Свечане манифестације поводом празника Светог Георгија у турском граду Једрену (Edirne) претвориле су се у бучан црквени и дипломатски скандал. Покушај свештенства*, које је упутила Константинопољска патријаршија, да наметне служење литургије на грчком језику наишао је на жесток отпор бугарске заједнице. Сукоб је оголио не само старе национално-језичке противречности, већ и дубоку кризу у односима између Бугарске православне цркве и Фанара.

           Инцидент се догодио у историјском бугарском храму Светог Георгија Победоносца (насеље Кијик у граду Једрену), где је 150 грађана Бугарске специјално допутовало на храмовну славу.

_{Фото: бугарски поклоници у цркви светог Ђорђа у Једрену, извор: clubz.bg}

           Како преносе турски медији („Bat Express“, „Habertürk“), грчки клирици, које је упутио једренски митрополит Амфилогије, у ултимативној форми су инсистирали* на богослужењу на грчком језику. Бугарска паства је изразила одлучан протест. После дугих и жучних расправа, парохијани су ипак успели да одбране своје право, те су молитве у цркви изговорене на бугарском језику.

_{Фото: ипак само молебан на бугарском, извор: odatv.com}

           Међутим, конфликт тиме није био завршен. Управни одбор Фонда православних цркава Бугарске егзархије у Истанбулу донео је одлуку без преседана.

           „Од данас затварамо нашу цркву за богослужења све док се не реши питање богослужења на бугарском језику. Истовремено смо одлучили да забранимо једренском митрополиту улазак у храм до добијања дозволе за служење на бугарском језику. Наравно, храм ће бити отворен за посете. Људи ће моћи да долазе и да се моле, да пале свеће. Нема препрека за то. Међутим, богослужења се неће одржавати.

           Искрено говорећи, ову одлуку је требало донети пре много година. Доживели смо дубоку тугу након смрти оца Александра Чикурука. Он нам је био веома драг. После његове смрти, последње три године налазили смо се под снажним притиском грчког митрополита. Управо због тога се састао управни одбор и донели смо ову одлуку”, изјавио је председник управног одбора Димитар Јотеф.

           Притом се прецизира да се ова забрана односи на обе бугарске цркве у Једрену (укључујући и храм Светих Константина и Јелене).

           Индикативно је да су на инцидент брзо реаговали и званични представници Бугарске. Генерални конзул у Једрену Радослава Кафедијска је нагласила да турско законодавство подједнако штити права свих конфесија да се моле на матерњем језику. Она је са жаљењем констатовала да грчки митрополит „није схватио осетљивост овог питања”, лишивши заједницу права да исповеда веру на језику свог народа и своје културе.

           Посебну пажњу заслужује реакција поглавара Бугарске православне цркве. Упркос постојању утицајне профанарске групе унутар саме БПЦ, патријарх Данило је заузео недвосмислен став у одбрану своје пастве, указавши на легалност поступака управног одбора у оквирима закона Турске.

           „Неспоразум између митрополита Амфилохија и бугарске заједнице (у Једрену у храм иду углавном Бугари) траје већ прилично дуго. Ови проблеми су познати како црквеном одбору, тако и фонду који се бави питањима храмова у Истанбулу и Једрену. Они су познати Константинопољској патријаршији, а познати су и нама. И оно што ме тако запањује јесте то што се зна до чега доводе овакви поступци. Они доводе до оних резултата до којих су логично и довели. Ми понављамо оно што се догодило пре 150 година, када су се Бугари борили за право да проповедају и да се моле на бугарском језику”, истакао је поглавар БПЦ.

Одговарајући на питање новинара о легалности одлуке управног одбора да не пусти грчког митрополита у храм у Једрену до разрешења конфликтне ситуације, патријарх је рекао следеће: „Они имају на то право по турском законодавству, јер су регистровани као верска организација у складу са законима турске државе. Они имају пуно право да то ураде.”

           У светлу отвореног сукоба у Једрену, откриле су се и закулисне интриге које бацају светло на стратегију Истамбула у односу на бугарске парохије. Катализатор разоткривања био је архимандрит Никанор (Мишков), који је објавио текст-признање на друштвеним мрежама.

_{Фото: патријарх Вартоломеј и архимандрит Никанор Мишков, извор: facebook.com}

           Према речима овог клирика БПЦ, он је лично усагласио са патријархом Вартоломејем своје именовање за настојатеља у једној од бугарских парохија у Једрену. Ради овог преласка под јурисдикцију Истамбула (преко Русенске епархије), архимандрит Никанор је поднео оставку на место игумана манастира Софијске епархије.

           Међутим, овај план је блокирао патријарх Данило, који профанарски настројеном клирику није издао канонски отпуст. Сада архимандрит јавно оптужује поглавара за „дискриминацију” и наношење „штете националним интересима”.

           Стручњаци упознати са ситуацијом тумаче ове догађаје другачије.

Прво, скандалозне изјаве и провокације архимандрита могу бити покушај да се избегне црквено или чак кривично гоњење у Бугарској услед финансијских истрага које се воде против њега.

           Друго, разоткривена шема показује системски приступ Фанара на „бугарском правцу”. Раније је за настојатеља бугарске цркве у Истанбулу већ био именован одиозни клирик архимандрит Харалампије Ничев, који је прешао у Константинопољску патријаршију из БПЦ (а који у прошлости има канонске пресуде и боравак у расколу). Именовање Мишкова у Једрену био би још један корак ка јачању контроле Фанара над бугарском дијаспором у Турској кроз промовисање маргиналних, али послушних кадрова.

_{Фото: патријарх Вартоломеј са својим клирицима, канонски разчињеним (Александар Беља, скроз лево, Беља јуниор десно) и осуђиваним лицима (архимандрит Харалампије Ничев, скроз десно) у својим бившим Помесним црквама, извор: slavonic.org}

           У целини гледано, догађаји у Једрену показују да је језичко питање само врх леденог брега. Све ово јасно сведочи о томе да Константинопољска патријаршија још увек није превазишла искушење етнофилетизма. Напротив, она покушава да наметне грчки идентитет свим осталим православним верницима који су на овај или онај начин потпали под њену јурисдикцију. А то, са своје стране, води ка жестоком сукобу са бугарском паством и највишим руководством БПЦ.

*) Од стране једренског митрополита (који скоро да нема пастве) су били послати један свештеник и ђакон. За Бугарина, архимандрита Харалампија је било предвиђено да само саслужује, што је за народ де факто значило да се литрургија служи на грчком. Тако, без благослова надлежног епископа за славу није служена литургија већ само молебан са освећењем хлебова.

Богдан Деспотовић за портал "Живот Цркве"

_{Насловна фото: Димитар Јотеф (десно) извештава вернике о одлуци управног одбора (бугарски конзул је госпођа у црвеном), извор: medyagazete.com}