Својим вилњуским излагањем халкидонски митрополит отвара праву Пандорину кутију за цео православни свет. Ако се прати логика Фанара, онда већ сам факат дугогодишњег постојања неке расколничке структуре јој даје за право накнадно признање. Чим такве заједнице деценијама обављају своје „службе” и „верују у Бога”, то значи да се ради њих може прећи преко било којих канона.

Приштина се спрема да 15. марта уведе сулуди закон о странцима по ком ће још лакше моћи да настави прогон Срба – ниједан Србин који није у албанском систему више неће моћи да борави на Косову и Метохији дуже од три дана, укључујући свештенство СПЦ! Али на све ово међународна заједница ћути, а ни из Београда нема адекватне реакције.

Али по Промислу Божијем Господ ме је довео у локалну парохију Руске заграничне цркве. Показало се да је то управо оно што ми је било потребно. Историју Руске заграничне цркве (РПЦЗ) проучавао сам још пре свог обраћења и знао сам да је она сачувала аутентичну апостолску традицију која потиче из предреволуционарне Русије, неоштећену и непрекинуту. Када сам почео да долазим тамо, више није било никаквих сумњи — тамо је била благодат.

Одузимајући верницима њихове светиње, власт ризикује да у Молдавији изазове друштвену кризу великих размера по украјинском моделу, где је црквени раскол већ довео до масовних кршења људских права, крвопролића и најдубљег раскола у друштву.

Понављала сам речи из Свете Литургије и осећала да их сада проживљавам на сасвим другачији начин. За такву молитву била је потребна потпуна тишина. Током дана то није било могуће, јер су жене разговарале. Зато сам се молила ноћу, као на бденију, сама. У ћелији смо биле три. Тада се у мени јавио осећај заједничког духовног општења. Имала сам утисак да живим и са онима који су били са друге стране зидова.

Тамо је, у затвору, задобила непрестану молитву и пронашла, међу сапатницама, истинске узоре.

На овај дан, на Победу православља, Његова светост васељенски патријарх Димитрије I цариградски свечано је предао Католикосу-Патријарху Илији II, а преко њега и целој нашој Цркви, два томоса: акт о признању и потврди древне аутокефалности Грузијске Православне Цркве и акт о признању титуле католикоса-патријарха.