Митрополит симферопољски и кримски Тихон дао је интервју часопису „Монастырский вестник" Синодалног одељења за манастире и монаштво. Први (65.) број „МВ" за 2026. годину посвећен је манастирима Крима.

Ваше високопреосвештенство, дозволите да Вам захвалимо на могућности да посетимо тек саграђени дивни град — „Нови Херсонес", и да срцем дотакнемо изворе наше историје. Необична лепота овог места оставља неизбрисив утисак. Обновљени Владимирски саборни храм, Тројичин храм на отвореном, Музеј хришћанства — све то већ од првог сусрета остаје урезано у срцу и, чини се, за читав живот постаје део човекове душе. У близини се налази и Свето-Владимирски мушки манастир. Како се осећају његови монаси, односно братија манастира, усред свег овог величанства?

Практично сва братија манастира, и монаси и свештеници из реда мирског (парохијског) свештенства који код нас служе, учествују у најважнијем послушању братства Херсонеског манастира — у проповедању речи Божије. Да, наша главна мисија, управо због места на којем се обитељ налази и начина на који је устројена, јесте просвећивање људи светлошћу Христове вере, које Господ шаље к нама.

„Нови Херсонес"¹ је од самог почетка замишљен као мисионарски пројекат. Лети га посећује и до 30 хиљада људи дневно. Читав огромни комплекс изграђен је за годину и осам месеци, што је изузетно кратак рок. Али најважније је започело много пре самог почетка градње: разрађено је на десетине варијанти садржаја изложби, њихових концепцијских решења, архитектуре самих здања и укупног простора. Уложен је велики труд. Јасно нам је да би све то било потпуно немогуће без помоћи Божије.

_{Фото: музеј хришћанства у Новом Херсонесу}

„Сви ви нисте случајно дошли овамо. Сви ви ми нисте туђи", – каже, обраћајући нам се, кнез Владимир у Музеју хришћанства. Назив овог необичног путовања кроз живот кнеза Владимира – „Крститељ" (рус. „крестный отец") – на најбољи начин одражава значај овог великог јунака духа и овог светог места за руског човека. Реците нам, молим вас, како сте радили на стварању изложбе и филма и како је донета одлука да се изабере управо такав назив?

Осам година сам долазио до разумевања каква треба да буде изложба о хришћанству – доступна и крајње убедљива за све посетиоце без изузетка. Само у 2025. години њих је било три милиона. Није тајна да оно што често дотиче црквене људе може бити потпуно незанимљиво човеку који је још увек далеко од вере. Решење је дошло тек онда када је огромна зграда музеја већ била изграђена, а читав комплекс пуштен у пробни рад.

Путовање кроз судбину великог кнеза Владимира, названо „Крститељ" (рус. „крестный отец") – јер речима треба враћати њихова изворна значења – приказује се у салама које се простиру на површини од четири хиљаде квадратних метара. Сам кнез Владимир приповеда о свом животу. Управо највиши степен исповедне искрености главног јунака показује се као најважнији чинилац за благонаклоно и дубоко прихватање код посетилаца.

Највећа награда за све нас јесте то што после посете овој изложби о кнезу Владимиру људи почињу да долазе у храмове.

Изложба „Крим и Новорусија" такође представља важан део „Новог Херсонеса". Уосталом, овде је све, по замисли аутора комплекса, усмерено на дело хришћанског просвећења: и представе у амфитеатру, и омладински клубови, и читав простор комплекса.

_{Фото: проповед митрополита симферополског и кримског Тихона после Литургије у Свето-Владимирској цркви на празник Преображења Господњег, 19. августа 2025. године}

Владико, толико је тога учињено у релативно кратком временском периоду! Шта лично Вама доноси сва та активна делатност?

То је део мог свештеничког живота. Свако дело – било да је реч о књизи, филмовима, представама, изградњи града „Нови Херсонес" или његовим просветитељским изложбама – за мене представља наставак свештеничког труда.

Позив у нашој служби, наравно, има прворазредни значај. Али свештенство је и вишестрана и одговорна делатност. Зато је треба савесно испуњавати. Слава Богу! Све је од Њега, кроз Њега и ради Њега (уп. Рим.11,36).

_{Фото: литија у 6. недељу по Васкрсу, у Недељу о слепом, 25. мај 2025. године}

Не може се а да се не примети и велики размах рада са младима у „Новом Херсонесу". Коју идеју, пре свега, желите да пренесете младим људима?

Веру у Христа. По целом Криму оснивамо омладинске центре под називом „Тачка ослонца". „Тачка ослонца" је животни простор за младе – њима близак, драг и разумљив. Овде могу да се друже, да попију шољицу кафе. Ако неко нема новца, обавезно ће му бесплатно понудити нешто од хране и пића.

У центрима постоје кружоци по интересовањима, организују се и такозвани „квартирници" – недавно сам, ето, и сам чуо ту реч – где млади певају и слушају музику. Важно је што се све то одвија у окриљу Цркве. Важно је и то што је у том простору увек присутан свештеник. Млади могу да му приђу, да разговарају и да се посаветују.

И видимо како све више младих из „Тачке ослонца" почиње да долази у храм. Ми их ни на шта не приморавамо нити им држимо моралне придике. Они сами траже да им говоримо о ономе што их занима у духовном животу.

Чини ми се да управо томе треба тежити у раду са младима: да, по речи апостола, будемо увек спремни да свакоме који тражи разлог за нашу наду дамо одговор са кротошћу и страхом Божијим (1 Пет.3,15). Проповед почињемо тек онда када људи сами почну да питају.

_{Фото: у омладинском образовном центру „Тачке ослонца“}

И друго – разбијамо устаљене представе. Јер, у ствари, готово сви млади људи су верујући. Само што најчешће верују у неког непостојећег бога, створеног сујеверјем, далеког од Христа. Таквог бога није могуће волети, нити му стремити... Разбијајући те представе, ми на тај начин помажемо младима да открију Истинитог Бога.

У Херсонесу се младима не баве само монаси манастира, него и наше бело свештенство. И наши свештеници су срећни, јер је то дело Божије и труд који доноси плодове. Иако сви они носе своје свакодневне службе – служе, крштавају, венчавају, опојавају – ипак им управо општење са младима даје могућност да виде плодове свога труда.

_{Фото: Преображењски бал у Новом Херсонесу, 19. август 2025. године}

Традиција рада са младима пренета је у Херсонес из Сретењског манастира, зар не?

Да, и у Сретењском манастиру имали смо сличан омладински центар. Он постоји и данас, а његова делатност се из године у годину шири. Спаси, Господе, нашег оца Јована, намесника Сретењске обитељи и ректора Сретењске духовне академије, који се, поред свог основног послушања, бави и омладинским центром.

На Криму такође постоји богословија. Не тако давно преместили смо је у Херсонес и сада се налази на територији Свето-Владимирског манастира. Овде су нам потребни студенти, а студентима је, што је веома важно, потребна пастирска пракса. Општење са младима даје им неопходно искуство.

_{Фото: у келији архимандрита Јована (Крестјанкина) поводом његовог 90-ог рођендана (с десна на лево): епископ псковски и порховски Јевсевије, архимандрит Тихон (Шевкунов), архимандрит Тихон (Секретарев). Свето-Успенски Псково-Печерски манастир, 11. април 2000. године}

Владико, дуги низ година духовно сте се руководили код архимандрита Јована (Крестјанкина). Шта мислите, шта би старац рекао када би видео „Нови Херсонес"?

Мислим да би се обрадовао када би видео колико много младих иде ка Богу, постаје члановима Цркве, приноси искрено покајање и, другим речима, мења свој живот. Верујем да би био срећан. Као и сви печерски старци: отац Сава, отац Адријан, отац Натанаил – сваки од њих се веома активно бавио просвећивањем народа. Све своје могућности користили су за проповед речи Божије.

_{Фото: Топловски манастир Свете Тројице-Параскевијевске. Постриг сестара.}

Каквим видите савременог монаха?

Свако поколење монаха има своја спољашња послушања. А унутрашње послушање остаје исто – то су молитва, ходање пред Богом, покајање и преображај сопственог живота. Све што се тиче заједнице са Богом остаје непромењено у сва времена. Али оно што се тиче односа монаха према друштву – очигледно се мења.

У време светитеља Игњатија (Брјанчанинова) и Теофана Затворника односи су били другачији: било је потребно сачувати у вери и благочешћу огромно православно хришћанско друштво Руске империје. А оно се распадало пред очима. То се, између осталог, односило и на монаштво. О томе су оба светитеља много писала.

Наши оци ХХ века, који су прошли кроз логоре и прогонства, носили су своју мисију: васпитавали су нас, будуће свештенике и мирјане, откривајући људима Бога у време када је то било веома тешко чинити. Добро памтим седамдесете, а нарочито осамдесете године. Када су на институту сазнали да идем у цркву, одмах су ме позвали у окружни комитет комсомола. Почели су озбиљни разговори и покушаји да се на мене изврши притисак. Али сам ја сам написао изјаву о иступању из комсомолске организације. Тада је све било другачије.

А данас ми носимо јеванђелску вест људима који живе у прилично добрим условима и који имају јасне представе о томе у чему треба да буде њихова срећа. Већина за циљ свог живота сматра чувену „комфорност". Деценијама се нашем народу усађивала мисао да све мора бити удобно и комфорно.

Да ли желите да кажете да је комфор нови идол нашег времена?

И збацити тог идола можда је чак теже него некада збацити Перуна са кијевских брда. Тај идол је посебан – он царује. Али људи све чешће почињу да схватају да је то само идол: он никада не може заузети место Истинитог Бога. И притом већину такво стање ствари сасвим задовољава.

Али! Како је говорио Тертулијан, душа човека је по природи хришћанска. Зато ће победа ипак бити Христова.

Владико, а шта је за Вас срећа?

Знате, за сваког православног човека срећа је – бити са Христом. Господ Сам води свакога од нас, али већ и само то што можемо бити у Цркви – јесте срећа. Дела, бриге, послушања – све су то, ипак, такође делови те среће. Али, у ствари, већ је довољно и то што човек може да живи у Цркви и да у њој умре. Изнад тога нема ничег већег.

_{Фото: панорама Новог Херсонеса}

1. Музејско-храмовни комплекс „Нови Херсонес" налази се на лепо уређеној и благоустројеној територији. Он обухвата музеје Хришћанства, Крима и Новорусије, Антике и Византије. Овде се налази и јединствени храм-парк у свету, као и археолошки парк, Екатеринински парк са обновљеном подземном реком Героон, откривеном током археолошких ископавања, први амфитеатар у Русији „Грифон арена", као и обновљени Византијски кварт (ковница новца, античко имање, занатске радионице и имање винодела). Изградњи „Новог Херсонеса" претходила су археолошка истраживања без преседана по свом обиму – како на месту ранијих ископавања, тако и нова, најобимнија у историји Русије.

Интервју водила: Екатерина Орлова, фото: Владимир Ходаков, материјал такође садржи фотографије из личне архиве митрополита Симферополског и Кримског Тихона

Извор и фото: «Главное наше послушание – проповедь слова Божия!» / Монастырский вестник

Са руског превод: редакција портала "Живот Цркве"