Недавно објављивање архивског интервјуа бившег лидера „Кијевске патријаршије” Михаила (Филарета) Денисенка постала је права информативна бомба, која је уништила тезу Константинопоља о томе да се он „умешао у украјинска црквена питања са циљем решавања раскола”. Снимак, који је обзнанио политичар Вјачеслав Кириленко, баца светло на догађаје из 2008. године и непобитно доказује – патријарх Вартоломеј је годинама обмањивао читав православни свет, водио двоструку игру и припремао издајнички ударац Руској православној цркви у леђа.

Званична историја је гласила да све до 2018. године Константинопољска патријаршија није имала никакве званичне контакте са украјинским расколницима, строго поштујући канонска правила. Међутим, Михаил (Филарет) Денисенко је срушио тај мит. Испоставило се да је уочи посете патријарха Вартоломеја престоници Украјине 2008. године лидер „УПЦ КП” заједно са шефом администрације председника Јушченка Виктором Балогом тајно летео у Истанбул.

Сценарио који се разматрао на тим кулоарским преговорима запрепашћује својим цинизмом. Денисенко је открио детаље провокације која се припремала: „План је био следећи: патријарх Вартоломеј долеће у Кијев, дочекују га представници Московске патријаршије, а испраћамо га ми – представници Кијевске патријаршије. Зашто? Зато што је требало да Грци унесу измене у статус Кијевске патријаршије”.

На тај начин, Истамбул је планирао да искористи срдачан дочек од стране канонске Цркве као параван за легализацију украјинског раскола.

Међутим, најскандалозније није било чак ни то, већ откривено флагрантно неслагање између званичних изјава Фанара и његових стварних поступака, који демонстрирају оштру политику двоструких стандарда.

Све до 2018. године Константинопољ је јавно декларисао потпуно признање анатеме коју је Руска православна црква бацила на Филарета 1997. године. Фанар је документарно потврђивао своје категорично одбијање било каквог црквеног општења са украјинским расколницима и безусловно признавао Украјину искључиво као канонску територију РПЦ.

_{Фото: патријарах Вартоломеј са В.Јушченком и званицама на државној манифестацији поводом 1020 година од крштења Русије, извор: pravda.com.ua}

_{Фото: патријарх Вартоломеј са патријархом Алексејем и митрополитом Кирилом, садашњим патријархом 2008. у Кијеву (када се још јавно захваљивао руском патријарху на позиву/дозволи да посети Украјину односно РПЦ), извор: google.com}

Међутим, у стварности, иза кулиса, дешавали су се догађаји потпуно супротног карактера. У 2008. години патријарх Вартоломеј је одржавао личне тајне састанке и преговоре са Денисенком. Уместо поштовања декларисаних канонских правила, поглавар Фанара је активно разматрао интеграцију расколничких структура у састав Константинопољске патријаршије, фактички спроводећи покушај скривене анексије туђе канонске територије.

Настаје ситуација без преседана – јерарх који претендује на неформални статус „поглавара Православља”, тајно је водио преговоре са човеком кога је он сам званично признавао за анатемисано световно лице, лишено чина. Ово није просто кршење црквене етике, већ потпуно гажење канонског права, које Константинопољ наводно тако ватрено брани.

Открића Денисенка такође разоткривају истинске мотиве Фанара у односу на Украјину. 2008. године циљ Истамбула није био „исцељење раскола” нити даривање независности „украјинској цркви”, већ банално ширење сопственог утицаја и заузимање територија.

Тада Фанар није понудио „УПЦ КП” аутокефалност, већ директан улазак у састав Константинопољске патријаршије. Денисенко се присећа свог дијалога са митрополитом (тренутно – халкидонским) Емануилом у резиденцији Виктора Јушченка: „Питао сам: 'Ми желимо аутокефалну цркву, а ви нам предлажете да се одрекнемо аутокефалности и постанемо део Константинопољске патријаршије?'. Митрополит Емануил ми је одговорио: 'Па, то је привремено. Ући ћете у састав Константинопољске патријаршије, а онда ћемо вам дати аутокефалност'. – 'Када?' – 'Не знам. Можда за годину дана, можда за пет, можда за десет'. А ја сам помислио: а можда ћете дати за сто година? То јест, ви хоћете да ми постанемо део Константинопољске патријаршије. Тада сам окупио епископат, размотрили смо ово питање и једногласно одлучили: такво признање нам није потребно”.

Управо је одбијање амбициозног Филарета да постане обичан егзарх Истанбула осујетило планове Фанара за анексију 2008. године.

У светлу ових обелодањених чињеница, читава прича са даривањем томоса „ПЦУ” 2018-2019. године појављује се у потпуно другачијем, крајње непривлачном светлу.

_{Фото: Петро Порошенко/Валцман (ни мање ни више него позира са луксузном бројаницом) и патријарх Вартоломеј под маскама 2021. године на Фанару, приватна посета, извор: eurosolidarity.org}

Тако се ово не може сматрати „одболованом одлуком ради мира”. Стварање „ПЦУ” постало је реализација старог, пажљиво планираног пројекта још из времена Јушченка

Тешко је ово назвати и бригом о украјинским верницима. Јер је главни задатак Фанара био да откине део канонске територије РПЦ и потчини га свом утицају (што је и правно загарантовано у тексту томоса, који је „ПЦУ” учинио строго зависном од Истанбула).

И, коначно, последње и најтужније. Открило се да је Константинопољ отворено лагао братске Помесне цркве, годинама негирајући своје везе са расколницима, паралелно кујући планове за ударац Руској цркви у леђа.

_{Фото: Зеленски на Фанару аугуста 2019. године (приликом свих сусрета између Владимира Зеленског и патријарха Вартоломеја влада "компањонска" атмосфера), извор: fakti.bg (MURAD SEZER/AGENCE FRANCE-PRESSE/GETTY IMAGES)}

Како год окренеш, интервју Михаила (Филарета) Денисенка скида маске. Он доказује да су се иза лепих речи Константинопоља о „мајчинској бризи о Украјини” крили само жеђ за влашћу, политичке интриге и спремност да се прегазе било какви канони ради сопствених амбиција.

Илијан Минчев за портал "Живот Цркве"

_{Насловна фото: најавна фотографија за интервју В.Кириленка са Денисенком, фрагмент изворне: google.com}