Др Јустинијан Јоаким Симион, специјалиста неурохирургије у оквиру медицинске мреже „Анастасиос“ у Клуж-Напоки, сматра да добар лекар мора бити и духовно уравнотежена личност.

Овај неурохирург не посматра веру као супротност науци. „Верујем да духовност, у свом дубљем смислу — не нужно искључиво религиозном — представља саставни део лекарског позива. То је нешто што нас обухвата и усмерава, чак и онда када тога нисмо у потпуности свесни“, истиче он.

У интервјуу који је дао говорио је о односу лекара и пацијента, чуду људског мозга, информационом друштву, као и изазовима које доноси вештачка интелигенција.

Уравнотеженост и духовност као део лекарског позива

„Басилика.ро“: Као неурохирург, бавите се једном од најсложенијих медицинских специјализација, која се налази на раскршћу ума, психе и тела. Има ли духовност своје место у лечењу неурохируршких пацијената? И на који начин?

Др Јустинијан Јоаким Симион: Неурохирургија је, без сумње, једна од најсложенијих и најзахтевнијих медицинских области — како са физичке, тако и са психолошке стране. Временом сам схватио да дубина овог позива превазилази искључиво научне оквире.

Постоје ситуације у којима, ма колико моје стручно образовање било темељно и ма колико рационално приступао неком случају, не успевам да пронађем задовољавајући одговор у самој науци. Можда још увек не располажемо свим подацима, можда наука још није стигла дотле — али искрено осећам да неки одговори припадају нечему другом. Духовности.

Разум је темељ наших медицинских одлука — он нам помаже да изаберемо најсигурнији пут, заснован на подацима, искуству и протоколима. Али у успешности лечења огромну улогу има и психичко стање пацијента. А ту се открива једна дубока повезаност: психа је тесно повезана са духовношћу. Нисам једном био сведок како се пацијент снажне вере и дубоког поверења опоравља на готово неочекиван начин.

Као лекар, ако немате унутрашњу психичку равнотежу, ако и сами нисте мирни и духовно сабрани, пацијент то осећа. Пацијенти веома добро препознају стабилност и смиреност, али и наше унутрашње немире.

Верујем да духовност, у свом дубоком смислу — не нужно искључиво религиозном — представља саставни део лекарског позива. То је нешто што нас обухвата и руководи, чак и онда када тога нисмо у потпуности свесни.

Вера нам дарује расуђивање

„Басилика.ро“: Живимо у епохи у којој смо, нарочито путем интернета, непрестано изложени непрегледној количини нефилтрираних информација. Какав утицај то има на наше здравље и какву улогу у таквом контексту могу имати Црква, духовност и вера?

Др Јустинијан Јоаким Симион: Живимо у добу хиперпродукције информација, у којем нас огромна количина садржаја, посебно оног са интернета, лако може преплавити. Информације више нису јасно разврстане нити проверене, што ствара збуњеност, анксиозност, а понекад и погрешне одлуке у вези са здрављем.

Многи пацијенти долазе у ординацију уплашени, са ставовима формираним на основу онога што су прочитали на интернету, а које је понекад тешко отклонити чак и јасним медицинским објашњењима.

Та бујица информација слаби нашу способност расуђивања и онемогућава нас да останемо утемељени у здравој логици. Управо ту, верујем, духовност — у свом дубљем смислу — има веома важну улогу. Црква, вера и припадност систему јасних вредности могу донети равнотежу у један хаотичан свет. Оне нам пружају оријентире, унутрашњи мир и способност да разлучимо шта је заиста важно.

Вера, онако како је ја разумем, није у супротности са науком. Напротив, она нам помаже да будемо утемељенији, стабилнији и уравнотеженији пред неизвесностима живота. А у друштву које делује све ужурбаније и дезоријентисаније, потребно је управо такво упориште — како пацијентима, тако и нама лекарима.

За мене лично, Црква, духовност и вера представљају изузетно важне ослонце у овом веку брзине и стерилних информација доступних на интернету, које нас у сваком тренутку непрестано засипају.

Дијагноза — почетак пута уз пацијента

„Басилика.ро“: Да ли је у неурохирургији теже поставити дијагнозу него у другим медицинским специјалностима?

Др Јустинијан Јоаким Симион: Свака медицинска област има своју сложеност, али у неурохирургији тежина не лежи само у постављању дијагнозе, већ и у дубоком разумевању свих последица које та дијагноза носи, као и у начину на који се она саопштава пацијенту.

Мозак је орган који нас и даље задивљује својом сложеношћу, а симптоми често могу бити варљиви, тешко уочљиви или подложни различитим тумачењима. Неретко је граница између стања које захтева хируршку интервенцију и оног које се може лечити конзервативним путем веома танка, и управо ту до изражаја долазе искуство и клиничка интуиција лекара.

Ипак, можда је најтежи тренутак онај када човеку треба саопштити да болује од обољења мозга или кичме — нечега што је за већину људи синоним за страх, неизвесност, а понекад чак и за губитак идентитета или контроле над сопственим телом.

То је стварност коју није лако прихватити. Управо зато комуникација постаје својеврсни медицински чин. Потребно је пронаћи равнотежу између тога да човеку саопштите истину, а да га притом та истина не сломи, као и да му помогнете да остане свестан, прибран и укључен у доношење одлука о сопственом лечењу.

У неурохирургији, дијагноза је често тек почетак једног пута који подразумева много више од саме науке — он захтева саосећање, стрпљење, поверење и дубоко хуману комуникацију.

Људски фактор — кључан у употреби технологије

„Басилика.ро“: Може ли се говорити о технолошком напретку у дијагностици неурохируршких обољења? Може ли вештачка интелигенција помоћи лекару? И на који начин?

Др Јустинијан Јоаким Симион: Без сумње, у последње време технолошки напредак у дијагностици неуролошких обољења веома је значајан. У неурохирургији већ смо сведоци невероватних достигнућа — од магнетне резонанце високе прецизности, па све до технологија хируршке навигације које нам омогућавају сигурније и прецизније интервенције.

Ови алати нам помажу да јасније разумемо шта се дешава унутар мозга и кичменог стуба, као и да откријемо болести у веома раним фазама, што често прави пресудну разлику у успеху лечења.

Када је реч о вештачкој интелигенцији, њен потенцијал је заиста огроман. Она може бити значајна помоћ лекару у процесу постављања дијагнозе, нарочито у анализи сложених података добијених путем дијагностичких снимања.

На пример, алгоритми машинског учења могу препознати аномалије које би људском оку могле промаћи или предвидети ток развоја одређене болести на основу великих количина података.

Ипак, важно је нагласити да технологија, ма колико напредна била, не може у потпуности заменити лекара. Вештачка интелигенција може бити моћно средство, али нема способност да разуме емоционални и лични контекст пацијента, а управо су ти аспекти од суштинског значаја у медицинској пракси.

Лекар остаје незаменљив у тумачењу тих информација и доношењу одлука, јер у обзир не узима само податке, већ и људску стварност која стоји иза сваког појединачног случаја.
На крају, технолошки напредак и вештачка интелигенција представљају велику прилику за савремену медицину, али их треба посматрати као допуну нашем раду, а не као замену за њега.

Све што чинимо јесте да та средства ставимо у службу пацијента, како бисмо му пружили што веће шансе за оздрављење.

Људска повезаност — од суштинског значаја

„Басилика.ро“: Која су најчешћа неуролошка обољења која препознајете код пацијената који долазе у клинику „Анастасиос“ у Клуж-Напоки?

Др Јустинијан Јоаким Симион: У клиници „Анастасиос“ у Клуж-Напоки сусрећемо пацијенте из читаве земље, сваког са сопственом животном причом и изазовима, и управо то чини да сваки дан буде другачији и испуњен смислом. Од случајева дискус херније, краниоцеребралних траума, туморских и васкуларних обољења мозга, па све до патологија кичмене мождине и веома сложених обољења — наша делатност обухвата читав спектар неурохируршке патологије.

Оно што ову клинику чини посебном јесте чињеница да наш тим није само скуп стручњака, већ заједница посвећених и саосећајних људи који на прво место стављају потребе пацијента. Сваки лекар у нашем тиму поседује озбиљно професионално искуство, али и оно што је можда најважније — дубоку људску димензију.

Окупио сам око себе тим који дели исту визију: да се неурохирургији приступа не само из научне перспективе, већ и кроз дубоко хуман поглед на човека.

Трудимо се да сваки пацијент током читавог процеса лечења осети да је схваћен, подржан и поштован. У једној тако осетљивој области као што је неурохирургија, људска повезаност подједнако је важна као и успешно изведене хируршке интервенције.

Мозак — задивљујућа творевина

„Басилика.ро“: Шта нам можете рећи о људском мозгу, најважнијем делу нервног система?

Др Јустинијан Јоаким Симион: Људски мозак је, без сваке сумње, једна од најсложенијих и најтајанственијих творевина у природи. Он представља средиште свих наших функција — од најосновнијих, као што су дисање и рад срца, па све до најсложенијих, попут мишљења, осећања, памћења, па чак и саме свести.

То је задивљујућа структура са око 86 милијарди неурона, који међусобно комуницирају кроз изузетно сложену мрежу електричних и хемијских сигнала. Ти неурони образују системе који управљају свиме што чинимо: начином на који се крећемо, како доживљавамо свет око себе, како учимо и како се односимо према другим људима.

Мозак је, такође, изузетно пластичан орган, способан да се прилагођава и реорганизује — процес који је познат под називом неуропластичност.

Но, изван своје научне сложености, мозак има и дубоко људску димензију. Свака мисао, свако осећање и свака одлука коју доносимо на неки начин су њиме обликовани. Усудио бих се да кажем да је он, у симболичком смислу, „седиште“ свега што јесмо, те да брига о здрављу мозга није само медицинско питање, већ и одговорност према нама самима као личностима.

У неурохирургији се са овим изузетним органом сусрећемо у тренуцима кризе, и зато је свака интервенција истовремено и професионални изазов и чин дубоког поштовања према његовој сложености и крхкости.

Како сачувати здравље мозга

„Басилика.ро“: Имате ли неколико практичних савета за очување здравља мозга?

Др Јустинијан Јоаким Симион: Здравље мозга од суштинског је значаја за активан и уравнотежен живот, а одређене једноставне навике могу у великој мери помоћи да он остане у добром стању. Ево неколико савета које често препоручујем пацијентима:

Редовна физичка активност — Физичко вежбање подстиче бољу циркулацију крви ка мозгу и помаже стварању нових неуронских веза. Ходање, пливање или трчање само су неки од облика активности који благотворно делују на здравље мозга.

Уравнотежена исхрана — Здрава исхрана, богата хранљивим материјама важним за мозак, као што су омега-3 масне киселине, витамини Б групе и антиоксиданси, подржава когнитивне функције. Намирнице попут масне рибе, орашастих плодова, семенки и зеленог лиснатог поврћа посебно су корисне.

Довољно одмора — Мозак се током сна обнавља и регенерише. Квалитетан сан од око седам до осам сати током ноћи веома је важан за памћење, емоционалну стабилност и очување психичке равнотеже.

Ментална активност — Мозак је потребно непрестано „подстицати“ како би остао активан. Читање, учење страног језика, решавање загонетки или бављење креативним активностима подстичу неуропластичност и одржавају когнитивне способности на високом нивоу.

Управљање стресом — Хронични стрес може озбиљно нарушити здравље мозга. Зато шетње у природи, молитва, тренуци тишине или једноставно време посвећено одмору и удаљавању од свакодневног притиска могу направити велику разлику.

Друштвени односи — Очување здравих међуљудских односа и учешће у друштвеним активностима веома су важни за ментално здравље. Мозак има велику корист од разговора и интеракције са другим људима, јер се на тај начин подстичу области задужене за мишљење и памћење.

То су само неке од навика које, ако се доследно примењују, могу дугорочно допринети здрављу мозга. Као и у свему што се тиче организма, превенција је кључна. Здрав мозак значи активан, бистар и живот испуњен снагом и енергијом.

Др Јустинијан Јоаким Симион је, заједно са својим братом др Теодором Симионом, оснивач појачког ансамбла византијске музике „Анастасиос“.

Извор, фото: basilica.ro

Превод са румунског: редакција портала "Живот Цркве"