Следећи интервју дао је Његово Преосвештенство Иринеј уреднику епархијског сајта 6. маја 2026. године, после завршетка недавног Архијерејског сабора Руске заграничне цркве, поводом питања прослављења оца Серафима (Роуза).

— Драги Владико, хвала Вам што сте пристали да одговорите на неколико питања после Вашег учешћа на Архијерејском сабору наше Цркве током протекле седмице. Ако благословите, одмах ћу прећи на „питање тренутка“: да ли је недавни Архијерејски сабор канонизовао јеромонаха Серафима (Роуза) из Платине?

— Не, није. И драго ми је што сте питање поставили тако директно већ на самом почетку, како бих могао подједнако директно да одговорим. А истовремено и да кажем да је само то питање — за које знам да га многи постављају — прилично необично. Веома мало људи има зрело разумевање начина на који Црква живи и остварује своје призвање, а бојим се да бујица чудних извештаја који су почели да круже после објављивања наше саборске посланице управо то потврђује.

Прослављење светитеља не проглашава се као некаква административна одлука на једној седници сабора — наша Загранична црква тако не функционише! Исто тако, канонизација није нешто што се догоди у једном поподневу, па да већ сутрадан буде објављена као свршен чин. То је молитвени процес препознавања светости једне личности и предузимања трезвених и пажљивих корака неопходних да би она била уздигнута на свеопште поштовање верних.

Управо тај процес сада и спроводимо у Заграничној цркви. И молим се да и убудуће предузимамо наредне кораке са оном трезвеношћу духа и верном пажњом коју чеда Цркве с правом очекују од нас.

— Дакле, Сабор није канонизовао оца Серафима, али јесте разговарао о његовој канонизацији?

— Заиста, и то опширно. И више од тога: кроз нашу Посланицу Сабор је потврдио и поделио са вернима да настављамо процес рада на његовом прослављењу, и то не као некакву неодређену жељу или магловиту наду. Ми признајемо да је његово прослављење — ако могу да употребим један популаран израз — „на хоризонту“ нашег црквеног живота, и активно радимо на томе.

— Али Синод Руске заграничне цркве већ је радио на томе, зар не, посредством комисије која је образована пре Сабора?

— Да, и Сабор је са благодарношћу саслушао промишљени извештај те комисије, на чијем се челу налази Његово Преосвештенство епископ сонорски Јаков, како у погледу већ обављеног рада, тако и у погледу наредних корака у њеном даљем деловању.

— На интернету су се појавили наводи да је комисија завршила свој рад. Или да се више не бави проучавањем живота оца Серафима, већ припремом житија и формалних материјала за сам чин канонизације. Да ли је то тачно?

— Уопште није. На Сабору смо изричито потврдили да рад комисије треба да се настави својим током: проучавањем живота оца Серафима, заједно са његовим списима; испитивањем његовог наслеђа; прикупљањем сведочанстава оних који су га познавали или који су искусили благодат његових молитава и заступништва, и тако даље. Наравно, комисија такође разматра већ постојеће литургијске текстове посвећене оцу Серафиму, иконографију и друго, као и оно што ће у будућности бити потребно како се будемо приближавали прослављењу. А пошто желимо да до тог прослављења дође, поверили смо комисији да на томе ради озбиљно и предано.

Све је то потпуно уобичајено када Црква приступа оваквом питању.

— Дакле, Владико, да ли се онда ишта заиста променило на Сабору поводом овог питања? Друштвене мреже су оставиле утисак као да се читава канонизација догодила током те седмице — на једном месту је чак наведено да је то потврдио неименовани епископ са Сабора.

— Не могу говорити о ономе што се дели по друштвеним мрежама — осим да поновим оно што често говорим, а то је да их уопштено треба избегавати. Свакако, нико од оних који су ширили такве „информације“ није заиста учествовао у раду Сабора нити је био у стању да веродостојно пренесе његове одлуке. А у Православљу, ни у канонској пракси ни у саопштавању важних црквених питања, никаква тежина се не придаје анонимним изворима!

Ипак, рекао бих да се на нашим саборским заседањима догодило нешто веома важно, а то је саопштено нашим сопственим речима, на традиционалан начин — кроз нашу посланицу, са нашим именима и потписима. Јасно смо изјавили — и могу рећи да се у срцу радујем што смо то могли да кажемо — да Архијерејски сабор већ сада, у овој фази процеса, препознаје праведан живот оца Серафима.

Другим речима, припрема за његово прослављење не одвија се као да ми већ сада конкретно не осећамо и не препознајемо његову светост — не само међу собом, већ на начин који желимо да поделимо и са другима. Са надом очекујемо да то црквено још потпуније објавимо, ако Бог тако благослови — и благословили смо наставак рада у том правцу.

То није мала ствар! Светост је опипљива! Ми то не скривамо нити се претварамо да је другачије. Сада настојимо да учинимо све што је исправно и достојно како би оно што већ предокушамо постало извор духовне хране за многе.

— Шта, дакле, следи?

— Молимо се и поверaвамо ове важне трудове онима које је Сабор одредио да их у наше име спроводе! И надам се да ће сви наши верни бити охрабрени — као што свакако могу рећи да сам и сам лично охрабрен — чињеницом да је наш Сабор потврдио да већ сада, у овој фази процеса, који је важно нагласити да није ни исхитрен ни препуштен стихији, већ се одвија уредно и трезвено, признајемо да радимо на прослављењу човека који је живео праведним животом и угодио Богу.

Ми осећамо и препознајемо његову светост. Молимо се да и други то осете. И желимо да наставимо овим путем са истом оном духовном озбиљношћу коју је и сам отац Серафим показивао, како би и нама таква светост била дарована.

— Хвала Вам, Владико.

— Било ми је задовољство. Нека Вас Бог благослови. Христос васкрсе!

— Ваистину васкрсе!

Извор, фото: orthodox-europe.org

Превод са енглеског: редакција портала "Живот Цркве"