У древној Мцхети, у историјском храму Светицховели, одржана је интронизација новог католикоса-патријарха целе Грузије Шија III. Овај догађај означава крај готово полувековне епохе Илије II, током које су се десили распад СССР-а, болни постсовјетски конфликти и стварање савремене Грузије. Међутим, нови првојерарх ће морати да се суочи не само са бременом великог наслеђа, већ и са озбиљним унутрашњим расколима и геополитичким изазовима.

           Избор митрополита Шија (Муџирија) на проширеном архијерејском Сабору није био сензација за религиологе и посматраче. Његов пут ка патријаршијском престолу био је плански. Још у новембру 2017. године, одлуком свог претходника, епископ је именован за местољубитеља патријаршиског трона, што је 2018. године званично потврдио Синод Грузијске православне цркве.

           Скоро десет година, на позадини дубоке старости и све лошијег здравља патријарха Илије II, будући поглавар ГПЦ се фактички налазио на челу црквене управе. За то време успео је да акумулира значајан административни утицај и учврсти свој ауторитет духовног лидера.

           Патријарх Шио III је познат као човек чврстих конзервативних ставова. Пре своје интронизације избегавао је претерану медијску експонираност, али је његова позиција увек била јасна. Тако је, у статусу митрополита сеначког, више пута критиковао либералне струје. Нови поглавар, за којег је гласала већина чланова Сабора, оличава курс наставка линије духовног оца нације – Илије II. Очекује се да ће се првојерарх ослањати на укорењене конзервативне трендове у ГПЦ, чији је најсјајнији пример био излазак Грузијске патријаршије из Конференције европских цркава и Светског савета цркава.

Притом су резултати гласања открили озбиљне скривене проблеме унутар грузијског епископата. Патријарх Шио је освојио 22 гласа од 38 важећих (Сабор укупно броји 39 чланова). То значи да је око 45% архијерејског корпуса из ових или оних разлога гласало против њега.

           Међу опозицијом се издвајају присталице Константинопољске патријаршије. Њиховим неформалним лидером се сматра митрополит потијски Григорије, чије се име раније помињало у саопштењима спољне обавештајне службе Руске Федерације као могућег штићеника Фанара. Иако ова група није бројна, одликује се високом активношћу, те ће нови поглавар морати да рачуна на њу.

_{Фото: митрополит потијски Григорије на Фанару 2021. године (седи у ћошку), фрагмент изворне: fosfanariou.gr}

          Додатни изазов за патријарха Шија III биће његова перцепција у националистичким и прозападним круговима унутар Грузије, где му је чврсто прилепљена етикета „промосковског” јерарха. Експерти сматрају да ће нови католикос значајан део своје владавине морати да доказује неоснованост таквих оптужби, лавирајући у сложеној политичкој агенди.

          Стручњаци су уверени да ће први озбиљан испит за новог лидера ГПЦ на међународној сцени бити „мирна посета” Фанару. Аналитичари предвиђају да ће како представници Истамбула, тако и унутрашње прозападне снаге, покушати да створе максимално некомфорне услове за патријарха Шија III, или чак и да испровоцирају дипломатски скандал.

_{Фото: сцена са насловне фотографије из другог угла, извор: fosfanariou.gr}

           Посебну забринутост изазива и абхаско-осетинско питање. Незадовољан резултатима избора у Грузији, патријарх Вартоломеј би могао да искористи овај геополитички инструмент за притисак на Тбилиси.

С обзиром на то да од конзервативца Шија III тешко треба очекивати признање тзв. Православне цркве Украјине, Константинопољ би могао да прибегне директној уцени. Један од вероватних сценарија је покушај Фанара да легализује абхаске црквене структуре.

Такав корак би омогућио црквеном Истанбулу да постигне неколико циљева истовремено:

• да казни ГПЦ и изазове унутрашње немире у Грузији;
• да зада ударац позицијама Руске православне цркве, која се до сада уздржавала од директног канонског мешања у региону.

           Овај сценарио, који умногоме понавља технологију стварања „ПЦУ”, захтева максималну спремност и консолидацију напора како архијереја у Тбилисију, тако и епископата РПЦ. Стручњаци наглашавају – епоха стабилности патријарха Илије II је завршена. За Грузијску православну цркву почиње време сложених одлука и унутрашње турбуленције.

_{Фото: митрополит потијски Григорије са амбасадорима ЕУ у Грузији, извор: ngu.edu.ge}

Тодор Иванов за портал "Живот Цркве"

Насловна фото: митрополит Шио и патријарх Вартоломеј на сахрани патријарха Илије II, извор: info.imedi.ge