и идеолошким отровом!

Прошле су три године од те Ваше „представе“ да би сада, 1. септембра 2026. године, Ваш Биро објавио наставни програм у којем се ПРВА тема, пре физичког здравља, пре науке, пре заштите од педофилије и злоупотребе, зове „Род и родна равноправност“. Програм који је посвећен роду, родном идентитету, родном изражавању, родним нормама и родним улогама.

Оно што сте нападали док сте били у опозицији, министарко, сада потписујете као власт!

Колико је мени познато, 2025. године у Собрању је, са 65 гласова, у Закону о основном образовању „родна равноправност“ замењена „равноправношћу полова“. Тада је Ваша влада то представила као рашчишћавање са идеолошком терминологијом. Да бисмо сада, 2026. године, под истом влашћу, кроз један гимназијски програм поново добили „род“, „родни идентитет“, „родно изражавање“ и „родну равноправност“.

Шта сте уклонили? Одакле сте уклонили? И где сте то поново вратили?

У том смислу, претходне министарке и носиоци ових политика, Тренчевска и Царовска, биле су далеко принципијелније од Вас. Што се њих тиче, бар смо знали које и какво политичко лице стоји пред нама. Бар нису продавале исти неолиберални производ у традиционалистичком паковању. Бар смо знали с ким имамо посла и можемо их назвати како год хоћемо, али лицемерима не.

Ваше лицемерје је за „дивљење“! Тешко деци којој се ујутру обраћате као предани чувар породице, а поподне преко Бироа пуштате званични документ у којем је традиционална породица деградирана на један од „многих облика заједница“!

Сви знамо како ћете се бранити, знамо да ћете рећи: „Али ми смо одувек за научно утемељено сексуално образовање…“ Али на основу које науке, министарко?! Кажите јавно која је то здраворазумска наука?!

Прочитао сам наставни програм за предмет Сексуално образовање који је Биро објавио, а позивам и народ да га прочита. Е сада, тај исти програм најпре обећава критичко размишљање, дискусију и слободно изражавање ставова. А затим, када дође до исхода, ученику говори шта треба да „сматра“, шта треба да „подржава“ и шта треба да „прихвати“.

Ево да издвојимо неколико „жељених исхода“ као илустрацију. Ученик треба да: „Сматра да традиционална подела улога између жена и мушкараца није увек правична“; затим да: „Подржава једнак третман људи без обзира на њихов сексуални или родни идентитет“; и, коначно, да: „Прихвата да су сексуална и репродуктивна права део људских права“. Прихвата.

Дакле, не проучава. Не упоређује. Не разматра различита правна и етичка тумачења. Не аргументује. Не сме да дође до сопственог закључка. Исход се не зауставља на проучавању, упоређивању и аргументовању; он унапред прописује став – „прихвата“.

Сувише је очигледно присвајање моралне супериорности карактеристично за екстремне WOKE кругове, уз позивање на антидискриминацију и једнак третман свих људи. Једнако прихватање свих људи не значи истовремено и прихватање њиховог греха, њихове делузивне субјективне стварности, апсолутно противречне објективној и емпиријски доказаној научној стварности.

Министарко, зар је то критичко мишљење? Зар критичко мишљење почиње унапред прописаним закључком? Зар је образовање процес у којем дете учи како да мисли или поступак у којем му држава говори шта мора да мисли? Министарко, ово није образовање, ово је дресирање!

Даље, у програму постоји и целина од три часа у којој се заједно наводе „сексуална жеља, сексуално задовољство, мастурбација и однос према сопственој сексуалности“. Може ли неко да ми одговори какве ово везе има са образовањем?! Какав дневник наставник попуњава после тог часа?! И поново питам: на основу које науке?

Ето, биологија може да опише полне ћелије, хормоне, зачеће, трудноћу итд. Медицина може да говори о инфекцијама, полно преносивим болестима, ризицима, превенцији и лечењу. Психологија и социологија о развоју и нормама, али која је наука, министарко, на основу којих научних доказа и које нормативне теорије утврдила да шеснаестогодишње дете мора да „прихвати“ једну спорну антрополошку и правну доктрину?

Знате ли шта заправо представља врхунац непоштовања слободе личности и истовремено открива тоталитарни карактер Ваших политика, као и повезаност са организацијама које одликује иста агресивност?! То што овај предмет представљате као изборни, а заправо родитеље и децу остављате без избора и дословно их приморавате да током четворогодишњег школовања морају да слушају ово идеолошко смеће. И не само да га слушају него и да га прихвате, да се сагласе итд.

Можемо ли добити одговор где се у овом програму завршава научна чињеница, а где почиње идеолошко тумачење?!

Уместо тога, саопштава нам се да се у настави „може користити приручник за наставнике припремљен за овај предмет“. Који је то приручник? Ко га је написао? Када је усвојен? Ко га је одобрио? Које радионице садржи тај приручник? Која ће питања наставник постављати детету? Шта значи повезивање садржаја са „сопственим искуством“ ученика? Где су границе дељења интимних искустава? Где је тај документ да би родитељ могао да га прочита пре него што његово дете уђе на час?

ХЕРА је још 2013. године тражила да Биро за развој образовања (БРО) прихвати припремљени приручник и обучава наставнике. Године 2020. ХЕРА и БРО пилотирали су програм од 36 часова са наставним материјалима и обуком, уз подршку Фонда Уједињених нација за становништво (УНФПА) и Међународне федерације за планирано родитељство (IPPF). Данашњи програм поново има 36 часова, упућује на „припремљени приручник“ и захтева обуку коју је одобрио БРО.

Не тврдим да је реч о истом приручнику. Немам право да тврдим нешто што држава још није објавила. Управо зато питам: да ли је исти? Да ли је измењен? Који је то приручник? Објавите га!

Потом следи још већи апсурд. Предмет може да предаје не само биолог, психолог или социолог него и наставник из било које друге области заступљене у гимназији, након одговарајуће обуке. Према томе, док не буде довољно обучених наставника, било који наставник ће моћи најпре да разговара са децом о сексуалном насиљу, интимним границама, ХИВ-у, контрацепцији, родном идентитету и људским правима, а затим да иде на додатну обуку?!

То ли је наука о којој сте говорили, министарко?

Овде долазимо до једног веома озбиљног и проблематичног момента.

У Вашем скандалозном програму, међу строгим налозима о томе шта дете мора да усвоји, стоји и ова застрашујућа реченица: ученик „Прихвата да су сексуална и репродуктивна права део људских права“! Прихвата! Не „анализира“, не „учи да постоји таква дефиниција“, већ обавезно ПРИХВАТА! А нигде се не објашњава шта тај појам садржи. Зато питам: ШТА ТАЧНО САДРЖИ ТАЈ ПОЈАМ?!

Знамо да се у међународној употреби, нарочито у документима [1] Фонда Уједињених нација за становништво (УНФПА), у тај оквир, односно у оквир „сексуалних и репродуктивних права“, убрајају приступ безбедном и законитом абортусу, медикаментозни и хируршки абортус, постабортусна нега, поверљивост за адолесценте и уклањање родитељске сагласности као препреке. [2]

Зато је питање упућено Вама једноставно: да ли Биро користи тај појам у том значењу? Ако је одговор „не“, нека то напише у програму. Ако је одговор „да“, нека има храбрости да то јавно каже народу, а пре свега родитељима.

И ако је тако, Ви ћете од шеснаестогодишњег детета практично тражити да потпише бланко сагласност и ДOГМАТСКИ ПРИХВАТИ да је прекид људског живота „основно људско право“! Ви ћете приморавати нашу децу да прихвате идеологију у којој се нерођена беба третира као отпад, као процедура пражњења некаквог апстрактног „садржаја“, и да се то, заправо, од ученика тражи да величају као својеврсну прогресивну вредност, док нам, с друге стране, говорите о браћи и сестрама?! Па зар Вас није срамота?!

Ето зашто необјављивање Приручника отвара озбиљну сумњу и захтева да се родитељима хитно омогући увид у њега! Зашто га не објавите?! Зато што ће, када родитељ прочита да под маском „репродуктивних права“ вршите институционални притисак на његово дете да постане присталица абортуса и родне флуидности, читав образовни систем устати на ноге, заједно са Вашим министарством, а и против Вас као протагонисте ове сатанске идеологије?!

Ако лажемо, изађите још данас пред камере и демантујте! Изађите и реците са пуном материјалном и моралном одговорношћу: „У овом програму и у овом приручнику, под репродуктивна права не спада абортус...“

Министарко Јаневска, деца се не рађају говорима првог септембра. Деца се рађају у друштву које поштује материнство и очинство, које подржава породице, које плодност не своди на технички „репродуктивни избор“, а зачети живот не третира као препреку остварењу нечије друге зацртане аутономије.

Тек подсећања ради, министарко: Ово је исти онај отров против којег су десетине хиљада грађана изашле на протесте 2023. године, заједно са Његовим Блаженством Архиепископом охридским и македонским и готово свим епископима МПЦ, али и осталим верским заједницама у Македонији. Ово је исто идеолошко смеће против којег смо тада протестовали. Ово је исти идеолошки оквир против којег су тада, раме уз раме са нама испред Саборног храма, протестовали људи који су данас министри, посланици, директори институција и који седе у Вашој странци и у Вашој влади.

А шта сте Ви у међувремену урадили?! До те мере сте закомпликовали механизме за избор предмета Етика у религијама, са тенденцијом његовог потпуног укидања, предмета који представља само један аспект онога што значи истинска и жива веронаука, а сада нам је јасно и зашто. Једноставно, светлост и тама не могу да коегзистирају под истим кровом.

Шта се променило, министарко Јаневска?

Истина? Наука? Устав? Не, ништа од тога, већ само Ваш систем вредности и поглед на свет. Како и зашто, Ви то најбоље знате.

Да се разумемо, ја нисам против Вас као личности; уосталом, нисам против ниједног човека. Ја сам против идеологије која жели да обезобрази дете. Реч образ-ова-ње не захтева етимолошко тумачење, а ресор на чијем сте челу јесте образ наше нације. Образовање треба да обликује и сачува образ Божји у човеку, а не да га обезобрази! Наш народ добро зна шта значи имати образ и шта значи изгубити га. И наш народ има своју реч за оно што остаје када образовању укаљате и уништите образ. Та реч сасвим одговара Вашим политикама. Безобразлук!

Министарко Јаневска, повуците овај програм идеолошке индоктринације наше омладине, наше будућности и залога опстанка како Цркве, тако и државе. Боље је да човек јавно призна да је погрешио у процени него да убије сопствену савест.

Приводећи крају ово своје јавно обраћање Вама, питам се у каквом сте бунилу одлучили да намећете ово лудило деци? Да ли сте се можда, опијени влашћу, понадали да ћемо се овога пута плашити да останемо верни јеванђелским начелима и да стојимо на бранику истине?

Мој мотив за ово отворено писмо Вама није страх, јер страх осећам једино пред непоткупљивим Божјим судом, већ моја савест, пред којом једино осећам немоћ и пред којом увек поклекнем. Али и Христова брига за децу, Онога Који се Сам ради нас родио као Дете и Који каже: „А који саблазни једнога од ових малих који верују у Мене, боље би му било да се обеси камен воденички о врат његов, и да потоне у дубину морску.“ (Мт 18, 6)

Викарни епископ стобијски Јаков

[1] United Nations Population Fund, Toolkit for Advancing Human Rights-Based Universal Sexual and Reproductive Health (New York: UNFPA, 2024), Module 4: „Human Rights Standards on Comprehensive Abortion Care“, питање 3, 4-4, UNFPA – Comprehensive Abortion Care; Module 3: „Human Rights Standards on Comprehensive Sexuality Education“, питање 6, 3-7, UNFPA – Comprehensive Sexuality Education

[2] United Nations Population Fund, „Human Rights Standards on Comprehensive Abortion Care“, Module 4 of Calculator for Advancing Human Rights-Based Universal Sexual and Reproductive Health, UNFPA – Human Rights Standards on Comprehensive Abortion Care

Извор, фото: liturgija.mk