У Јерусалимској патријаршији прослављен празник Свете Фотине Самарјанке
У недељу, 27. априла / 10. маја 2026. године, Јерусалимска патријаршија прославила је, према богослужбеном поретку Пентикостара, Недељу Самарјанке на Јаковљевом кладенцу у Самарији, у данашњем Наблусу.
Овога дана Црква, на основу одељка из Светог Јеванђеља по Јовану Богослову (Јн 4, 4–44), посебно сећање чини на сусрет Самарјанке са Господом. Том приликом Господ је од ње „затражио воде да пије“ и открио јој да Он може даровати „воду живу“. Такође јој је открио тајне њеног живота — да је „пет мужева имала, а онај кога сада има није јој муж“; да је „Бог Дух, и који Му се клањају, у духу и истини треба да се клањају“; као и да је Он сам, „Који говори са њом“, Месија.
Ове животворне речи Господње преобразиле су њен живот, те је поверовала у Христа и посведочила о Њему, заједно са члановима своје породице — сестрама Фотом, Фотидом, Параскевом и Киријакијом, као и са своја два сина, Јосијом и Фотином, чији се спомен празнује 26. фебруара.
У спомен на овај догађај, Света Литургија служена је код самог кладенца и у величанственом храму Свете Фотине, који је пре више година подигао ревносни игуман архимандрит Јустин.
Божанственом Литургијом началствовао је патријарх јерусалимски Теофил III, уз саслужење митрополита назаретског Киријака, старешине Главног секретаријата архиепископа константинског Аристарха, као и свештеника из области Самарије, међу којима су били отац Давид, презвитер заједнице Рафидије, и отац Тома, презвитер заједнице Забабде.
За певницом је на десној страни на грчком појао др Јакуб, док су на левој страни на арапском појали чланови хора из Рафидије, уз учешће верника из околних самаријских села.
Пре Светог Причешћа, патријарх Теофил III, произнео је беседу у којој је, између осталог, рекао:
„Нека се данас светло радују небо и земља, јер се Христос јавио оваплотивши се као човек, да Адама и сав његов род избави од проклетства. И чудесан се показује у делима, дошавши у Самарију и ставши пред жену, тражећи воде — Он Који се облацима воденим одева. Зато се сви ми верни поклонимо Њему, Који је ради нас у Своме човекољубљу добровољно осиромашио“, проповеда црквени песник.
„Љубљена браћо у Христу,
побожни хришћани и поклоници,
Благодат Светога Духа сабрала нас је данас на овом светом месту, код кладенца праоца Јакова, да бисмо у пасхалној радости прославили чудесни сусрет Спаситеља нашег Христа са Самарјанком.
Заиста, данас се радују небо и земља, јер се, како каже химнограф, Христос, Логос Божији, јавио оваплоћен као човек да избави Адама и читаво човечанство од проклетства. И Самарјанка је постала причасница те слободе од проклетства, јер ју је Господ испунио источником воде живота, говорећи јој: ‘Који пије од воде коју ћу му ја дати неће ожеднети довека; него вода коју ћу му дати постаће у њему извор воде која тече у живот вечни’ (Јн 4, 14).
Вода коју Христос дарује не може се упоредити са материјалном, природном водом, јер је Христова вода вода спасења, вода вечнога живота, која превазилази свако поређење. Према великом Оригену, ова вода ‘може у ономе који је пије постати непресушни извор, дарујући потоке спасења’. А ти потоци, те ‘воде спасења’, нису ништа друго до дар Светога Духа, ‘Духа истине, кога свет не може примити, јер га не види нити га познаје’ (Јн 14, 17), како каже Господ.
Зато Христос говори Самарјанки: ‘Долази час, и већ је настао, када ће се истински поклоници клањати Оцу у духу и истини; јер Отац тражи такве поклонике. Бог је Дух; и који Му се клањају, у духу и истини треба да се клањају’ (Јн 4, 23–24).
Тумачећи ове речи Господње, Кирило Александријски каже: ‘Овим Он означава време Свога доласка и објављује да ће се праобрази преобразити у истину, а сенка Мојсијевог закона у духовно богослужење… Стога Господ с правом прима духовног поклоника, који не носи обличје побожности на јудејски начин, кроз спољашње облике и праобразе, него који, с једне стране, јеванђелски блиста врлинама, а с друге истинско богопоштовање испуњава правилношћу божанских догмата’.“
Другим речима, Христос, с једне стране, простој жени Самарјанки открива да је Он Сам ишчекивани Месија, звани Христос (уп. Јн 4, 25). Са друге стране, јасно показује да је истинско богопоштовање духовно и да управо Свети Дух дарује онима који су Њиме препорођени способност да истински прослављају Бога (уп. Јн 4, 23).
Управо тај препород у Светоме Духу јесте оно што прослављамо у овим светим пасхалним данима, како то јасно изражава Јован Дамаскин у црквеној химнографији: ‘Празнујемо умртвљење смрти, разорење ада и почетак другога, вечнога живота; и радујући се, певамо Узрочнику свега — јединоме благословеном и преславном Богу отаца наших.’
А тај почетак другога живота, односно вечнога живота, који прослављамо, представља предокус — боље рећи, почетак — Царства Небеског унутар свете Цркве Христове, кроз наше учешће у тајни бескрвне жртве, то јест у Светој Евхаристији. Зато Господ и каже: ‘Иштите најпре Царство Божије и правду његову’ (Мт 6, 33).
Наследницом тог Царства Божијег постала је и данас прослављана Самарјанка, која је добила име Света Фотина Самарјанка и показала се као мученица љубави Христове и равноапостолна проповедница Његовог Јеванђеља. Послушајмо и речи црквеног песника: ‘Дошавши са вером на кладенац, Самарјанка Те угледа, Водо премудрости; и напојивши се обилно, задоби Царство Небеско довека, она која је свагда достојна спомена.’
На то смо позвани и ми, љубљена браћо, да молитвама свете Самарјанке будемо удостојени учешћа у Царству Христа Бога нашега. И заједно са химнографом завапимо Пресветој Богородици говорећи: ‘Ти која си постала обиталиште Светлости, Пречиста, просвети очи душе моје помрачене многим замкама непријатеља и удостој ме да чистим срцем јасно созерцавам светлост која је неизрециво из тебе засијала.’
На многа и благословена лета. Христос Васкрсе!“
Након тога уследила је литија око светог храма, затим послужење за вернике и свечани празнични ручак, током којег се патријарх Теофил III, поново обратио присутнима.
„Који пије од воде коју ћу му ја дати неће ожеднети довека; него вода коју ћу му дати постаће у њему извор воде која тече у живот вечни.“
Часни господине председниче и уважени чланови Црквеног одбора Рафидије,
љубљена браћо у Христу,
Благодат Светога Духа удостојила нас је да, усред искушења изазваних непрестаном кризом рата и окупације, прославимо историјски библијски догађај разговора Исуса Христа са Самарјанком на месту Јаковљевог кладенца.
У овом разговору са Самарјанком, Исус је јасно објавио да је ‘Бог Дух; и који Му се клањају, у духу и истини треба да се клањају’ (Јн 4, 24). Тумачећи ове Христове речи, Григорије Ниски каже: ‘Пошто Самарјанка говори Господу да Богу треба служити на гори, као на неком ограниченом месту… зато јој Логос, односно Христос, говори — њој која је одступила од истине — да је Бог Дух, то јест бестелесан, и да они који Му се клањају не могу приступати Бестелесноме на телесан начин.’
Тај Дух Божији, односно Свети Дух, Који је уједно и Дух Христов, дарује се Самарјанки и свима који верују да Богу треба служити у духу и истини. А онима којима се Свети Дух дарује као вода, ‘постаће у њима извор воде која тече у живот вечни’ (Јн 4, 14).
Наша света Црква, која је Тело Христово, а Христос њена Глава, и сама је ‘извор воде која тече у живот вечни’. Такав извор живе воде, непресушан и непрестано текући, јесте света Јерусалимска Црква, позната као Рум православна Црква, која кроз векове, с једне стране, чува свесвета места као просторе богослужења, молитве и освећења, а са друге пастирски служи и руководи својом побожном домаћом хришћанском паством, која живо сведочи Јеванђеље љубави, мира, правде и милосрђа, али и међусобног поштовања и мирног суживота са својим суграђанима и суседима других вера.
‘Бог је љубав; и који пребива у љубави, у Богу пребива и Бог у њему’ (1 Јн 4, 16)… ‘И ову заповест имамо од Њега: ко љуби Бога, да љуби и брата свога’ (1 Јн 4, 21).
Управо та заповест представља темељну мисију Рум православне патријаршије јерусалимске, заједно са њеним побожним народом.
Молимо се да извор и жива вода живота, односно Сам Бог, напоји сваку душу жедну правде и мира.
На многа мирна и благословена лета. Христос Васкрсе!“
Његово Блаженство је том приликом узнело и молитве за оздрављење игумана архимандрита Јустина, који се тренутно налази на лечењу у Грчкој, молећи Бога да му дарује потпуно исцељење и повратак његовој служби.




Извор, фото: Јерусалимска патријаршија
Превод са енглеског: редакција портала "Живот Цркве"