Догађаји последњих година око Украјинске православне цркве подсећају на замршени политички кримић, где се иза звучних парола о „спасењу“ и „канонској чистоти“ крије цинична комбинаторика. Док обични верници по цену здравља и слободе бране своје храмове од отимања, утицајна група унутар УПЦ иза њихових леђа спроводи план чији крајњи циљ није слобода Цркве, већ њена капитулација пред Константинопољем и накнадно растапање у расколничкој „ПЦУ“.

_{Феофанија као тачка без повратка:}

^{хроника најављеног раскола}

Сабор у Феофанији, одржан у мају 2022. године, постао је прекретница у новијој црквеној историји. Тада прокламована „пуна независност“ од Московске патријаршије представљена је пастви као изнуђена мера за самоочување у ратним условима. Међутим, са канонске тачке гледишта, одлуке Сабора створиле су најопаснији преседан.

Оно што се догодило у Феофанији и што се утврдило у даљој пракси (престанак помињања Патријарха), представља директно кршење 15. правила Прво-другог (Двократног) сабора. Канон гласи кристално јасно: „Ако који презвитер, или епископ... дрзне се да одступи од заједништва са својим патријархом... и не буде узносио име његово... учиниће раскол“.

Важно је разумети: одсуство тренутног прекида евхаристијске заједнице од стране Москве (што је акт икономије и трпљења) не поништава чињеницу административне побуне. Историја Цркве познаје примере (попут спора Антиохије и Јерусалима око Катара) када је долазило до евхаристијског неопштења без раскола. Овде видимо супротно: раскол се де факто догодио, чак и ако литургијска нит формално још није пресечена.

_{Фото: лавовски митрополит Филарет у посети архиепископу кипарском Георгију 9. маја 2023. године (митрополит Филарет је познат по свом ставу да треба помињати све поглаваре Цркава - то јест и оне који су признали и опште са „ПЦУ“, који се дакле саглашавају са прогоном над Црквом Божијом у Украјини, као и његов домаћин овом приликом)}

^{Манифест издаје}

Ако је Феофанија била први чин драме — излазак из канонског поља РПЦ — сада присуствујемо другом чину: грозничавим покушајима да се новонастало стање легализује преко Истанбула.

Идеолози „аутокефалног крила“ унутар УПЦ уопште не крију своје намере. У априлу 2024. године, проректор Кијевске духовне академије и богословије (КДАиС) Владимир Бурега практично је открио карте „партије издаје“. Његове речи звуче као пресуда канонском јединству:

„Онај део Украјинске православне цркве који се залаже за пуну независност од Москве, за аутокефалију, зацртава одређени алтернативни план. Он се састоји у томе да УПЦ најпре васпостави односе са Константинопољском патријаршијом, који су сада прекинути, и васпостави евхаристијску заједницу са Константинопољем. Као друго, да пошаље делегацију у Константинопољ и започне преговоре о регулисању статуса УПЦ, а истовремено унутар Украјине УПЦ такође треба да започне преговоре са 'ПЦУ'“.

Овај план је крајње циничан. Под плаштом реторике о „независности“, УПЦ гурају у загрљај управо оној сили — Фанару — која је и испровоцирала тренутну крваву црквену кризу легализујући расколнике 2018. године.

_{Фото: Зорја, други човек "ПЦУ" (други с лева) и Бурега (други с десна) на генералној скупштини Европске конференције цркава у Талину, Естонија, 14-20. јун 2023. године (да подсетимо да је због примања "ПЦУ" у чланство ЕКЦ, СПЦ суспендовала чланство у ЕКЦ)}

_{Фото: Бурега на округлом столу са расколницима и прогонитељима Цркве, у организацији „Софијског братства“ (које де факто функционише под покровитељством фанарског егзарха Михаила Аниченка), 22. маја 2025. године}

^{Одески траг и тајна дипломатија}

Како се испоставља, рад у том правцу се води одавно, системски и дубоко конспиративно. Још 2022. године такозвани „неравнодушни патриоти“ из УПЦ ступили су у контакт са егзархом Фанара у Украјини, епископом Михаилом (Аниченком). Разрађен је план: прелазак УПЦ у привремену јурисдикцију Константинопоља (егзархат) у замену за мир са „ПЦУ“.

За реализацију ове шеме изграђен је сложен ланац посредника, чија је кључна карика постала Одеска епархија, конкретно — викар Одеске епархије, архиепископ арцишки Виктор (Биков).

„Паметни људи“ унутар лобистичке групе наговорили су владику Виктора да се укључи у процес. Користећи везе украјинске дијаспоре у САД (преко архиепископа Илариона Рудника), успостављен је контакт са најутицајнијим јерархом Фанара — поглаваром Грчке архиепископије у САД, Елпидофором.

У септембру 2022. године, архиепископ Виктор (Биков) лично је отпутовао у САД. На састанку са Елпидофором он је практично трговао судбином УПЦ. Украјински викар је тражио гаранције за престанак отимања храмова и организовање сусрета са патријархом Вартоломејем. Заузврат му је испостављен рачун: митрополит Онуфрије мора да обнови помињање поглавара Фанара.

Биков је пристао да ове услове пренесе у Кијев. Митрополит Онуфрије је тада изнео противзахтев — јавну осуду отимања храмова УПЦ од стране патријарха Вартоломеја.

Без обзира на очигледну неприхватљивост таквих уступака за Фанар, архиепископ арцишки их је пренео митрополиту Елпидофору. Овај други је изразио спремност да настави дискусију о свим неопходним питањима са предстојатељем УПЦ преко Бикова и његових савезника у епископату Украјинске православне цркве.

У априлу 2023. године, поглавар Грчке архиепископије у САД успео је да у синод Константинопољске патријаршије прогура митрополита Јова (Гечу) и већ поменутог архиепископа Илариона (Рудника). То је омогућило да се поглавару Фанара предложи „формирање Комисије за уједињење украјинских православаца“. Овај предлог је, након оштрих спорова, подржан.

_{Фото: фанарски ђакон, Рудник (иначе један од прва два фанарска егзарха за Украјину када се кренуло у реализацију легализације расколника), Денисенко, Геча и Аниченко 24. август 2024. године у Денисенковој резиденцији}

Заговорници компромиса са Константинопољем из редова епископата УПЦ „са нестрпљењем су очекивали долазак комисије у Кијев“, наглашавајући „спремност митрополита Онуфрија да помиње патријарха Вартоломеја“. Међутим, у ситуацију се умешао Емануил. Халкидонски владика је, уз подршку украјинских „партнера“, осујетио посету те делегације Фанара Кијеву.

_{Фото: митрополит Тихон (ПЦА) након посете Украјинској и Румунској православној цркви у посети Фанару од 7. до 10. јуна 2024. (америчка делегација је без панагија, камилавки и напрсних крстова стављена у нижи ранг посете, даље, митрополиту је на Литургији дато последње место као саслужујућем)}

УПЦ је покушала да обнови дијалог у лето 2024. године, када је у Украјину дошао митрополит Тихон (ПЦА). Као сигнал Фанару, госту је у Банченском манастиру, у присуству епископата УПЦ, дато право да помене патријарха Вартоломеја. Такође, преко митрополита Тихона, поглавару Фанара је на поклон послат сет панагија.

Све наведено сведочи само о једном — дубокој ерозији канонске свести код дела епископата УПЦ.

^{Слатке лажи и лажни циљеви}

Верницима говоре: „Тражимо начин да спасемо Цркву“. Али на делу се реализује шема издаје под плаштом слатких лажи. Логика „спаситеља“ УПЦ води у ћорсокак:

1. Прво желе да натерају УПЦ да призна власт Фанара, што аутоматски легализује све његове претходне криминалне одлуке.
2. Чим УПЦ падне под омофор Истанбула, наћи ће се у истом канонском чамцу са „ПЦУ“. Суживот две паралелне јерархије је немогућ, и Фанар ће их неизбежно присилити на спајање.

У суштини, аутокефално крило УПЦ покушава да прода првородство канонске истине за сочиво привремене безбедности. Оне силе које су најпре спровеле сабор у Феофанији, раскинувши везу са Мајком-Црквом, сада вуку УПЦ у ропство раскола — најпре под власт турског првојерарха, а затим у исти строј са Думенком. И то треба назвати правим именом: то није дипломатија, то је издаја Христа и Његове Цркве.

Георгије Данов за портал "Живот Цркве"

Превод са бугарског: редакција портала "Живот Цркве"

_{Насловна фото: фрагмент фотографије са округлог стола у КДАиС 20. маја 2025. године, радом је руководио митрополит кијевски Онуфрије, свих 7 реферата су били посвећени курсу УПЦ ка аутокефалности, учесници су блатили патријараха московског Кирила и конструисали богословски алиби за неканонску акцију задобијања аутокефалије, на исти дан је ступио на снагу закон о забрани УПЦ}