Археолози који врше ископавања поред Саборног храма Преображења Господњег у Переслављу Залеском пронашли су посмртне остатке за које се претпоставља да припадају свештеномученику Константину Сњатиновском, свештенику убијеном 1918. године.

Његово Преосвештенство епископ переславски и углички Теоктист, заједно са свештенством Переславске епархије, служио је 1. октобра молебан на месту на којем се претпостављало да је светитељ сахрањен, пре почетка радова. Четвртог октобра сарадници Института за археологију Руске академије наука, под руководством археолога Владимира Зајфера, пронашли су посмртне остатке. У ископавањима је активно учествовао и отац Антоније Зверков, председник епархијске Комисије за канонизацију светих.

Ускоро ће бити обављена антрополошка и молекуларно-генетичка испитивања како би се утврдило коме пронађени остаци припадају.

Ископавањима су претходиле вишегодишње истраживачке активности епархијске Комисије за канонизацију, која је подробно проучила архивска документа о околностима смрти оца Константина, месту његове сахране и историји његовог поштовања.

Свети Константин је око тридесет година служио као старешина храма Светог Петра, митрополита московског, у Переслављу Залеском. Мученички је пострадао 1918. године и сахрањен је иза олтара храма којем је посветио највећи део свога живота.

Свети Константин рођен је 1865. године у породици ђакона у Владимирској губернији. Завршио је Владимирску духовну школу 1881. године, а Владимирску духовну семинарију 1887. године. Оженио се Надеждом Антоновном, која је била учитељица.

Године 1889. рукоположен је за свештеника и постављен у храм Светог Петра, митрополита московског, у Переслављу Залеском, где је служио 29 година, све до своје смрти. Међу његовим парохијанима били су болесници градске болнице и становници радничког дома при фабрици за предење памука. Био је познат по томе што је приликом посета остављао новац за лекове и сахране, а у граду је уживао велико поштовање и био веома омиљен.

Након што су бољшевици преузели власт 1918. године, у Переслављу је нестало залиха хране, а радници су се сукобили са локалним комесаром, који је побегао. Совјетске власти оцениле су то као побуну и одлучиле да заведу црвени терор тако што ће убити једног општепознатог и поштованог човека. Избор је пао на Светог Константина. Његовим кћерима су касније људи који су присуствовали састанку испричали да је неко тада приметио: „Његова деца су већ одрасла, сва су стала на своје ноге.“

Црвеноармејци у Переслављу одбили су да изврше наређење да га ухапсе и стрељају, јер су га поштовали. Исте ноћи телеграфским путем позван је одред Црвене гарде из Александрова, којим је командовао човек по имену Хахајев. Ноћу су дошли до његове куће, прескочили ограду и покуцали на врата. Отац Константин се обукао и изашао. Његова кћерка Александра молила их је да поштеде њеног оца, а они су запретили да ће и њу стрељати. „Зашто њу да стрељате?“, рекао је Свети Константин и добровољно пошао са њима. Провели су га кроз читав град на место погубљења.

Његове убице донеле су тело у болницу и бациле га у блато. Када је тело подигнуто, већ је био мртав, а на леђима су уочене ране од бајонета. Уместо да застраши становништво, његово убиство изазвало је огорчење грађана и окренуло их против совјетске власти. На његову сахрану дошао је читав град, као и свештеници из целог Переславског округа. Сахрањен је иза олтара храма Светог Петра.

Свети синод Руске православне цркве прибројао га је Сабору новомученика и исповедника руских 6. октобра 2001. године. На месту његовог гроба у јулу 2005. године постављен је дрвени спомен-крст.

Извор, фото: orthochristian.com

Превод са енглеског: Редакција портала "Живот Цркве"